Današnji gost na blogu je Irena Pavlović, moja prijateljica, osnivačica projekta Run Art, mama i žena zmaj. Uživajte u čitanju, a Irenu zapratite na Facebooku ili Instagramu.

Glavna bolest od koje boluje savremeni čovek je upravo to da mu je mišljenje koje drugi ljudi imaju o njemu bitnije nego mišljenje koje ima sam o sebi. Pri tom ne mislim na to da je precenjeno tražiti savet, čitati knjige inspirativnih i mudrih mislilaca i pisaca, razgovarati i deliti iskustva…

Mislim na to da svi imamo mogućnost da kritički razmišljamo, donosimo odluke na bazi sopstvenog rasuđivanja, snosimo posledice tih odluka i osećamo se odgovornim za sopstveni život.

Mislim da je jasno, ukoliko kažem da niko nikome ništa ne duguje. Da to što vas je ostavio dečko pre pet godina, ili ste izgubili posao, imali lošu godinu, dugogodišnji loš odnos sa roditeljima…Niko vam ne duguje da sve to bude bolje, sem vi sami sebi. Naši kapaciteti su mnogo veći od toga da idemo najlakšim putem traženja krivca i zauzimanja pasivnog položaja žrtve.  Važno je da u teškim trenucima budete iskreni i samosvesni i jasno odredite poziciju u kojoj se nalazite, jer vas niko tu nije doveo sem vi sami. Sa ljubavlju i ohrabrenjem, ne krivicom i osudom, preuzmite odgovornost da to poboljšate. Niko nije kriv, za to što nam se dogodilo, ali mi imamo odgovornost da od sada pa nadalje pokušamo da svoj život dovedemo u red.

Kada imate 37 i nezadovoljni ste svojim životom, nije prijatan osećaj. Kada imate 37, troje male dece, nezadovoljni ste poslom koji obavljate, odnosom sa partnerom, nezadovoljavajućim socijalnim životom, i ne prepoznajete osobu koju vidite u ogledalu, ne samo da nije prijatan položaj, već je glib iz koga se neko teško može izvući. Prvi i jedini korak i misao, koji vam u trenutku kada vapite za promenom može pomoći, jeste svest o tome šta smo ja uradio da bih se našao u ovoj poziciji.

U trenutku kada su mi pre 5 godina saopštili da je maligni melanom u pitanju, jedna od prvih misli koje su mi prošle kroz glavu je bila: Kako će me moja deca zapamtiti, po čemu? To što nisam imala odgovor na to pitanje, porazilo me je. Znala sam da je vreme za promenu. Ali nisam znala odakle da počnem.

Hrabrost nije osobina sa kojom se rađamo, negujemo je kroz život. Taj osećaj nije odsustvo straha već uraditi nešto što smatramo vrednim čak iako osećamo strah. Hrabrost je osnova integriteta, a to je za mene jedina stvar u životu sa kojom nema koketiranja.

Kancer se leči nikako drugacije nego buđenjem, popravljanjem i aktiviranjem imuniteta. Ćelije raka ne napreduju u sredini sa puno kiseonika.

Trčanje je delovalo kao razumna opcija, ali ja sam imala 12kg više, nefunkcionalno telo i nedovoljno testiranu volju. Nisam imala patike  i nisam imala pojma šta znači istrčati 1km.

Jedino šta me je u tom trenutku zadržalo na stazi je misao da pokušam da uradim nešto što nikad nisam, da je to nešto što bi trebalo da uradim za svoje zdravlje i da pokušam da u svoj život uvedem preko potrebnu disciplinu.

Ako možete da zamislite vaš cilj i san, možete i da ga ostvarite. Moj je bio da istrčim maraton. Koliko god vam izgledalo u ovom trenutku veliko i gotovo nemoguće, morate verovati.  Na  putu ostvarenja ćete se susresti sa puno razočarenje koja će pokušati da vas slome, jedino u slučaju da vaša vera nije dovoljno jaka.

Ne moram da vam pišem o tome kako je moj put izgledao od tog prvog pretrčanog kilometra i sadašnjih 82km, koliko mi, nakon pet godina najduža distanca. Put je takav da ga, bez obzira na sve, ne bih menjala ni za jedan drugi, lakši ili lepši.

Moj životni ultramaraton, koji i dalje traje, obogatio me je za hrabrost da rizikujem, donosim odluke za koje se osećam odgovorno, nikoga ne krivim ukoliko nisam uspela u nečemu, svojim aktivnostima pokazujem svojoj deci da ne postoji situacija iz koje nema izlaza i da nije važno biti uspešan već osoba od vrednosti. Na tom putu stekla sam velike prijatelje, osobe uz koje napredujem, spoznala ljubav i podršku i sada to nesebično delim sa drugima. I nijednog trenutka se nisam obazirala na mišljenja: Šta će ti to ovim godinama, ili, nikad nećeš uspeti…

Nikad nisam bila najbrža, najsnažnija, najbolji đak… Taj osećaj da nisam dovoljno dobra me je pratio veliki deo života. U stvari ono u čemu sam bila dobra, nikad nije dolazilo do izražaja u odnosu na to šta je okruženje od mene očekivalo da budem, uz stalna izvinjenja i povlačenje. Nikad nisam neki sport dovoljno dugo trenirala da bih postala dobra u tome. Trčanje je postalo prva konstanta u mom životu, i to u kasnijim godinama. Nešto što je samo moje i što sam počela uporno da gradim, istrajnost i disciplina koja mi je sve vreme bila preko potrebna. Posle nekoliko godina posvećenosti tom procesu mogu slobodno reći da ni sada nisam najbrža, najsnažnija, ali jasno znam koga predstavljam. Predstavljam moju posvećenost, moju nesavršenost koja ne odustaje i koja svakog dana prelazi na novi nivo jer sam sada usmerena na nešto što je veće od mene. Shvatila sam da život neprestano daje novu šansu da ga unapredimo i da će uspeh biti moguć jedino ako bez rezerve usmerimo energiju ka nama važnim stvarima.

Pre šest meseci oformila sam grupu žena koje su osetile da je vreme za promenu došlo i prijavile sa na radionicu RunArt. Na ideju sam došla posle višegodišnjih pitanja žena sa kojima sam u kontaktu a kojima nije jasno odakle tolika volja i posvećenost i šta je to potrebno da bi se takve promene u životu napravile i održale. Ja na to pitanje nemam odgovor. Ja nisam postala trkač da bih bila profesionalac, sportista. Ključ je upravo u tome da nateramo sebe da radimo stvari koje nam se ne rade jer je sa druge strane tog zida koji ćemo voljom probiti, veličanstvenost, nagrada i osećaj zahvalnosti. . Naši mozgovi su napravljeni da nas štite od neprijatnosti i da nas održe u životu, on se plaši nepredviđenih, nesigurnih, zastrašujućih promena i od svega toga nas štiti. Ali da bismo živeli život budan, posvećen, prisutan, zajedno sa našim dragim bićima kojima smo posvećeni moraćemo nekad da učinimo nezamislive i neprijatne poteze koji će nas staviti u poziciju da smo uplašeni i da se osećamo izgubljeno. Iz tih situacija se rađa jasan uvid u dalji tok života i utvrđuju sistemi vrednosti iznova.

Trčanjem sam shvatila da želim da povećavam  distance da bih dosegla svoje vrhunce, fizičke, emotivne i mentalne energije, a ne svoje dno. Da bih time otvorila sebe za nepredviđene okolnosti, izazove kroz koje učim, rizike bez staha. Da ohrabrujući sebe ohrabrujem i ljude oko mene.  Shvatila sam da svakim odlaskom na trening ili trku ne ostavljam moju decu već im šaljem poruku da idu ka svojim snovima, da je u životu dragoceno imati plamen u srcu koji te hrabro vodi napred i osvetljava tamne staze. Shvatila sam da srce imamo da bismo ga trošili i slušali.

Ne dozvolite da vas strah da za nešto nećete imati snage i energije da završite, odbije u startu, pre nego što pokušate. Svi mi na neku novu životnu stazu stupamo bojažljivo i dečije nespretno. Svakom procesu treba dati vreme da se pokrene i razvije. Ohrabrujem vas da napravite taj prvi korak, i drugi, treći i da ih malo ubrzate jer, neko vas čeka.

Mi smo na stazi.

Zagrljaj od Irene!

The post Zašto mišljenje drugih ne bi trebalo da vas interesuje appeared first on Jovana Miljanović.

Današnji gost na blogu je Tamara, arhitektica, avanturista i devojka iza brenda Etera, minđuša od perja koje se očarale mnoge žene koje se bave dubokim radom na sebi i bile vetar u leđa da iznesu svoje terete lakše kroz život. Tamaru sam upoznala kao polaznicu moje radionice Od hobija do posla, a potom sam ja postala njen klijent i zaljubila se u njen atelje gde sam došla da zajedno kreiramo moje prve minđuše od perja. Dajem joj prostor na blogu da vam ispriča svoju neverovatnu životnu priču.

Često se ispostavi da su neke naše osobenosti koje uzimamo zdravo za gotovo zapravo naši najveći kvaliteti.

Jovana je, od kako je ukratko čula moju životnu priču i od kako je pogledala intervju sa Žanom, bila veoma radoznala da čuje malo detaljnije o tome kako sam završila sama tri meseca u Indiji, između ostalog i na desetodnevnom vipassana kursu u meditativnom centru u podnožju Arunačale.

Za mene su ti detalji mog života prosto nešto što je moralo da se desi.

Ali, hajde da krenem od početka.

Moj život u mnogome je bio podređen i posvećen radu na sebi. Na početku to bilo da bih se izvukla iz raznih patologija (poremećaji ishrane, zavisnosti („lakše“), bolesni medjuljudski odnosi, opšta konfuzija oko svega, stid, sramota, you name it – sve je bilo tu za rešiti) – paralelno sam bila super djak i redovan student. Imala sam sjajan paravan – vukovu diplomu, a kasnije i diplomu arhitekte. Zanimljiv životni splet okolnosti je da me je bukvalno mesec dana pred odbranu master diplomskog rada ostavio dečko s kojim sam doživela vrhunac svoje patologije (hvala mu) i od tad polako kreće uzlazna putanja. Tada sam konačno počela da se borim za sebe iz pravih razloga – želje za životom i slobodom i želje za oslobađanjem od svih tih stega koje su bile moja svakodnevnica. Ta želja me je odvela i do Indije.

Tog leta kada sam diplomirala sam se i prvi put susrela sa terminom Vipassana – jedan “slučajni” prolaznik na Boom festivalu mi je pričao o tome. Pričao je o nekakvom centru u kojem je bio, koliko se sećam u Grčkoj, gde je 10 dana imao istu rutinu – budio se u 4 ujutru, od pola 5 do pola 7 je bio prvi blok meditacije, pa pauza za doručak. Do kraja dana meditiralo bi se još 8 sati sa određenim pauzama za obroke i odmore. Zabranjen je sav drugi sadržaj (bilo kakva tehnologija, knjige, pisanje, joga, ples, fizička aktivnost, komunikacija sa drugim učesnicima kursa, pevanje, govor). Suština takve rigorozne prakse jeste ući što dublje u sebe, videti kako nam funkcioniše um, kako nam teče krv, kako se energija kreće po telu. Defragmentovati sopstveno postojanje.

Čim sam čula za to, pomislila sam – Bože, kakav luksuz, imati 10 dana života SAMO ZA SEBE.

Povrh svega – ti kursevi su širom sveta besplatni i sve funkcioniše na bazi donacije – kada se kurs završi učesnici doniraju onoliko koliko osećaju da žele ili mogu.

Bukvalno nije postojala opcija da proživim život a da ne iskusim to.

Ipak, nisam žurila, čekala sam da se desi pravi trenutak.

Na kraju, kao kec na deset, desilo se u samoj Indiji. Vipassana je meditacija koja se radi po uputstvu koje je dao sam Gautama Buddha a kurs koji sam ja pohadjala održan je po protokolu koji je sproveo S. N. Goenka u XX veku.

Ako se pitate da li je ova praksa sa vas

Vipassana je za one koji su spremni da se zarad upoznavanja samog sebe, na 10 dana koliko traje kurs, vode monaškom disciplinom – da se odreknu maltene svih svojih svakodnevnih aktivnosti sem spavanja, jela i meditiranja. Da samo navedem nekoliko – nema kafe, cigareta, pića, nema govora, dodira, bilo kakve komunikacije sa bilo kim sem sa učiteljem i to u određeno doba dana ukoliko postoji takva potreba (ja, npr, nisam ni jednom iskoristila ovu opciju). Nema pevanja, plesa, joge, nema donošenja svojih duhovnih praksi i rituala (kristala, mantri, molitvi) jer je poenta da taj kurs bude kompletno ogoljavanje. Nema ometanja drugih ljudi u njihovim procesima, čitanja knjiga, pisanja. Generalno – nema ničeg sem suočavanja i provodjenja izuzetno kvalitetnog vremena sa svojim telom, dušom, dahom. I da, jako je važno – nema izlaženja sa kursa dok se ne završi (ovo je boldovano u prijavi i potpisuje se izjava) sem ako ne postoji baš jak zdravstveni razlog za to – koji potvrdi lekar. Sve to možda zvuči vojnički – i jeste, ali za 10 dana se nikome (ko je mentalno stabilan) ništa neće desiti sem što će probiti neke svoje zamišljene barijere. Za one je koji su spremni da se odreknu da bi dobili, za one koji su spremni da se posvete i udube, za one kod kojih je strah od odricanja manji od želje za novim uvidima i znanjem. Meni lično je bilo premoćno i ništa od tih odricanja nije mi tako teško palo kao suočavanje sa nekim od mojih mrakova (mada to ide jedno s drugim). Tamo sam naučila da sedim sa nelagodom, da pustim da se desi jer drugi izbor i ne postoji – da budem prisutna i da doživim da će sve što me plaši i boli doći i proći baš kao i sve drugo u životu. Jedno je pročitati poznatu „Panta rei“ u udžbeniku, a drugo je doživeti to u sopstvenom telu, na primeru sopstvenih nagona, emocija, misli. Lično iskustvo i lični opit daju nam snagu i moć koju nikad nećemo pronaći u knjigama. Hrabrost i radoznalost iz čistih namera uvek budu i te kako nagrađene.

View this post on Instagram

I wish I could share the shivers I got down my spine and through my whole being whole I stood in front of this. All those daily struggles… Amazingly powerful sight and spot. How much strength and devotion it takes to be at peace. How much courage it takes to be ourselves and not cling under the influence and the pressure of 'others' – our own concepts… Wow. Just experiencing a place where someone else did it gives so much inspiration. #grateful #buddha #sarnath #varanasi #indiatrip

A post shared by Tamara Miladinovic (@eterajewelry) on Mar 17, 2016 at 5:33am PDT

Na slici je prikaz Buddhe u momentu prosvetljenja – svi ometači pažnje su i dalje tu ali je prisutnost jača od svih njih.

Što se Indije tiče

Ceo taj put u Indiju za mene bio je nešto što prosto mora da se desi – bila sam fascinirana drugim kulturama, do svoje 25e godine sam već proputovala dobar deo Evrope i po koju lokaciju u severnoj Africi i Severnoj Americi. Azija je ostala netaknuta, kao nekakav poseban dragulj.

Kako sam se dosta kretala po raznim alternativnim festivalima, radionicama, mestima, upoznala sam manje – više dosta ljudi koji su već bili u Aziji i za mene ona više nije bila bauk kao za mnoge druge „obične“ ljude… Ljudi se plaše, svega i svačega, posebno tih nekih dalekih mesta o kojima ne znaju ništa. Fantaziraju kako je tamo sve crno, ili prljavo, ili zaraženo, kako neko jedva čeka da nas pokrade, da nam upropasti dan, sipa otrov u piće. Nezamisljivo je koliko su ljudi zatrovani nekim ludim mislima koje kao da se prenose s kolena na koleno bez da se iko ikad zapita – imaju li smisla?

U svakom slučaju, ja nisam bila ta, ja sam prosto znala da ja želim tamo da odem, da vidim ta mesta moći, da se okupam u reci Gang, da odem do Bodhi stabla gde se spomenuti Buddha prosvetlio, da vidim Himalaje i da se suočim sa ponorima svog ega bez ikakvih spoljnih ometača pažnje. To je prosto bilo ono što mene zanima, za čim moje srce čezne. I sve se to apsolutno savršeno odigralo.

Kada bih vam prepričavala sve detalje defititivno bih mogla da napišem knjigu. Indija je ogromna zemlja, površine trećine Evrope, od milion različitih pejzaža, ljudi, bezbroj jezika, religija, kultura. Indija je krajnost, od prljavštine do sjaja u tri koraka. Indija je surova i sirova i tamo najčešće nema organizovanog odvoza smeća – ono je prosto svuda. Indijci ne zatrpavaju svoju prljavštinu, ona je na površini, i nema bežanja od nje. Zato je Indija jako teška – suoči nas sa našom prljavštinom, našim ego tripovima, našim umišljenim idejama o tome ko smo i šta smo. Indija provocira, trigeruje, postavlja pitanja. Indija je tako duboka i tako površna i tako čarobna i tako odvratna u isto vreme.

Indija je baš kao i život – bolno besmislen, a kristalno savršen.

Ukoliko imate želju da posetite Indiju

Preporučujem neka „pitomija“ mesta za početak. Ja sam prvih 20 dana svog boravka provela u pokrajni  Goa, u mestu koje se zove Arambol i poznato je, između ostalog, i po slatkovodnom jezeru koje je odmah uz plažu Indijskog okeana, a na kojem su se navodno kupali Bitlsi. Goa je kultno mesto za sve one koji su otvorenog uma, mesto koje su još u šezdesetim posećivali hipici i mesto koje nosi, sa te kreativne, izražajne strane, dubok osećaj slobode. Ljubitelji akustične muzike, plesa, joge, tamo će uživati jer su slučajne svirke svakodnevnica. Na Goi je, između ostalog,još jedna od retkih peščanih plaža Indije gde se možete kupati i šetati u bikiniju, a da ne morate da brinete da ćete biti bilo kako ugroženi (sem, nekada, preteranim pogledima lokalnog stanovništva). Pri odlasku u Indiju jako je važno imati svest i poštovanje za lokalnu kulturu, jer će onda i „lokalna kultura“ poštovati vas. Ja sam, na primer (sem na toj plaži), uvek imala pokrivena ramena.

Još jedno beskrajno pitoma i topla oblast u kojoj sam srela istu ekipu kreativnih, inspirativnih nomada/muzičara sa kojom sam se družila na Goi jeste Dharamsala i njena okolina – McLeod Ganj, Bhagsu Nag i Dharamkot. Podnožje Himalaja gde je svaki pogled savršen, vazduh čist, gde su čak i psi lutalice mazilice koje jedva čekaju da se druže (što ne važi svuda u Indiji). Ovaj deo poznat je po tome što tu živi Dalai Lamma i po mnoštvu Tibetanaca koji imaju specifičnu, za mene umirujuću energiju. Da li je do njih ili do Himalaja nisam sigurna ali tamo sam se najviše opustila i najlakše uživala dok sam samo bezbrižno šetala po prirodi.

View this post on Instagram

#himalaya #dharamkot #dharamsala #mountainlove #thankyouforthesun #trekking #speechless

A post shared by Tamara Miladinovic (@eterajewelry) on Apr 11, 2016 at 7:04am PDT

Od prirodnih čuda samo bih spomenula reku Gang koja protiče kroz više gradova i ima izuzetno moćnu energiju, kako lekovitu tako i suočavajuću. I naravno Bodhi Tree i Mahabodhi Temple – mesto Budinog prosvetljenja. Na mene, ovi lokaliteti su ostaviti najdublji utisak.

View this post on Instagram

#ganga #ganges #nofilter #boats #india #magic #varanasi

A post shared by Tamara Miladinovic (@eterajewelry) on Mar 18, 2016 at 1:35am PDT

Odrastanje na putovanju

Na mom putu, najveća stvar je bila osamiti se i shvatiti da nikad nismo sami. Shvatiti da nigde ne mogu da pobegnem od sebe, čak iako se baš potrudim. U meditaciji, suočila sam se sa svim svojim strahovima od kojih je najveći bio osloboditi sve svoje energetske potencijale i sedeti s tim. Kad kažem energetske mislim i seksualne. Sedeti u miru sa svojom raskošnom, razbujalom a opet uzemljenom kreativnom energijom koja prosto protiče mojim telom i čini ga živim. Moje duhovno putovanje tih 10 dana bilo je veoma ovozemaljsko, jer duhovnost i jeste ovozemaljska, i baziralo se na tome da koliko toliko mirna odsedim sa svim tim životom koji teče ovim venama, a koji sam godinama sistematski pokušavala da ubijem raznim autodestruktivnim metodama. Sa mrakom sam se suočavala i ranije, to sam očekivala i na to sam bila „spremna“, ali susret sa ovim živim, bujnim delom sebe ostavio je najjači utisak na mene.

To bujanje i oslobadjanje se nastavilo do dana današnjeg. Istina – desio se jedan period kada sam se tek vratila u Beograd, kada sam se opet učaurila – opet sam počela da radim nešto što me nije u potpunosti ispunjavalo (radila sam kao arhitekta na gradilištu). Taj period trajao je celih godinu dana, ali vatra je u meni tinjala i znala sam da samo skupljam snage da se osmelim da u potpunosti zaronim u život kakav želim i sanjam i kakav sam iskusila da je moguć – baš na tom dalekom putovanju u sebe. Znala sam ko sam – i na kraju me je telo opomenulo i reklo – ili ćeš se okrenuti onome što znaš da je istinito ili ćeš ozbiljno oboleti.

I okrenula sam se sebi. Priča ima srećan kraj, ili srećan početak? Interesantno je da sam prve velike, duge, bujne, moćne minđuše od perja stvorila sama sebi za taj put u Indiju – da me čuvaju. Kao da je to bila najava za svu tu razbujalu energiju kojoj ću kasnije posvedočiti i koja se sada materijalizuje u još magičnije artefakte ljubavi i lepote koje stvaram u svom malom raju u Beogradu.

Ime iza koga stojim je „Etera“ a priča je priča o borbi i bujanju jedne žene, ili svih žena ovog sveta. O borbi za ljubav, za istinu, za ono što jeste.

View this post on Instagram

Drage sestre, sećate li se ovoga? Pre tačno godinu dana desio se prvo zvanično @eterajewelry fotografisanje Sveto sestrinstvo Pozivam sve da se sete svoje nežne, ženstvene strane – makar na sekundu. Nekada, u žurbi, zaboravimo na prirodu naše duše Diši Seti se • Dear sisters, remember this? Exactly a year ago the first official @eterajewelry photoshoot Sacred sisterhood Inviting everyone to tap into their feminine softness and gentleness at least for a second. Sometimes, in the rush, we forget the delicate nature of our soul Breathe Never forget • Jewelry: @eterajewelry Model: @aleksandra.duende @shusterina White dress: @shash.couture Photo: @tinatmaric MUA: @makeupby_anjavu • #bohoqueen #bohogoddess #upperworld #divinespirit #featherjewelry #featheraccessories #belgrade #urbanjungle #wilderness #handmadeearrings #handmadefeatherjewelry #boho #bohochic #bohostyle #bohojewelry #naturecrafts #nativefashion #nativeinspired #spiritcrafts #spiritjewelry #shamanicjewelry #goddess #goddesshair #goddessjewelry #goddessaccessories #festivalseason #festivalfashion #eterajewelry #shippingworldwide

A post shared by Tamara Miladinovic (@eterajewelry) on Aug 29, 2018 at 2:11am PDT

The post 10 dana bez i jedne reči appeared first on Jovana Miljanović.

The post Super mame mogu svašta same appeared first on Jovana Miljanović.

Šta je ono što može da ti pomogne u ideji da svoj hobi pretvoriš u stalni posao? Na početku je važno da razmisliš da li taj hobi ima kapaciteta da postane full time posao za tebe i da li ti imaš kapaciteta da tu akciju sprovedeš u delo. Pročitaj knjigu Preduzetnički mit koju je napisao Majk Gerber koja će ti pomoći da stekneš uvid u to da li imaš to što treba da bi se bavila preduzetništvom. Ovo je neki raspored kojim ja lično verujem da neko treba da uđe u preduzetništvo, ali univerzalnog recepta nema, jer smo svi različiti, tako da je ovo samo moje iskustvo, a vi kreirajte vaš jedinstveni put.

The post Kako da pretvoriš hobi u posao? appeared first on Jovana Miljanović.

Growing older, I’ve have started pondering on how I’ve managed to pivot my issues into my superpowers. My issues include social anxiety, introversion, and specific time management routines which are completely unsuitable for the regular corporate work environment. I want to show you how I didn’t just create my dream job overnight and that it was a long journey ahead of me when I started age 20. In this post, I will give you some behind the scene insight on how I’ve dealt with my bugs and updated my old system to an upgraded version. I won’t be talking about affirmations, visualization or meditation. This is not a positive psychology methodology or a crash course on how to feel better about yourself. This is a summary of years of my own trial and error process. Just because this works for me doesn’t necessarily means it will work for you, but you might as well give it a try. I will share my story honestly just so you can see how failures have brought me where I am today.

What I’ll share with you in this post is a collection of ways I rebranded my bugs into my opportunities in my head, and as a result, created a job that not only makes a great living but also lets me live my life fully without any unnecessary compromises. Being surrounded by people we communicate well with is essential to happiness, at least for me. I have eliminated people from my life that spread negative vibes and all of those who are still here are here for a reason.

I have more issues than Vogue, but how about yourself?

It all started quite early for me, somewhere around high school. Although on the outside I appeared very confident, extroverted and social, on the inside, I felt the opposite. Being surrounded by a large number of people made me anxious and uncomfortable. This was paradoxical because I loved speaking on stages and sharing my passion with the world. However, in those moments I felt that my message was more important than me and the focus was on the message instead of myself, so there was no stress. But as soon I step off the stage and people start coming towards me I felt the need to be lifted up in the sky like Homer Simpson in that Simpson Halloween special. This was very hard to explain to my friends because they had the opposite problem. Majority of them was afraid of public speaking.

Another trigger for my anxiety was going out and drinking. I never particularly enjoyed drinking and I hated smoky venues. Attending venues with loud music, lack of proper air-condition or a large indoor concert was causing my panic monkey to appear. This was the case especially in the winter because the music I tend to enjoy, such as jazz and rock is mostly performed in dusty, shady, underground spots in Belgrade. When I enrolled Belgrade Universtiy my situation got worse. Suffering from depression and constant mood swings, it was very hard to focus and perform at a level I knew I could. I always carried a book in my purse or a journal and a pen where I could zone out in the middle of the class if I felt it was all becoming too much for my taste. I hated loud sounds, bright lights, and crowded rooms. People perceived me as arrogant, but I didn’t perceive them as anything, I wasn’t even paying attention to them. I had my close circle of two friends I could count on and never needed any group’s approval. When I was invited to a party, conference or a meetup, I would spend hours analyzing the venue, speaker and schedule to see if this is something as beneficial to me as to skip reading or writing at home. I would always much rather stay and listen to a TED talk, attend a class on Coursera than go to an event just for sake of being seen there.

My first job was in digital marketing at Estro Communications, where I worked with three other interns who’ve become very close friends of mine. This small group was within my comfort zone. My second job was in ad sales marketing in VEVO. I remember it as if it were yesterday. The company was located on the 25th floor on 4 Times Square, Conde Nast building. I was so impressed with this beautiful space on the 25th floor, but I have also noticed how many people there were in this open space. It wasn’t as noisy as I imagined because everyone was wearing their noise canceling headphones. Occasionally people would snack on chips and carrots or laugh loudly, but it was never obnoxious. After 3 months of working here, I have noticed how many times during the day I felt the need to walk out to Bryant Park, zone out and be alone. I would instead go to the kitchen, play pool with my colleagues, and go out for lunch instead of ordering takeaway and eat in. I was coming as early as 7 am before anyone else was in the office just to have my breakfast and coffee alone in peace and observe the busy Time Square from the 25th floor. This enabled me to leave at 4 pm and avoid crowded train ride home. Every week, celebrities and VEVO signed artists were hanging out with us in the office, eat pizza and perform. I kept wondering how these music celebs managed to keep it all together. So many fans, so many absurd requests, so much information, noise and tension directed towards them. I started exploring what they did to unwind. Majority of them were into meditation, hiring life couches, attending the psychotherapy sessions, running, exercising, eating healthy…I’ve tried and tested their methods and some of them worked, some didn’t, but I was fascinated with finding my answer to this question. At the end of the day, we all need our little space to breathe and unwind, don’t we?

After that job, I’ve returned to Serbia and started working for ManageWP in autumn of 2012 where I was surrounded by geeks. Programmers, developers, and designers, these amazing people were completely in my comfort zone. I love nerds and nerds love me back. We are all awkward and no one is invading anyone’s personal space. I really enjoyed being surrounded by people who worked there and some of them became really good friends, even startup cofounders later on.

My next job was in Air Serbia in autumn 2013 as a cabin crew while I was trying to make enough money to sustain myself and help my family while waiting to get a seed investment for a new app I co-founded with a friend of mine. I even wrote an ebook about it and used this experience to create some passive income on the side. Almost one year of the cabin crew job was enough for me to realize how uncomfortable I was with other people managing my time, constantly changing my flight schedule and my health and private life was suffering a lot as well. I couldn’t have a stable and healthy routine, exercise regularly, eat healthily and have the freedom to organize my time. I couldn’t plan any travels, social gatherings or anything for that matter. My social life was suffering and it was virtually impossible to organize anything with my friends who had stable jobs.

My goal back then was to one day create a job for myself which will enable me to have freedom over my time because time management was always a passion of mine and I was always a productivity geek. I believe that you can’t be at your best while working for someone else. Especially if he or she is taking control of your time without the proper knowledge and experience on when and how you perform at your best. Being part of a large system was really never my thing, I preferred creating my own systems that are catered to my taste.

I was very happy when I quit this job and received 30.000 seed investment to develop my app in Dubai.  We moved there on February 14th, on Valentine’s Day and I thought it was the best thing that ever happened to me. Three months later I was out in the streets of Dubai, homeless, broke and broken, but that is a topic for another post. What made me upset in Dubai was that I worked 24/7 which meant I had no time to unwind and relax. I couldn’t even find time to read books or exercise or take care of my nutrition which ended up damaging my health horribly in the long run. We had so little money that we were eating the same thing every day. Those cheap kids sugary cereals and Subway tuna sandwich. Somedays I would decide to skip lunch so I can treat myself to a smoothy or cold drip coffee with my favorite barista in Rider Cafe. The thing I learned here was that working your ass off 24/7, 7 days a week without a clear strategy leads to failure, not a success. I was stepping over my boundaries and paying a very high price for that self-abuse.

In April 2014, I moved back to Serbia and decided to take time for myself to heal both physically and emotionally.  I started exercising yoga and regaining my health with proper nutrition. I enjoyed charging my batteries with books, blogging, good food while being surrounded by friends, and family. I thought to myself: You really need to relax and unwind now, to recharge, gain your health back and then see what you really want to do with your life. But, not two weeks have passed and I got an offer to become a Head of Marketing for a UK startup and I said YES! The stupid FOMO was about to take over my decision-making process again. I packed my bag and left Serbia again. This time I was living on the beach in Limassol, Cyprus with 15 people from all around the world who came to hustle with the same vision. Living by the sea has its benefits, but sleeping in bunk beds with six girls in one room and one bathroom wasn’t one of them. Although we rented a huge place, living with 15 people and preparing food in the same kitchen was a total mess. Not to mention using the bathroom and cleaning all the time and going to bed early wanting to sleep, while others want to stay and work late or play beer pong. Even though this experience was a total mess,  I learned so much about what I like and dislike, what are my needs and wants, how I would love to manage my workload and time in the future. I learned tons about inbound marketing, social media, sales and I consider it a great experience altogether. I even managed to fall in love and get my heart broken. But that is a story for another blog post.

I returned to Serbia and started working as a marketing consultant for startups in September 2014. Most of the startups I helped were based in New York, which was obviously because I had the strongest connections there and people were endorsing me because they were happy with my work. I worked mostly in the tech, travel and food industry. Somehow, I have learned to let go of FOMO and focus on what makes me personally happy. I have started managing my own time, working for myself the way I liked it and with people with whom I could make mutually beneficial collaborations. This newfound freedom unleashed my creativity and enabled me to write more, do more and be more. My blog grew and became one of the most popular ones in the region and clients started calling me to give talks on conferences, attend blogging events and collaborate with brands. My readers were and still are people who want to step it up in their career and make bolder life choices. They are educated, smart and invest their money in their health, education, and travel. I am proud to have grown with my readers, all the way back to 2011. My most popular blog posts include those about getting a full scholarship for studying in the USA, traveling the world for free, starting a startup, working from home, working as a cabin crew, being invited to attend the Nobel Peace Prize, living in 7 different cities, starting a blog, turning a blog into a profitable business, etc. Everything I ever did in my life I shared with the world. I wanted to leave breadcrumbs behind me so readers can follow my footsteps and have a light at the end of the tunnel if they get lost. I wrote about productivity, discipline, focus, determination, training and fitness, healthy food and so much more. I was finally in the place where I was me, my talents were blossoming and I was making money in marketing consulting, blogging and public speaking. One magical week after I returned from London in November 2016, this idea came up: I want to do workshops and teach people how to turn their passion into profit just the way I did it myself.

How does my workday look like now?

I wake up around 6 AM and my morning routine includes preparing my tea and breakfast in peace, writing my morning pages, lighting my favorite candle, meditating for 10 minutes and reading on my Amazon Kindle. I don’t use my phone or laptop one hour upon waking up and this brought me a lot of peace and calmness, as well as clear focus. I think it also makes me perform better during the day. I go to the gym with my trainer 3x a week, go for my therapy session once a week, meet with friends for coffee, do no more than 3 marketing consulting sessions per week and one workshop every Saturday. In my spare time, I love to learn new things, read new cookbooks, draw or paint, write, listen to podcasts, read blogs, meet with my friends, go to the spa, massage or treat myself to a fancy dinner. I answer to email in the mornings or evenings and I love this five sentence email policy.

Occasionally I  get paid to fly around and blog about it, or do educational talks and workshops, from Slovenia to Montenegro, where I get to meet people with whom I might never cross paths otherwise. This was my dream job and I created it myself. You can do it too and don’t settle for anything less. In the evening, I read or listen to podcasts, and I am in deep sleep around 10 pm.

I love having the abundance of free time, passive income, and location independence and couldn’t imagine my life any other way. I love to write, read, learn, travel, meet new people, flavors, and places and my job enable me to run away for a weekend abroad anytime. This freedom, time, health and money abundance is what I always wanted to create in my life. Now I am focused more on contributing to causes I deeply care about and those are education, healthcare and female empowerment. I contribute in my own little modest ways, but it brings a smile to my face and heart.

HOW TO KNOW WHEN ENOUGH IS ENOUGH

After that Dubai and Cyprus experience, I have felt like my personal life battery was constantly running low. No matter how much time I’ve spent relaxing, visiting SPAs or having massages, my battery was constantly low. It took me some time to realize these batteries weren’t going to charge themselves. I’ve figured that in order to be happy you need to create a job that suits your lifestyle. We don’t have the same needs and wants, someone likes 9 to 5 job and safety, someone likes spontaneity and freedom. We are all unique and working mom and young student looking for an internship definitely don’t look for the same job position. Someone is more flexible, someone is more rigid and you should really become self-aware enough to know what works for you and what doesn’t. You need to know when to stop and cut ties that bind you to your so-called safe position and let yourself manifest your wildest dreams.

ON SETTING UP AND MAINTAINING PERSONAL BOUNDARIES

What I perceive as a game changer for me was that moment after Cyprus in which I realized that I don’t need to push my boundaries and step over myself in order to be successful. I can be as introverted as much as I want to if my clients get what they paid for. I also learned to set my boundaries upfront and let clients know what my terms are. If they don’t like it, they can always find someone else to work with. There are many other people who are in this business and everyone should find someone whom they can connect to and whose way of communication suits them personally.

I would much rather make less money and feel happy, strong and empowered in my business than make millions and be miserable and step over my own boundaries. This lesson I learned was extremely helpful in my personal life as well. This year I suffered from severe back injuries in March, broke my sacrum and fractured three spinal discs, also had my tumor and ovary removed in May and was struggling with depression because I couldn’t exercise for over 6 months and this had a very bad impact on my mental health. If I didn’t set and keep clear emotional boundaries I probably wouldn’t be here in this capacity to write this to you today.

WHAT NOW?

In 2018 I want to focus on expanding my business, launching a journal brand, working on my book, starting a podcast, and creating a Facebook group for all women who attended my workshop, where they can connect, collaborate and share their passion projects, as well as ask for help and support when needed. I would love to get in best shape ever and maintain my health because I believe that is the most important thing.

CONCLUSION

I hope this blog post inspired you to create a perfect tailor-made job for yourself and don’t let anyone else create your life for you. Good luck and let me know if this post was helpful.

The post How I created my dream job appeared first on Jovana Miljanović.

U današnje vreme, engleski ne samo da je potreban, nego je i neophodan na maltene dnevnoj osnovi, bilo da radiš u internacionalnoj firmi, ili samo voliš da skroluješ po instagramu. S obzirom da je jezik kao živ organizam, koji se stalno menja, raste i napreduje, i mi moramo konstantno raditi na poboljšanju i usavršavanju. Ako misliš da ti je za to neophodan kurs, razmisli opet. Naravno, kurs engleskog nikad nije loša ideja, ali ako trenutno nemaš novca ili vremena za to, postoje načini da svaki dan naučiš nešto novo iz ovog jezika, i to potpuno besplatno, kao što u današnjem guest postu otkriva Olivera Matović, osnivačica škole English for Success iz Novog Sada.

1. Čitaj vesti na engleskom
Umesto što uz jutarnju kafu čitaš Blic ili Kurir (a realno, tamo ćeš teško i naći neku pravu vrednost), instaliraj na svoj telefon ili računar aplikacije stranih, pouzdanih i nepristrasnih medija, kao što su BBC, CNN, The Guardian, New York Times, i slični. Ovo je dvostruko korisno: ne samo da češ proširiti svoj vokabular, nego ćeš i početi da se informišeš iz legitimnih izvora!

2. Čitaj knjige na engleskom
Bilo da voliš da čitaš Hari Potera, popularnu psihologiju ili stručnu literaturu, počni sa čitanjem na engleskom. Ono što sam ja otkrila kada sam prvi put počela da čitam na engleskom (baš tog Hari Potera, negde u osnovnoj školi) je da: 1. Često možeš otkriti neke sasvim nove dubine i stilske lepote u tekstu koji čitaš na izvornom jeziku. 2. Višestruko možeš proširiti svoj vokabular ako svaku novu reč napišeš u svesku/Word dokument/telefon, zajedno sa njenim značenjem, a zatim pokušaš da napraviš rečenicu sa njom.

3. Slušaj audio knjige na engleskom
U današnje vreme, audio knjige su sve popularnije jer možemo da ih koristimo i dok radimo nešto sasvim drugo – dakle, ne oduzimaju nam mnogo vremena. Još jedna njihova prednost u odnosu na obične knjige je što možeš slušati i izgovor određenih reči, kao i naglasak izvornih govornika. Takođe, moraćeš da naučiš da se dobro fokusiraš jer izvorni govornici umeju da govore brže nego što smo mi navikli, ali na duge staze ovo će ti biti veoma korisno, pa ćeš i ti početi da govoriš mnogo jasnije i tečnije. Naravno, idealno bi bilo da kombinuješ „papirne“ i audio knjige, jer tako dobijaš „full package“.

4. Gledaj filmove ili serije bez subtitle-a
Jedan od najjednostavnijih i najzabavnijih, a istovremeno i poprilično zahtevnih načina da poboljšaš svoje znanje ovog globalnog jezika je gledanje sadržaja bez titlova. Ja prva i dan danas volim da imam subtitle čak iako ga uglavnom ignorišem, jer mi daje neki osećaj sigurnosti. Ipak, baš kada istupimo iz svoje zone komfora dešavaju se najbolje stvari. Zato, sledeći put kada gledaš Igru prestola ili novi Marvelov film, isključi titl i vidi koliko će ti pomoći.

5. Izguglaj tekstove svojih omiljenih pesama
Nedavno se na jednoj Facebook grupi pokrenula priča o svim onim pesmama koje smo kao mali (a ponekad i kao veliki) pevali pogrešno – moji favoriti su: 1. Moja mala nema mane, niko nema tako lepe tabane 2. Zlatnu štulu bih pozlatio 3. Bacila je svemir zeku S tim u vezi, još je lakše pogrešno razumeti pesme koje nisu na našem maternjem jeziku. Zato, izguglaj „ime pesme + lyrics“ i pročitaj šta je pisac zaista hteo da kaže. Osim novih reči i fraza, možeš čuti i neke zaista sjajne igre reči. Jedna od mojih omiljenih dolazi iz pesme Love the way you lie, kada Eminem kaže: „Now I get to watch her leave out the window, guess that’s why they call it window pane“ (pane – prozorsko okno, izgovara se isto kao pain – bol; u prevodu, ona odlazi kroz prozor, i zbog toga se on zove window pain).

6. Koristi Google rečnik
Google ima toliko sjajnih funkcija koje ljudi većinom ne koriste jer ne znaju za njih. Ok, svi smo čuli za Google Translate, i on jeste koristan, ali ukoliko želiš da radiš na usavršavanju svog engleskog, možeš koristiti još jednu funkciju. Kada u Google pretrazi ukucaš neku reč + meaning (na primer: „ignorance meaning“), on će ti izbaciti različita značenje te reči, na engleskom, sa primerima. Takođe, pored reči postoji dugme u obliku zvučnika, pa instant možeš naučiti i kako se ta reč izgovara.

7. Instaliraj aplikaciju na svoj telefon
S obzirom da generalno koristimo veliki deo svog dana sa mobilnim telefonom u rukama, mogli bismo i raditi nešto korisno preko njega. Bilo da koristiš iPhone ili Android telefon, postoje brojne aplikacije pomoću kojih možeš u svoje slobodno vreme malo vežbati engleski. Ovde možeš pogledati listu aplikacija koje možeš da isprobaš, a koje će ti sasvim sigurno pomoći sa učenjem i poboljšavanjem nivoa engleskog.

8. Slušaj podkaste na engleskom
Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi ovo trebalo da radiš, a učenje engleskog je samo jedan od njih. Podkasti su sjajni jer možeš da ih slušaš i dok radiš nešto drugo – recimo, sediš na plaži ili bazenu – i da dobiješ iz njih gomilu vrednosti, koja god da je tema u pitanju. Na primer, možeš slušati Global News ako te zanimaju vesti iz sveta, 60 Seconds Science, ako voliš da slušaš o naučnim dostignućima, ili čak sticati dodatno znanje iz engleskog preko Podcasts in English. I tako, dok slušaš neke sjajne ljude koji govore neke sjajne stvari, usput ćeš pokupiti i neke sjajne izraze i fraze na engleskom. Zapiši ih i kasnije vežbaj pravljenje sopstvenih rečenicama sa njima.

9. Pronađi Facebook grupe za učenje engleskog
Facebook ne služi samo za kačenje fotkica i šerovanje videa – to znamo odavno. Ali, da li znaš da preko raznih Facebook grupa možeš zapravo da poboljšaš svoje znanje engleskog, i to besplatno? Na primer, učlani se u grupu Learn English i razmenjuj znanja, iskustva, pitanja i odgovore sa drugima koji imaju isti cilj kao ti. Ova grupa s razlogom broji preko 165 hiljada članova. Još neke korisne grupe mogu biti i Learn English Together i Learn English with Friends.

10. Isprobaj Language exchange
Language exchange u suštini znači da možeš da se povežeš sa raznim ljudima iz celog sveta i razmenjuješ znanja jezika. Postoji veliki broj sajtova na kojima se ljudi registruju i upoznaju, a zatim pomažu jedni drugima da nauče jezike – na ovom linku možeš pronaći listu onih koji su besplatni za korišćenje. A veruj mi, malo šta ti može više pomoći u usavršavanju jezika od razgovora sa izvornim govornikom. Ključ je u tome da tada zaista nemaš izbora, osim da koristiš taj jezik!

11. Postcrossing
Da, znam da je pisanje razglednica za većinu ljudi davno prošlo vreme, ali Postcrossing ima toliko benefita da bi bila šteta da ga ne isprobaš, ako ni zbog čega drugog, onda baš zbog vežbanja engleskog. Vežbaćeš pisanje, vežbaćeš čitanje, i još ćeš dobiti razglednice iz različitih krajeva sveta. Više o Postcrossingu i zašto treba da ti postane hobi možeš pogledati i na sajtu moje drugarice: Deni putuje. I sve je potpuno besplatno!

12. Učestvuj u međunarodnom volonterskom kampu
Dok sam išla u srednju školu, učestvovala sam u nekoliko internacionalnih volonterskih kampova u našoj zemlji. Sjajna stvar u vezi sa njima je to što se na njih prijavljuju mladi ljudi koji žele da nešto novo nauče, pomognu u očuvanu naše okoline, a pritom dolaze iz raznih krajeva sveta. Ja sam, na primer, upoznala nekoliko Portugalaca, Nemaca, Holanđana, Engleza, pa čak i jednu Koreanku. Za učešće u domaćim kampovima treba da platiš samo participaciju i prevoz do mesta u kom se kamp održava, a sve ostalo je obezbeđeno. Dakle, nije 100% besplatno, ali… close enough!

13. Instaliraj Grammarly
Duboko verujem da se najbolje uči na sopstvenim greškama – i sama sam često jedino tako uspevala da zapamtim neke životne lekcije. Zato, instaliraj Grammarly ekstenziju na svoj browser, kao i u Word. Kada pišeš email, postuješ blog, ili objavljuješ nešto na društvenoj mreži, ovaj sjajan program obeležiće ti pogrešno iskorišćene reči, nepravilnu gramatiku ili stilsku grešku, i objasniti kako da je popraviš. Tako, ne samo da nećeš više zvučati nepismeno kada želiš da nešto kažeš na ovom globalnom jeziku, nego ćeš vremenom sve manje imati potrebu za spell check-om, jer ćeš većinu pravila naučiti nakon nekoliko ispravki. Što bi rekli, it’s a win-win situation!

14. Zaprati me na LinkedInu i Instagramu i uči iz svakodnevnih edukativnih sadržaja
Na svom LinkedIn profilu i Instagram stranici, trudim se da svaki dan objavim bar jednu korisnu objavu koja će ti pomoći da poboljšaš svoje znanje engleskog, pogotovo u poslovnoj komunikaciji. Bilo da su to idiomi, gramatička pravila ili tutorijali, uvek su fokusirani na to da što lakše i brže savladaš pravila i da momentalno možeš da iskoristiš znanje koje ti prenosim. Često delim zanimljive izraze koje možeš koristiti na intervjuu za posao ili sledećem e-mailu, a trenutno svakog utorka objavljujem i IGTV video – jedne nedelje sa savetima za poslovnu komunikaciju, a druge sa objašnjenjem gramatičkih pravila. Možeš se i prijaviti za moj newsletter i jednom nedeljno dobijati posebne sadržaje koje dobijaju samo subscriberi.

Počni već danas! Engleski je danas neophodan ukoliko želiš da napreduješ u bilo kom polju – a pogotovo ako svoj proizvod ili svoju uslugu planiraš da plasiraš i na internacionalno tržište. Da li zaista želiš da dođeš u situaciju gde se neko smeje nečemu što si pogrešno rekla, ili gde ne razumeš šta ti neko govori? Ok, znači razumeli smo se. Zato, nema izgovora – get down to business!

The post Kako da besplatno usavršiš svoje znanje engleskog appeared first on Jovana Miljanović.

Pošto sam tokom vikenda dobila sjajna pitanja od vas na temu preduzetništva i rada na sebi, deliću do petka odgovore, jer sam sigurna da će koristiti i drugima.

• Šta da radiš kada ne znaš šta da radiš?
• Šta da radiš kada nemaš svoju strast?
• Šta da radiš kada započneš deset stvari, a ne završiš nijednu? 

Ako ne znaš šta je to što bi volela da radiš tokom sledećih deset godina, a imaš tendenciju da započneš pet stvari i ne odradiš nijednu do kraja, onda se momentalno zaustavi. Ne treba da započinješ još jednu stvar samo da bi rekla da si je započela. To je kao da si single, želiš da budeš u vezi, ali niko ti se ne dopada, pa guraš na silu i probaš sa kim god šta god u nadi da ćeš se zaljubiti vremenom. 

Jako je bitno da ako ne znaš šta je tvoja strast u ovom trenutku i ne znaš u šta si spremna da sledećih deset godina uložiš svoje vreme, ljubav i energiju, zastaneš na trenutak, dan, nedelju, mesec, ili čak i godinu. 

Probaj da identifikuješ kakav život želiš da imaš, koliko para i slobode je tebi potrebno i kako želiš da ti izgleda radni dan. Kakvim ljudima želiš da budeš okružena? Mnogo je gore kretati se brzo u pogrešnom smeru, nego stati, razmisliti i osmisliti put. Sačekati i oslušnuti sebe. Imati viziju. Kreirati vision board. Baciti ga za mesec dana i kreirati novi. Osmisliti deset rezultata koje želiš da kreiraš u svom životu. Poređati ih po prioritetima. Napisati pored svakog da li možeš sama ili ti treba nečija pomoć. Videti kakva osoba želiš da postaneš. 

Istražuj, čitaj, uči, idi na radionice koje te interesuju i kreni redovno na psihoterapiju. Ako vidiš nekoga ko živi kako bi ti htela, analiziraj ga, obrati pažnju šta radi i u šta ulaže pare i vreme. Tako ćeš posle nekog vremena naći odgovor na pitanje šta je tvoja strast, svrha i poziv.

The post Šta da radiš kada ne znaš šta da radiš? appeared first on Jovana Miljanović.

Da li se i ti često osećaš nedovoljno ________ ? Dobro došla u klub! Većina devojaka iz mog okruženja oseća se često nedovoljno ________ . 

Previsoka, preniska, preširoka, predebela, premršava… etiketa je mnogo, ali zajednički im je manjak ljubavi, razumevanja i prihvatanja sebe.

Jeste teže prihvatiti i voleti sebe u vreme društvenih mreža, ali to ne sme da nam bude izgovor. Ako ne zbog nas, onda zbog mladih devojaka koje prosto ne smeju da nastave ovim putem. Svetu ne treba još jedna devojka koja ne voli sebe. 

Od toga koliko lajkova na slici imamo, bolja metrika je kako se osećamo u svojoj koži i kakvog smo zdravlja, a ne kome se naš fizički oblik čini prijemčivim, a kome ne. 

Pogrešno je što se danas prihvatanje svog tela takvog kakvo je izjednačava sa lenjošću. To što prihvatamo sebe, ne znači da tu staje svaki napredak. 

Odličan primer toga je Kata Ivakić, preduzetnica, plus size model, Body Positivity aktivistkinja i osnivačica brenda Kataliza.

Svaka od devojaka sa kojom sam razgovarala na ovu temu jasno se seća prvog puta kada joj je neko rekao da je debela, da bi mogla da smrša koju kilu ili da izgleda kao slon. Ako je na drugoj strani spektra, onda je krase epiteti da je suva, da izgleda bolesno i kao motka. Da, baš tim rečima. 

Kristal Ren je manekenka koji je od anoreksije išla do gojaznosti i nazad. Ono što je fascinantno na ovom njenom putu je armija fanova i hejtera koji prate svaki njen kilogram i napadaju bez obzira na ishod.

Kada Kristal smrša, sačeka je horda komentara: Izdala si nas gojazne devojke! Zašto izgledaš kao osušena mačka?

Kada se Kristal ugoji, kreću komentari: Ta haljina bi ti bolje stajala da izgubiš koju kilu. Umrećeš od srčanog udara, pogledaj se kolika si.

Epilog priče je da kako god vi izgledali, uvek će se naći neko da vam nešto prebaci. Zato prihvatite same sebe umesto da čekate da vas prihvati ceo svet.

Ti živiš u svom telu i ti imaš pravo da izabereš kakvo te telo nosi kroz život.

Ne ulazim u to koje su zdravstvene implikacije gojaznosti ili neuhranjenosti, ali želim da skrenem pažnju da svaka od nas ima pravo da izabere telo koje je nosi kroz život. Ako neko uživa u pet, deset, dvadeset kilograma više ili manje, ko smo mi da mu kažemo da to nije lepo ili zdravo? Mislite da taj neko ne zna svoje zdravstveno stanje bolje od nas? Ako vidite da neko zaista svesno bira da kroz život ide sa kilogramima viška ili manjka, po vašem merilu, podržite ga u njegovom izboru, ipak je telo odgovornost vlasnika koji u njemu živi.

Nisam protiv toga da skinete koju kilu, ako vam smeta ili ćete se osećati bolje bez iste, ali jesam protiv toga da to radite iz tuđih ideala, kompleksa i razloga. Vi ste se rodile u tom telu, vama su date osobine, metabolizam, kosti kakve imate i zaista je pogrešno mrzeti sebe zbog nečega na šta nismo imale ama baš nikakav uticaj. Ono na šta imamo uticaj je da osvestimo tu lošu naviku da se non-stop kritikujemo i da nastojimo da više podržavamo žene oko nas. Onda ćemo bolje podržati i sebe na svom putu. Ovo odlično na svom Instagram profilu radi draga Anđelija Stojanović, koja piše o svom putovanju ka zdravijoj, jačoj i snažnijoj verziji sebe.

Nije realno očekivati da naš svaki dan čine idealna ishrana i trening, jer život nije konstanta. Nekim danima nizak nam je pritisak, gužva je u saobraćaju, šef viče bez razloga i ako tada čokoladni mafin i frape sa cimetom mogu da pomognu, uzmite ih sa zadovoljstvom, uživajte u njima i nemojte se posle preslišavati i kinjiti što ste ih pojeli. Svesno ste donele tu odluku, što ne znaći da odustajete od brige o sebi, treninga, zdrave ishrane, već samo znači da dovoljno volite sebe da možete da “zgrešite” i da prihvatate svoju ličnost baš zbog tih nesavršenosti, a ne uprkos njima.

JEZIVA STATISTIKA

• Jedna od tri žene je na dijeti svakodnevno.
• Dve od pet žena bi dale od tri do pet godina života ako bi postigle željenu težinu.
• Dijete i dijetski proizvodi obrnu preko 66 milijardi dolara godišnje samo u Americi.
• Više od polovine devojčica koje su sada četvrti razred osnovne škole su na dijeti.
• Preko 81% desetogodišnjakinja ima paničan strah od gojenja.
• Četiri od pet žena u Americi je nezadovoljno svojim izgledom.
• Jedno istraživanje je pokazalo da se devojke u pubertetu više boje gojenja nego raka, rata ili gubitka roditelja.
• Pre dvadeset godina prosečan model je bio oko 8% ispod prosečne težine za žene u to vreme, a danas je to čak 23% manje.

DIJETA ILI POREMEĆAJ U ISHRANI?

Kako da razlikujemo dijetu od poremećaja u ishrani? Tako što ćemo obratiti malo više pažnje na naše prijateljice koji su trenutno na raznim dijetama. Evo neke razlike između dijete i poremećaja u ishrani (eating disorder, u daljem tekstu ED).

Dijeta je gubljenje kilograma postepeno i na zdrav način. ED je pokušaj da poboljšate vaš život tako što uskraćujete sebi hranu ili se prejedate.

Dijeta je tu sa ciljem da uradite nešto dobro za sebe i svoj organizam. ED je tu kako biste pronašli odobrenje i/ili bili prihvaćeni od strane okoline.

Dijeta je tu sa ciljem da izgubite suvišne kilograme postepeno i jednom zauvek. ED su o tome kako život neće biti dobar dok ne izgubite kilograme i ne dostignete željenu, ali ne nužno i zdravu težinu.

Dijeta je tu kako bismo bili zadovoljni spoljašnjim izgledom, pošto je on deo celine koju čini naša unutrašnjost. ED govori da naša celokupna vrednost kao ljudske osobe zavisi od toga kako izgledamo i koliko smo teški.

Dijeta je tu kako biste kontrolisali vašu kilažu. ED je tu kako biste kontrolisali vaš celokupni život i emocije putem hrane.

Da li se neko od vas ili neko koga poznajete nosi(o) sa poremećajem u ishrani?

The post Klub nedovoljno dobrih žena appeared first on Jovana Miljanović.

Ponavljam: Odustajanje nije opcija. 

Možda ti čitaš ove moje mejlove dok ležiš u krevetu sa slomljenom nogom. Ili dok ti bebac plače na rukama i ne možeš da ga smiriš. Ili dok kuvaš ručak. Ili dok si u kancelariji na pauzi od posla koji mrziš. Ili dok čekaš dijagnozu i trudiš se da ignorišeš negativnu prognozu. U kom god da si stanju, ako ti je trenutno teško, ako ti je došla neka minus faza, čak i ako ona traje mesecima, nemoj da kloneš. U stvari, možeš da kloneš, ali nemoj da potoneš.

Ja sam mislila da ću da potonem nekoliko puta u životu. Moji najbliži su tvrdili da je to nemoguće, jer sam najveći borac koga znaju, ali ja sam u jednom trenutku zamalo digla ruke od sebe. Znam da ti to zvuči nepojmljivo, jer mesto iz kojeg sada pišem je svetlosnim godinama daleko od tog trenutka, ali kada bih mogla da podelim sa vama fotografiju iz mog dnevnika od pre 8 godina, bili biste u šoku. Neverovatno je kako je malo potrebno da se život okrene naglavačke. Samo jedna odluka koju doneseš u jednom trenutku je dovoljna. Samo jedan izbor i postavljena namera. Taj trenutak za mene nije bio preterano poseban, magičan ili nezaboravan. Jednostavno mi se smučilo tadašnje stanje (sranje) uma i tela u koje sam sebe dovela. Dovoljna je bila samo jedna odluka i za njom je usledila gomila uspona, padova i vremena koje ne možemo da ubrzamo. A koliko god ja bila nestrpljiva, naučila sam da zapravo i ne treba da ga ubrzamo, jer nam sve dolazi u ruke onda kada smo spremni to da primimo i kada znamo kako da se sa tim nosimo. Sa velikim uspehom se treba nositi, kao i sa velikim neuspehom. Svaki novi nivo životne igrice donosi nove aždaje. Ne možeš preći na sledeći nivo dok ne savladaš trenutni.

Kada sam u decembru započela put lične transformacije, znala sam da su snaga i telo kakve želim svetlosnim godinama daleko i da cilj ka kome idem neće biti vidljiv sigurno tri godine. Bila sam spremna da čekam i da uopšte ne mislim o cilju, jer sam znala da će se on pomeriti van dometa čim ga dostignem. Nalazila sam, a i dalje nalazim načine da svaki dan uživam u putu. Progres je za mene postao važniji od perfekcije.

Ako se sada osećaš loše i ne možeš da se pomeriš, uzmi papir i olovku. Zapiši sve svoje slabosti, strahove i ciljeve. Zapiši sve one koji su te ismevali, vređali ili fizički ili mentalno zlostavljali. Zapiši sve one velike snove o kojima ne smeš da pričaš drugima, kako te ne bi ismevali. Napiši sve fejlove koje si do sada imala u životu. Zapiši sve prepreke koje si prevazišla, ma kako one male da su bile.

Ako nisi znala da izgovoriš slovo R, a sada to možeš, to je dovoljno za uspeh. Ako si imala povredu kolena, a istrčala si maraton, to je ogroman uspeh. Ako si imala disleksiju, a uspela si da završiš školu u roku, to je ogroman uspeh.

Daću vam svoje primere određenih neuspeha koje sam pretvorila u snažne motivatore da ostvarim šta god zamislim:

Roditelji su mi rekli da bez para ne možeš da putuješ svetom. Nisam im verovala. Napravila sam blog, pisala na engleskom o putovanjima na kojima sam bila do tada i ubola preko deset saradnji sa turističkim organizacijama, ambasadama i avio-kompanijama. Prva je bila turistička organizacija Izraela u januaru 2013. koja me je povela sa Milanom Maglovim na sedam dana putovanja iz raja kroz Tel Aviv, Jerusalim, Haifu, Mrtvo more sa privatnim vozačem, drugim luksuznim hotelom svaki dan i celokupno neverovatnim iskustvom na koje dinar nisam potrošila. Potom sam besplatno obišla Tajland, Island, Izrael, Beč, Dubai, Abu Dabi, Crnu Goru… a na ta putovanja vodila sam drage osobe, sa kojima sam podelila svoju radost.

Roditelji su mi rekli da od pisanja nema ‘leba. Zahvaljujući tom istom pisanju sam letovala u Francuskoj tokom osnovne škole i usavršavala jezik jer sam pisala pesme i priče na francuskom, obišla London i Brajton, upisala fakultet u Americi na punoj stipendiji i dobila pozivnicu da prisustvujem dodeli Nobelovih nagrada u Oslu u decembru 2015. Pisanje mi je omogućilo sve što imam i njemu dugujem sve što jesam.

Rekli su mi da iz Srbije ne mogu da dobijem punu stipendiju za studije u Americi, sem ako se bavim nekim sportom ili naukom. Nije me bilo briga, naporno sam radila i čekala svoju šansu. Takmičila sam se iz francuskog, engleskog i fizike, pisala pesme i priče, ređala nagrade, imala savršen prosek i ubola punu stipendiju da se sa FON-a na trećoj godini faksa preselim u Ameriku.

Rekli su mi da kao devojka koja nije programer nemam šta da tražim u tehnologiji i startup svetu. Bilo mi je to slatko, pa sam iz zezanja aplicirala sa mojom idejom na startup pitch takmičenje i dobila 30.000 dolara od kompanije DP World da svoju mobilnu aplikaciju dalje razvijam u Dubaiju. Pored toga sam započela još dva startupa sa prijateljima i premda su fejlovali, kao i 90% startupa koji se pokrenu, dokazala sam sebi da ja to mogu i da je i to dostupno za mene, kada i ako to ponovo poželim.

Rekli su mi da se ne bakćem umetnošću, jer je to gubljenje vremena, ali za moju pomoć u organizaciji projekta ŠUND (Šta umetnost nudi društvu) dobila sam u aprilu 2013. nagradu grada Beograda za izvanredno dostignuće.

Rekli su mi da se od priče ne živi, a ja svakog meseca držim moju radionicu Od hobija do posla, prodajem svoje digitalne proizvode koji im pomažu da kreiraju svoj biznis od nule, osamostale se i steknu vremensku i finansijsku slobodu kakvu zaslužuju. Svoj sat naplaćujem 150e u zemlji u kojoj sam rođena i u kojoj živim sa uživanjem. Svakog meseca 10% prihoda dajem u humanitarne svrhe i podržavam mlade preduzetnike kao mentorka na njihovim projektima, a moja preduzetnička agencija pravi šest miliona dinara godišnje samo od te priče od koje se navodno ne živi.

Rekli su mi da predavanja na konferncijama niko ne plaća, a letela sam po Evropi, pričala na konferencijama i fakultetima i upoznala brojne mlade ljude koji ruše granice i kao ja veruju u nemoguće. Obišla sam Ljubljanu, Crnu Goru, London, Makedoniju, Bosnu i zarađivala od predavanja i consultinga.

Ostala sam sama na ulici za novogodišnji doček 2012. godine bez dinara u Kaliforniji. Nekako sam se snašla i pronašla način da se saberem i pomognem sebi da stanem na noge, pre povratka u Njujork, nazad u školu dve nedelje kasnije.

Ostala sam na ulici sama sa koferom, bez pasoša u Dubaiju u martu 2014. za vreme peščane oluje i živela na kauču u startup akseleratoru, a tuširala se u svlačionicama na fudbalskom terenu. Sedela sam u Starbucks-u i plakala i pisala plan kako da se izvučem odatle. Izvukla sam se i dve nedelje kasnije bila u Beogradu, a tri nedelje kasnije na novom poslu na Kipru, kao marketing direktorka za startup Enterpreneur Handbook, gde sam potom dovela tri kolege iz Srbije da zajedno kreiramo mašineriju.

Dečko u koga sam bila zaljubljena do ušiju mi je u šetnji kroz Times Square u septembru 2011. godine, dok sam mu entuzijastično pričala svoje karijerne ciljeve, rekao da ne fantaziram previše i da nikada neću dobiti praksu u dobroj firmi na Menhetnu za leto. Obrazloženje je bilo da sam u Montclair biznis školi, a ne u Njujorku na Kolumbiji i da dobre prakse ne padaju sa grane bilo kome i da su rezervisane za Ivy League studente. To leto sam dobila praksu na 25. spratu na tom istom Times Squaru u Conde Nast zgradi za kompaniju VEVO. Možete da pretpostavite kome sam prvo poslala poruku sa fotkom iz kanca.

Sledeći izazovi su mi da dokažem da se od pisanja i pričanja mogu zaraditi milioni, da neko ko je prirodno fizički slab, van forme i ispovređivan može da postigne neverovatne rezultate u fitnessu i da svako može da postigne globalni uspeh, ma odakle da dolazi, koga zna i koliko ima, sve dok ima zdravlje, volju i pristup internetu.

Nadam se da će te ovaj post podsetiti da odustajanje nije opcija.

The post Odustajanje nije opcija appeared first on Jovana Miljanović.

Metrika progresa kada je u pitanju trening za mene je merenje telesnih masti, odraz u ogledalu i osećaj u stomaku. Mobilnost zglobova, stabilnost kičme i snaga stomaka su moj ultimativni cilj i razlog zašto sam se posvetila redovnom treningu. Smatram da je ovo dug put prepun izazova, uspona i padova. Moja priča je takva da sam do srednje škole imala oko 8kg viška, skoliozu, kifozu i pogrbljen vrat. Moja jutra su počinjala u šest na korektivnim vežbama na Banjici, a potom bih odlazila u školu sa pojasom koji je trebalo da mi drži leđa da se ne grbim, jer nisam imala nikakvu snagu u leđima i stomaku.

U srednjoj školi i na fakultetu sam posle toga imala neke zdravstvene probleme, zbog kojih sam bila često na jakim antibioticima, koji su mi dosta narušili crevnu floru. Zbog stomačnih bolova koje sam iskusila šta god da pojedem, odvela sam sebe kroz eliminaciju grupa hrane u poremećaj u ishrani (veganstvo i ortoreksiju) i razvila ozbiljan strah od hrane, kojeg se nisam oslobodila do prošlog jula kada sam posetila radionicu Prinicipi superiornog zdravlja kod Borisa Pohuleka. Tada još uvek nismo bili zajedno, već smo samo bili dugogodišnji prijatelji i moj motiv da odem, platim i ceo dan od 10 do 5 slušam o hrani je bio taj da prestanem da je se plašim. Na radionici sam stekla znanje koje mi je falilo da vidim širu sliku i da prekinem moju food fobiju.

Naučila sam i počela da istražujem samostalno posle radionice više o temama koje je obradio: ljudskoj evoluciji u kontekstu ishrane i treninga, problemima u modernoj industriji hrane i lekova, epigenetici i tome zašto tvoji geni ne određuju tvoje zdravstveno stanje, makro i mikro nutrijentima, sekundarnim metabolitima i superhrani, herbalizmu, suplementima, adaptogenima, intervalnom postu, autofagiji, principima neuromuskularnog zdravlja, šablonima fizičkih pokreta koji mogu da utiču na promene unutar sistema, kako da povećam performanse na treningu, snagu i mišićnu masu… Ako i tebe zanimaju ove teme, evo knjiga koje sadrže veliki broj naučnih referenci u sebi i od kojih možeš da kreneš u dalje istraživanje:

• Dr. Weston Price – Nutrition and Physical Degeneration
• Dr. David Perlmutter – Grain Brain
• Dr. Layne Norton –  Fat Loss Forever
• Dr. Kelly Starrett – Becoming a Supple Leopard
• Mark Sisson – The Primal Blueprint
• Dr. Joseph Mercola – Fat for Fuel
• Siim Land – Metabolic Autophagy
• Denis Delogu – U Šumi
• Paul Chek – How to Eat, Move and be Healthy
• Martin Berkhan – The Leangains Method
• Stuart Mc Robert – Beyond Brawn

OMILJENI IZGOVORI KOJI TE MOGU TRAJNO ZAUSTAVITI NA PUTU

Izgovor 1: Nemam nikakvu podršku u svom bliskom okruženju. Prijatelji i porodica su navikli da sam ceo svoj život gojazna. Donose mi slatkiše i grickalice i plašim se da ću ih izgubiti ako smršam.

To je realan strah i odličan test da vidiš ko je tu zato što te istinski voli i želi ti sve najbolje, a ko je tu zato što te sažaljeva i podsvesno hrani svoj ego kako je on superioran u odnosu na tebe. Ako ideš redovno na treninge, a prežderavaš se i ne poštuješ plan ishrane, uništićeš svoje samopouzdanje. Ako ti treba podrška, a nemaš je u bliskom okruženju, vreme je da je pronađeš online na forumima, FB grupama, Instagramu ili YouTube, gde su ljudi slični tebi koji su se suočili sa svojim strahovima i nesigurnostima i prolaze kroz njih. Okruži se onima koji su spremni da otključaju novu verziju sebe.

Pošto je ovo objektivan strah, on zahteva i objektivno suočavanje i rešavanje, a to je psihoterapija. Rad sa terapeutom će ti pomoći da se suočiš sa svojim strahom, prođeš kroz njega i izađeš na drugu stranu kao nova osoba. Ta nova osoba će možda u početku biti usamljena dok ne dođu novi ljudi koji će odgovarati tom novom energetskom nivou. Ali doći će, uvek dođu.

Izgovor 2: Nemam vremena za trening! Imam posao, porodicu, petoro dece…

Jedan sat vežbanja dnevno je samo 4% tvog dana, tako da nema mesta izgovorima u tom smeru. Ako taj jedan sat ne pokloniš sebi i svom telu koje te nosi kroz život, nećeš biti dobra ni na poslu, ni kod kuće. Čak i 15 minuta vežbe dnevno je ogromna stvar u poređenju sa nula.

Izgovor 3: Nisam nešto baš raspoložena za trening danas.

Većina ljudi, čak i onih kojima je to profesija i ljubav, svaki treći trening nisu raspoloženi da baš tada krenu na njega.

Jedini loš trening je onaj koji se nije desio, tako da zgrabi patike i torbu za trening i kreni na trening.

Izgovor 4: Imam bolove i upale posle treninga i to čini da se osećam grozno.

To je odlična vest, jer ništa dobro nikada nije došlo iz toga što si se osećala kao i obično i radila stvari na isti način očekujući drugačije rezultate.

Izgovor 5: Zaista želim da smršam, ali uopšte nisam motivisana.

Razlika između želje i akcije je disciplina, tako da možeš da nastaviš da budeš nemotivisana, jer sve što je potrebno je da budeš disciplinovana, pa će ti onda i motivacija češće dolaziti u posetu.

Izgovor 6: Nisam trenirala ništa u svom životu.

Tim pre treba da počneš. To je skroz u redu, zato i moramo da implementiramo nove navike kako bismo kreirali nove rezultate u svom životu. Mnogo ljudi nije ništa treniralo u životu dok nisu krenuli na svoj prvi trening u teretanu ili na yogu, pilates, zumbu…

Izgovor 7: Ne volim da se merim svaki dan i pišem sve što sam pojela.

Pokušaj da ispuniš svoje ciljeve i napraviš progres bez toga i javi mi kako ide. Meni to 29 godina nije pošlo za rukom. Kada god ne pišem kada i šta jedem i kako se osećam posle toga, skliznem sa režima. Kao što genijalni Piter Draker kaže: ono što ne merimo, ne možemo ni da unapredimo.

Izgovor 8: Ne mogu da smršam, jer volim da jedem slatkiše. Blago tebi, jedeš tu bljutavu hranu sa uživanjem. Meni je to gadno, ja mnogo volim slatko.

Nemoj da lažeš sebe, tako oduzimaš sebi moć i narušavaš samopouzdanje. Jednostavno priznaj sebi da ti je torta trenutno na bitnijem mestu u životu nego što je trening. To je ok, jer da bi se to promenilo, moraš da radiš na sebi i da zaista osvestiš koji su tvoji ciljevi i šta te podržava na tom putu njihovog ostvarivanja, a šta ne. Jednostavno nazovi stvari svojim imenom i suoči se sa realnošću. Ne oduzimaj sebi moć i ne slabi sebe u svojim očima. Ja sam imala periode gde mi je hrana bila prioritet u odnosu na zdravlje i tada nisam lagala sebe da nije tako. Zbog te iskrenosti prema sebi sam bila sposobnija da se iščupam iz tog začaranog kruga, jer sam odgovornost stavljala u svoje ruke.

Izgovor 9: Ne volim teretanu, ne osećam se dobro u teretani, ne prija mi to okruženje.

To je normalno, jer kako iko normalan može da voli mesto u kojem evidentno ne pripada na osnovu snage i izgleda. Kada počinjemo u bilo čemu, mi znamo i vidimo da smo najgori u tome od svih oko nas. Istovremeno to znači da smo na pravom mestu gde se dešava progres. Da samo gledamo gde se osećamo dobro i u komfor zoni, trenirali bismo na kauču.

Izgovor 10: Ljudi u mojoj teretani izgledaju zategnuto, a ja sam znojava i umorna i osećam se nesigurno.

Prestani da idealizuješ ljude oko sebe. Zapravo, prestani da ih gledaš  i fokusiraj se na svoj progres. Da su oni tako gledali oko sebe, a ne u sebe kada su počinjali, ne bi bili tu gde su danas.

Donesi odluku danas.

Ono što je važno jeste da shvatiš da danas moraš da doneseš važnu odluku kako bi nastavila ovo putovanje. Sutra te čeka poslednji newsletter u serijalu o ishrani i treningu, tako da se nadam da sam te motivisala da ovog juna preuzmeš svoje zdravlje u svoje ruke, ako već nisi.

Vežbica koja ti može pomoći:

• Da li želiš da i dalje lebdiš na izgovorima kako imaš očajnu genetiku ili želiš da istražiš malo više o tome šta je epigenetika i koliko svojim svakodnevnim izborima utičeš na svoje zdravlje?
• Da li želiš da sutra imaš zdravo dete, uspešnu trudnoću ili ćeš dozvoliti da zbog lenjosti dođeš u situaciju da ne možeš da potrčiš za svojom bebom?
• Da li želiš da i dalje koristiš stare povrede kao izgovore ili da se uputiš u teretanu i kreneš da radiš na svojim najslabijim karikama kako bi izbalansirala celokupno telo?
• Da li i dalje veruješ u to da neko može u isto vreme da trči ili diže tegove i bude depresivan?
• Da li i dalje veruješ da će neko drugi da ti otkrije savršenu ishranu za tebe ili si spremna da probaš različite stvari, dok ne budeš u stanju da režim prilagodiš sebi i svojim potrebama?

Moje zašto:

Nekako je moj stav da ako sam provela skoro 29 godina žalosno tretirajući svoje telo, moram da naučim da izgradim novi odnos sa njim, baziran na poverenju. Moje telo meni uopšte ne veruje i to sa valjanim razlogom. A za odnos pun poverenja su potrebne godine. On je pun uspona i padova i otvorena sam da od svog tela učim svaki dan, baš kao što učim iz veze u kojoj sam.

Na mom putu mi značajno pomaže da znam da mom treneru Marku na treningu mogu da verujem, da mog Borisa mogu da pitam za ishranu šta god mi zatreba, da druge žene prolaze kroz isto, ali na svoj način i da smo sve zajedno u tome. Svaka ima svoj set izazova i prepreka na putu i što više otvoreno pričamo o tome, možda ćemo pomoći nekome ko prolazi kroz isto.

Nadam se da ću za par godina biti stvarno zdrava, imati snažno i jako telo i moći da iznesem prvu trudnoću kako treba. Mene to najviše motiviše da budem posvećena svom telu, kao što sam svom umu. Želim da što duže budem živa i da što više budem tu za svoju decu sa zdravim telom, umom i duhom. Ne želim da im pričam šta i kako treba da rade, već da im to pokažem svojim primerom. 

Zanima me koja je tvoja motivacija kada je u pitanju kompletna telesna transformacija?

The post Moje zašto kada je trening u pitanju appeared first on Jovana Miljanović.

Ovo su izazovi sa kojima sam se suočila u decembru 2018. godine kada sam započela svoju telesnu transformaciju. Sa nekima se suočavam i dalje i nadam se da će vam saveti pomoći na vašem putu. Za sve vas koji želite da više pišem o marketingu i biznisu, ne brinite se, ovo je samo serijal saveta na temu ishrane i treninga koji će trajati nekoliko dana.  

KOLIČINE HRANE

Količine hrane su drugačije u zavisnosti od kalorijskih potreba svakog pojedinca. Svaka od nas je druge visine i težine, kao i različite telesne strukture. Kada ti trener izmeri procenat telesne masti spravicom koja se zove kaliper, ukoliko si sitna kao ja ili kilograme, ako si krupnija i pratiš njih kao metriku, prepisaće ti ishranu za cilj koji želiš da postigneš. Bitno je da budeš iskrena sa trenerom i kažeš mu u kom trenutku dana imaš najjači apetit, a kada imaš energetski pad i posežeš za slatkim ili kofeinom. Važno je da napravi plan ishrane koji će za tebe lično imati smisla i biti održiv. Mom treneru je bilo bitno da mu kažem svoje alergije i intolerancije, vreme ustajanja i odlaska na spavanje i da li kuvam ili jedem napolju. Savršen režim na papiru je bezvredan, ako ne planiraš da ga sprovedeš u delo. Ja sam osoba koja uživa u spremanju doručaka, ali ručak nikada ne jedem kod kuće i zato mi je bilo bitno da to naglasim. Takođe, zbog specifičnih stanja mog organizma ne jedem posle 17h, jer za razliku od nekoga kome odgovara sistem više manjih obroka, ja jedem dva velika, pa mi je važno da u njih stanu sve nutritivno bogate namirnice koje treba da unesem u jednom danu.

Moj savet: Ako već biraš da zabrljaš ili si gladna, pojedi veću količinu preporučenih namirnica umesto neke druge grupe namirnica ili nezdravog smeća, koje jeste ukusnije, ali te neće dovesti tamo gde si pošla, a biće tu i kada postigneš svoj fitnes cilj.

Moj (trenutni) režim: Kažem trenutni, jer se moj režim menja prema godišnjim dobima i ličnim afinitetima. Doručak mi je uglavnom neko jelo sa jajima, buterom, avokadom, pestom, limunom i paradajzom. Volim da pravim tikvica burgere ili banana palačinke sa borovnicama. Da li spremam omlete, fritate, mafine od jaja, nije ni bitno, poenta je da mi doručak uvek sadrži jaja. Pijem kafu do 14h, jer ako konzumiram kofein kasnije, loše spavam. Ručam meso ili ribu uz malo riže ili povrća i to je to. Jedem crnu čokoladu skoro svaki dan i veliki sam ljubitelj iste. Povremeno jedem orašaste plodove, ali vrlo umereno. Omiljeni dezerti su mi mango sticky rice iz tajlandskog restorana Thai Zone, Verry Berry kakao kuglice iz Mandale, Plant cake iz restorana Homa, avokado lajm tart iz Živo zdravo bara u Belvilu, sutlijaš sa borovnicom iz Rice Kingsa i carrot cake iz Vida restorana u Novom Sadu. Ne osećam se uskraćeno na svom režimu ishrane i to je za mene bilo važno, da imam nešto što je za mene održivo, bez obzira da li sam kod kuće ili na putovanju.

NEDOVOLJNO VODE

Nedovoljno vode može da te uništi i mentalno i fizički. Ako si žedna, možeš istripovati glad, a kada kreneš da jedeš, poješćeš više nego što bi da nisi i žedna. Dodaj limun, nanu, jagode ili narandžu u vodu ako ti dosadi ukus obične i gledaj da uvek sa sobom imaš flašu u torbi ili na radnom stolu. Dok nam redovno pijenje vode ne postane navika, moramo da učinimo da nam voda uvek bude nadohvat ruke. Svakako to ne znači da se nalivaš vodom preko svake mere, jer i opterećivanje bubrega nije poželjno stanje.

PREVIŠE SOLI

Preveliki unos soli hoće dodatno da veže vodu za telo i posle takvih obroka izgledaćeš veće i nadutije nego inače, posebno ako kao ja zadržavaš vodu više od proseka. Zato pripazi ako voliš meksičku i azijsku hranu, gde ide puno začina, soli, soja sosa i slično. Žene su posebno sklone tome da zadržavaju vodu, pa ako imaš neki bitan događaj, možda će ti koristiti da staviš sebe na LCHF ili keto režim par nedelja pre događaja kako bi izgubila suvišnu vodu i postigla mišićaviji, zategnutiji izgled.

PREVIŠE ILI NEDOVOLJNO OBROKA 

Prejedanje ili preskakanje može da kompletno zaustavi ili onesposobi proces mršavljenja i gubljenja viška telesnih masti. Ovo sam naučila na teži način. Moraš se držati planiranih obroka i jesti ih u isto vreme. Znam da je ovo užasno naporno u početku i da budem kompletno iskrena, meni je i dalje. Uspela sam da se nateram da većinu dana jedem oko 9 ujutru pre treninga i onda ručam do 17h. Večere ne jedem, a užinam orašaste plodove ili sutlijaš. Između 17h do doručka samo pijem vodu i čaj, jer imam jako osetljiv stomak i ako jedem kasno, ne mogu da spavam kako treba. Ako jedem slano uveče, takođe ne mogu da spavam kako treba i budim se da pijem vode, a ako jedem slatko, sanjam košmare. To me tera da vodim računa o ovome više nego neko ko nema smetnje šta god kada god da pojede.

Ideje za jela: Ako ujutru žuriš, onda noć pre možeš da spremiš kuvana jaja, očistiš šargarepu, skuvaš rižu i pripremiš meso po tvom izboru. Ako ne jedeš životinjske namirnice, spremi chia pudding, sutlijaš, ovsenu ili kinoja kašu noć pre i u teglici je ponesi na posao. Ako si u gužvi, meso na roštilju možeš kupiti bilo gde u gradu i prebaciti preko riže, a možeš i imati uvek kod sebe konzervu tune ili orašaste plodove za hitne situacije.

Oprez: Pazi da kada kupuješ orašaste plodove ne uzimaš one zapakovane sa gomilom aditiva i emulgatora, već kupi sirove, pa ih ispeci kod kuće po svom ukusu. Ja, na primer, volim da su baš dobro pečeni. Omiljeni su mi indijski orasi, makadamija i pistaći. Možeš da dodaš začine kao što su maslinovo ulje, paprika, čili, ruzmarin, kurkuma i tako dobiješ super hrskavu užinu. Odlične ide uz domaći humus, šargarepe, celer, lešnikov puter i slično. Možeš kod kuće da napraviš svoju granolu sa cimetom i kokos čipsom, banana hleb i ostale stvari koje možeš da spakuješ u torbu i poneseš sa sobom. Kada su orašasti plodovi u pitanju, gledaj da ih ne pojedeš više od 50 grama, jer pored toga što su zdravi, imaju mnogo kalorija i teško padaju na stomak, a želimo da izbegnemo nadutost, grčeve i propratne efekte preterivanja u klopanju ovih ukusnih grickalica.

AKTIVNI ODMOR

Aktivni odmor je podjednako važan kao meditacija i san. Bez odmora, tvoje telo će biti hronično upaljeno i nećeš moći da napreduješ. Neophodno je da planiraš odmor kao što planiraš odlazak na trening. To će zavisiti od nivoa na kojem si trenutno i o tome treba da porazgovaraš sa svojim trenerom. Nažalost, imala sam iskustva ranije sa lošim trenerima koji su me forsirali preko granica i to je dovelo do ozbiljnih povreda, tako da biraj kome daješ poverenje i novac.

SAN

San je mnogo važan, nevezano od toga na kom si režimu treninga ili ishrane. Ako legneš pre 22h, svaki sat sna vredi duplo više nego nakon ponoći. Generalni saveti koje sam naučila iz knjiga koje se bave tematikom sna: spavajte u dobro provetrenoj, svežoj i ohlađenoj prostoriji sa kompletno zamračenim svetlom. Obavezno telefonske uređaje i kompjutere izbacite iz sobe u kojoj spavate ili ako morate da imate telefon zbog alarma, držite ga na avionskom modu. Tri sata pred spavanje ne koristite ove uređaje. Isprobajte tuširanje ledenom vodom po metodi Wim Hofa, čuda čini za imunitet i metabolizam, a spavaćete posle njega kao beba, ako preživite.    

FAQ

Da li mogu da imam cheat obroke?

Baš kao u većini uspešnih veza, ne možeš da često kršiš pravila i dogovore, a da očekuješ da veza uspe, sem ako ste se tako dogovorili u startu.  

Šta ako zabrljam?

Ako zabrljaš, zabrljala si, prošlo vreme. Samo odmah od tog trenutka kreni da se vraćaš na put.

Tvoj SMART cilj 

Popularna metoda kreiranja pametnih ciljeva SMART koju je 1981. razvio George Doran nam pomaže da zamislimo svoje ciljeve kao deo veće slike.

Naši ciljevi treba da budu:

• SPECIFIČNI
• MERLJIVI
• RELEVANTNI
• REALNI
• VREMENSKI ODRŽIVI

Da li imaš cilj koji precizno opisuje šta želiš: više energije, bolji san, skidanje sa lekova na kojima si sada, gubitak telesnih masti, veći procenat mišićne mase? Da li želiš drugačiji životni stil, da budeš u mogućnosti da nosiš drugačiju garderobu, da možeš da vežbaš različite sportove bez straha od povrede?

NE ŽELIŠ SAMO PLAN ISHRANE I TRENINGA, VEĆ NOVI, UNAPREĐENI NAČIN ŽIVLJENJA I POGLEDA NA STVARI.

Ovo je nešto što će se reflektovati na sve aspekte tvog života i zato sve dok gledaš na ovo kao na još jedan režim ishrane, plan treninga ili dijetu, nećeš uspeti.

JEZIVE STATISTIKE (Ovo sam preuzela sa sajta Marka Uščumlića, mog trenera i osnivača Morphosis sistema)

• Čak 45% novogodišnjih odluka tiče se toga da će osoba u sledećoj godini smršati, poraditi na svom zdravlju, treningu i ishrani.
• Čak 92% ljudi koji donesu ovu odluku ne urade ništa po tom pitanju.
• Čak ni 8% najvrednijih koji počne zaista da vežba i da se trudi oko ishrane, zdravlja i novog načina života prestane nakon samo mesec dana.
• Čak 75% onih koji počnu da vežbaju, odustanu u roku od 7 dana ili nakon 3 treninga.
• Čak 90% odustane u roku od 3 meseca.
• Oko 0,8% ljudi koji su odlučili da smršaju uradi nešto povodom toga.
• Pretpostavimo da svih 0,8% dođe do cilja u nekom trenutku, samo 2% njih nakon postizanja cilja ostaju na tome i nastavljaju sa zdravim životom i dobrim navikama!

Sve to nam govori da samo 0,016% ljudi koji su doneli novogodišnju odluku da smršaju, dođu i ostanu na željenom cilju.

Samo 0,0072% ljudi ka cilju ide kontinuirano i postignuti cilj održavaju, postavljajući sebi naredni, viši cilj.

U kojoj grupi ćeš ti biti?

The post Moji izazovi na putu telesne transformacije appeared first on Jovana Miljanović.

Danas želim da prvi put u newsletteru pišem o nečemu što za mene predstavlja ključ uspešnog i ispunjenog života, a to je kretanje i fizička aktivnost. Fizička aktivnost je za mene uvek bila katalizator pozitivnih promena i nešto od čega krenem kada želim da unapredim svoj život.

Kada treba da istovremeno sređuješ fizičko zdravlje, karijeru i odnose sa ljudima, često se pitaš odakle da kreneš. Ja uvek izaberem da početak bude fizički trening, jer je u zdravom telu zdrav duh i ako počneš da radiš na sebi kroz aspekt fizičkog tela, kvalitetnog sna, dobrog treninga, aktivnog odmora i pravilne ishrane, to će povući lanac promena na svim drugim životnim aspektima kao što su karijera, partnerski odnosi i tako dalje. Trening gradi volju kao ništa drugo i to je razlog zbog kojeg biram da uvek odatle krenem.

Kroz trening možeš izgraditi čeličnu volju koja će te odvesti gde god poželiš u životu. Kada dokažeš sebi da si sposobna da preuzmeš stvar u svoje ruke na tom polju, samopouzdanje će te katapultirati da izdominiraš i u ostalim životnim aspektima.

Trening ne mora da bude teretana, već bilo koja fizička aktivnost u trajanju od sat vremena dnevno koja tebi prija: šetnja, ples, fitnes, pilates, zumba, šta god da tebe inspiriše. Mene inspirišu tegovi, tako da je to ono što ja radim od decembra 2018. kada je počela moja telesna tranformacija. Imala sam pauzu od mesec dana u maju, kada zbog zdravstvenih razloga nisam smela da treniram, ali sam se vratila sada punom parom i radosnija nego ikada što mogu da budem opet na tom putu. Okačiću fotografiju svoje dosadašnje tranformacije 12. juna na svom Instagram profilu.

Moj fokus je progres, a ne perfekcija, tako da se ne opterećujem brojanjem kalorija i iscrpljivanjem od vežbanja. Vežbam onoliko koliko mi prija, a ishranu menjam u skladu sa potrebama svog tela. Hranim se zdravo po svojim merilima i ne jedem posle 18h, jer mi ne prija. Jedem jaja, meso, voće, povrće i izbegavam gluten, laktozu, žitarice i mahunarke, jer mi ne prijaju.

Ako se odlučiš da i ti unaprediš svoje zdravlje ovog juna, bez plana treninga i ishrane ćeš sigurno fejlovati. Zato nam je sada cilj da izdvojiš pola sata vremena i napraviš plan za sledeće oblasti.

• Koji je tvoj plan ishrane i kako možeš da ga unaprediš?
• Koliko često ćeš kupovati namirnice ili odakle ćeš naručivati gotova jela?
• Kada ćeš i kako pripremati namirnice?
• Da li znaš tačno u koje vreme jedeš i šta jedeš?
• Da li znaš tačno u koje vreme ležeš i ustaješ?
• Da li imaš kupljenu suplementaciju ukoliko ti je potrebna?
• Da li imaš opremu za trening koja će te motivisati da postigneš željene rezultate?
• Da li imaš uvek spremnu torbu za trening sa flašicom za vodu, čarapama i patikama i gumicom za kosu?

Najbitnije pitanje je da li imaš jasnu nameru koja će ti omogućiti da ostvariš svoje zacrtane rezultate ili si i dalje u fazi željenja? Kada imaš jasnu nameru, biće ti lakše da sebe disciplinuješ, da se redovno pojavljuješ na treninzima, ležeš u krevet u isto vreme, budiš se u isto vreme i brineš o ishrani. Kada stekneš kondiciju za treninge, to će se reflektovati i na sve druge aspekte tvog života i počećeš da stičeš sve jače i snažnije samopouzdanje sa svakim danom kada ispuniš sebi obećanje koje si postavila. 

Ako još nisi postavila sebi obećanje, vreme je da to uradiš sada. Obaveži se sebi i saopšti to prijateljima ili partneru kako bi te podržali ili makar što manje šikanirali na tvom putu.

JA _________ (ime) obećavam sebi da ću se od danas _________ (datum) pridržavati novog režima spavanja, treninga i ishrane i da ću kroz unapređivanje svog zdravlja služiti kao dobar primer dragim ljudima iz mog okruženja da se pokrenu.

Gde ćeš veću motivaciju nego kada izlečiš sebe i pokreneš ostale na akciju?

PITANJA ZA TEBE

• Ako bi ponavljala mesec dana unazad što se tiče ishrane, spavanja i šablona kretanja tokom cele ove godine, kako bi tvoja realnost izgledala u ponoć za doček 2020?
• Da li i dalje imaš samo želju ili si kreirala čvrstu nameru da unaprediš svoje zdravlje i postigneš najviši nivo fizičke spremnosti u svom životu do sada?
• Koje su tvoje nesigurnosti, snovi i ciljevi i kako se trening tela i uma uklapa u tu jednačinu? 
• Kako ćeš kroz trening tela dovesti um na bolje mesto?
• Zbog koga si u ovome sem zbog sebe? Da li porodica, partner ili tvoja deca mogu da iskuse pozitivne promene ako ti iz korena promeniš svoj trening i ishranu i postaneš najbolja verzija sebe?

Znam da je teško da se nateraš kada si na početku, jer ti deluje da je svima lakše nego tebi. Znam da je teško posle povrede i kada nisi dugo trenirala, jer sam posle slomljene sakralne kosti i operacije tumora jajnika bila duže vezana za krevet. Znam da ćeš se osećati odvratno i pod upalama prvih par nedelja, ali obećavam ti da je osećaj posle toga magičan. Samo moraš da nađeš trenera, prostor i trening koji ti odgovara. 

Nadam se da ti je ovaj newsletter koristio da te motiviše da se pokreneš ka zdravijoj verziji sebe, koja čeka iza ćoška. Ukoliko bi volela da više pišem o ovoj temi i svom putu fizičke transformacije, odgovori mi na ovaj mejl.

The post Kako da izgradiš čeličnu volju? appeared first on Jovana Miljanović.

Kada sam započela blog 2011. godine imala sam samo jedan cilj, da podelim sa ljudima moja životna iskustva i hakove na putu ka onome što je za mene bio i ostao uspeh. Pisala sam o tome kako sam dobila punu stipendiju za studije u Americi, kako sam putovala besplatno zahvaljujući pisanju na engleskom i francuskom i pobeđivala na takmičenjima koje sam pronalazila sama preko neta. Kako sam obišla Izrael, Nemačku, Britaniju, Francusku, Kipar, Tajland, Norvešku, Crnu Goru, Island, Emirate, bez uloženog dinara, samo sa rečima kao valutom plaćanja.

Od pete godine učila sam engleski jezik, a od trećeg razreda osnovne i francuski. Kompjuter sam dobila u petom osnovne. Od tada moj život nije bio isti. Baza znanja bila mi je dostupna i sve mogućnosti su bile otvorene. Limit je bio samo tamo gde ga ja postavim. Blog je bio samo alat da prenesem svoju priču. Apsolutno nisam bila spremna. Nisam znala da napravim sajt, logo, vizuelni identitet. Niti je to bilo bitno​, kao što nije ni danas. Jedino što je bitno je da znaš o čemu pričaš, da pričaš iz svog iskustva, da ljude zanima to o čemu pričaš i da im koristi.​ 

Uvek sam pisala samo iz ličnog iskustva i samo o stvarima koje sam prošla, naučila i savladala. Započeti nešto nije teško, već je teško skupiti hrabrost i doneti odluku da si spremna na to. Postaviti jasnu nameru, obavezati se sebi i​ drugima​ da ćeš kreirati nešto​, bez obzira na strah.​ Kada to uradiš, stavljaš sebe u rizik da nećeš uspeti i da ćeš izneveriti sebe i druge i tada​ stičeš još jaču motivaciju da guraš, kada ti do toga i nije.

Previše žena koje znam prokrastinira sanjareći. Maštaju tako o ideji jednoj, drugoj, trećoj, a egzekucije nigde. Neće da se obavežu ni na jednu ideju, jer ih je strah. Pa kao vagaju, razmišljaju, pitaju, a u stvari šipak, neće da se pokrenu. Ali ako se ne obavežeš, nećeš ni kreirati nešto vredno pažnje, jer je za nešto vredno pažnje potrebno vreme. A vreme moraš da uložiš u fokusiran rad kako bi videla rezultate, a ne da se razlećeš na sto strana. 

​Ono čuve​no ŠBBKBB (šta bi bilo kad bi bilo) uvek će da ti dahće za vratom, to znaj. Taman si se obavezala i odabrala ideju broj jedan. Ideja dva šapuće ti tiho: Šta bi bilo da si izabrala mene, a ne nju? Ideja tri dodaje: Ne slušaj nju, ne zna šta priča, batali to što si izabrala, vidiš da ne ide brzinom kojom si želela, dođi kod mene. I tako ti slušaš, a što više slušaš, manje radiš. Više si u glavi, umesto u srcu. Pa onda dođe strah, pa upoređivanje, pa si onda opet na onoj staroj kako nisi dovoljno dobra šta god radila. 

​Ono što je bitno da znaš je da kakvu god glupost napraviš​ sa idejom koju si izabrala, naučićeš nešto. I ako opet završiš na nuli, znaj da drugi put kada krećeš, više ne krećeš sa nule, već sa dodatnim spoznajama koje prvi put nisi imala. Iskustvo je ono što moraš da stekneš sama, jer moje priče mogu da ti znače, ali bez sopstvenog iskustva o tome o čemu ja govorim, ovaj newsletter je samo još jedna neobavezujuća besplatna zabava i još jedan način na koji prokrastiniraš.

​Za većinu mojih odluka koje donosim češće intuitivno nego racionalno zapravo nemam pojma kako će ispasti. Ali znam da bilo da mi se ishod sviđa ili ne, takav je najbolji za mene. Znam i da bilo da mi se ishod sviđa ili ne, nastaviću dalje, dok ne dobijem željeni. Lekcija se krije u svemu, ako si spremna da je iskopaš. A ja volim fejlove, volim kopanje, jer se posle svakog vratim jača nego ikada.

​Ne postoje pogrešne odluke. Uvek donosimo najbolju odluku u trenutnom psihološkom, fiziološkom i emotivnom stanju u kojem smo. Da si znala bolje, uradila bi bolje. Olabavi omču oko svog vrata i baci se u vatru. Čekam te sa druge strane. ​​

The post Kako da znaš da si spremna da počneš? appeared first on Jovana Miljanović.

Otkriću vam danas tri svoje osobine koje me obeležavaju kroz svoju dualnost.

• Jako sam nestrpljiva i brzopleta 

Prednost moje brzopletosti i nestrpljenja je što je za mene završeno bolje nego savršeno. Mana je što lansiram sve proizvode i usluge pre nego što sam spremna, pa često to nešto nije savršeno u početku. Mene za savršenstvo zbilja nije briga, jer mi je bitnije da nešto bude pušteno u etar i da nekome služi nego da bude savršeno. Nemam trip da ljudi misle da sam bezgrešna ili perfektna, jer niti jesam, niti težim da budem. Suština mi je oduvek bitnija od forme i razumem da to trigeruje ljude koji imaju drugačije vrednosti od mene, pa se ne ljutim kada me ne razumeju. Neko zbog toga ne iskoristi tu vrednost koju mu dam, a neko uzme i iskoristi moj savet, napravi pare i postigne uspeh. Bude mi žao zbog prvih i drago zbog drugih, a sebe neću menjati. Više je ova osobina svetu i meni dobrog donela, pa zato mislim da je brzopletost u mom slučaju više pozitivna nego negativna osobina, jer dok mi je srce na mestu i namera dobra, ne plašim se grešaka.

• Izuzetno sam intuitivna i dobro čujem sebe

Ovo je neverovatna osobina koja mi je donela izvanredne stvari u životu. Druga strana ove medalje je što kada ne poslušam svoju intuiciju, dovedem sebe u po život opasne situacije i kreiram ozbiljne zdravstvene probleme. Jedino što je za mene bitno je da svaki dan budem odana sebi i svojoj intuiciji, jer je to osobina koja može da mi pomogne da ostvarim šta god zamislim, ali isto tako da me dovede do groba pre vremena, ako je ne slušam. Sa velikom energijom dolazi i velika odgovornost, pa se trudim da se tako odnosim prema toj osobini. Verujem da je intuicija moja super moć.

• Visoko sam senzitivna i empatična osoba i dobro osećam druge ljude

Ova osobina mi je donela dosta stresa kada sam bila mlađa, jer nisam umela da se energetski zaštitim od drugih ljudi. Crpeli su me, izvlačili iz mene energiju kao dementori. Kada sam naučila da se zaštitim, život mi je dobio novu boju i više se ne osećam energetski ugroženom, ma koliko ljudi da je oko mene i ma koja da su njihova očekivanja. Naučila sam da kažem bilo kome i bilo kada jasno i kulturno ne, kada osećam ne. Naučila sam da postavim i održim jasne emocionalne granice. 

Radujem se da čujem koje su vaše dve strane iste medalje. Pišite mi na mejl!

The post Dve strane iste medalje appeared first on Jovana Miljanović.

Juče sam rekla da je jedna od tri stvari koje morate da znate kada započinjete biznis poznavanje ciljne grupe kojoj se obraćate iliti vaša buyer persona, kako to kažu u Americi. Danas želim da vam pomognem da jasno definišete svoju ciljnu grupu. Uzećemo moj primer, a onda ću vam dati pitanja koja će vam pomoći da definišite svoju.

Primer moje ciljne grupe je žena koja ima san da njena poruka dođe do ljudi kojima je potrebna. Bilo da prodaje perike za žene sa alopecijom, psihoterapeutske seanse ili relaks masaže. 

Recimo da se moja idealna žena zove Ivana. 

Njen strah je da njena poruka neće doći do pravih ljudi i da će izgubiti sav novac koji je u svoj biznis i edukaciju uložila. Plaši se da će na kraju morati da zatvori firmu zbog bankrota. Plaši se da nije dovoljno dobra. Plaši se da ne zna sve što je neophodno kako bi postala uspešna preduzetnica. 

Njena frustracija su kontradiktorne informacije koje se nalaze online i ona ne može da razume šta je shit, a šta legit, jer je u svoj životni poziv utkala svu svoju strast, a marketing nije nešto čime se ona bavila do sada. Njena muka je kako da napravi dobru marketinšku strategiju, kako da počne od nule, kome i kako da delegira deo posla koji ona ne zna da odradi, kako da kreira digitalne proizvode i usluge, kako da se pozicionira na mreži u moru sličnih, kako da izgradi lični brend itd. 

Ivana žena zna šta hoće i ne igra ulogu žrtve, već preuzima stvar u svoje ruke. Ona je često prošla ozbiljne životne izazove, bilo da su zdravstveni, poslovni ili privatni. Rak, razvod, krediti, prevare, zabadanje noža u leđa od strane bliskih, ništa od toga nju nije uspelo da zaustavi. Identifikuje se sa nazivom ovog newslettera i za sebe kaže da je NEZAUSTAVLJIVA.

Ona je često samohrana majka i radi sve što može da žonglira ulogu ćerke, majke, drugarice, koleginice i preduzetnice. Vreme je njena najveća vrednost i zato novac mudro ulaže u ono što će joj omogućiti da ima više vremena za sebe i drage ljude oko sebe. Ona kuva ručak, šminka se, brine o starim roditeljima, sprema užinu detetu i podržava najbolju drugaricu da traži povećanje plate, jer zna da ona to zaslužuje.

Ona ne radi samo para radi, već ima jasnu viziju u svojoj glavi za svoju budućnost. Zna kakav doprinos čini radeći to što voli i u čemu je dobra i što drugima treba. Ona više ne želi posao i ovo je definisala kao svoj životni poziv. 

Ona ima između 30 i 50 godina i treba joj podrška žena sličnih njoj. Konačno je spremna da se suoči sa strahom, da savlada neophodne veštine za preduzetništvo, da stekne nove kontakte koji je mogu podržati na tom putu i da pruži sama sebi život kakav zna da zaslužuje. Ona ima velike snove i želi da dođe do mesta gde sama organizuje svoj dan, gde ima vremensku i finansijsku slobodu kakvu je oduvek želela. Ona veruje da ako mogu ja, može vala i ona! Ona želi da podrži druge žene i pomogne im sa stvarima u kojima je ona dobra. Ona se ne stidi da traži pomoć, jer zna da je to osobina hrabrih. Ona investira novac, umesto da ga troši. Ona želi da kreira posao prema životu kakav želi da živi i osobi kakva želi da bude, a ne prema fiktivnoj cifri. Ona želi da prestane da se oseća usamljeno na svom putu i zato bira da uloži novac u moju radionicu gde stiče klub žena koje su poput nje, sa kojima se mesečno viđa, raste, razvija, deli muke i pravi progres. 

Važne stvari koje sam se pitala kada sam definisala moju ženu:

* Koji su njeni strahovi

* Koje su njene želje

* Šta je njena glavna frustracija

* Koji su njeni unutrašnji izazovi (depresija, anksioznost, samopouzdanje)

* Koji su njeni spoljašnji izazovi (vreme, novac, znanje)

* Koju vrednost želim da joj dam na samoj radionici

* Kako želim da se ona oseća kada dođe na radionicu ili kupi ebook

* Kako želim da još pružim podršku na svakom delu njenog puta

* Kako želim da se oseća kada dođe na besplatno meetup druženje

* Kako želim da se ona oseća nakon što je prošla radionicu

* Šta želim da ona uradi nakon što je završila radionicu

Savet za vas:

Ako i dalje niste načisto sa vašim proizvodom ili uslugom, to je u redu. Svi smo nekada bili na početku. Hajde onda umesto ove vežbice iznad vi da uzmete papir i olovku i zabeležite lepo vaš omiljeni brend i da mi opišete tačno kako se osećate kada uđete u radnju, pa do trenutka kada ste kod kuće. Kako ste otkrili taj brend? Koji miris ili ukus ili boju asocirate sa njim? Šta je to što vas drži lojalnim tom brendu? Ako nemate omiljeni brend, uzmite omiljenu kafeteriju ili restoran.

Javite mi da li vam je ova vežbica bila od koristi.

Šaljem vam virtuelni zagrljaj

The post Kako da jasno definišeš svoju ciljnu grupu? appeared first on Jovana Miljanović.

Danas želim da pričam o najčešćim pitanjima koje sam dobijala prethodnih dana na newsletter. Čim je vas nekoliko pitalo iste stvari, ima još cura koje to zanima, ali im je možda glupo da me pitaju. Ovo je za njih. Nema glupih pitanja i ne gubite mi vreme.

Kreirala sam život po svojoj meri da mogu da radim šta, koliko i kada ja hoću, tako da imam više nego dovoljno vremena i kinte da ovo radim iz srca bez računice, zato i odgovaram uvek svima.

Ja se ne osećam glupo da pitam drugaricu za recept za banana hleb, iako ga ona pravi odokativno iz glave, a ispadne fenomenalno, tako da se ni ona ne oseća glupo da mene pita za biznis savet. Svi znamo druge stvari i tu smo sa drugim razlogom, nema tu igranja ko je gluplji, a ko pametniji.

Vaša pitanja i moji odgovori:

• Odakle da počnem?

Zbilja nije bitno, jer nije fora u tome da neko pogreši nešto strašno na početku, već je fora u tome što se ne usudi da počne. Sumnja je ubila više ljudi u pojam, nego što je strah od uspeha. Prihvati da ćeš biti očajna u svemu kada si na početku, zato si na početku. Srce puno snova, oči pune nade i jaka želja su sve što ti treba, a za ostalo – tu je Google.

• Šta je to bez čega ne mogu na početku?

Jedino bez čega ne možeš na početku je jasno definisana želja, kako ne bi došla u situaciju da radiš na nečemu, a onda dobiješ nezadovoljavajući rezultat. Pored jasno definisane želje, jasno definisana ciljna grupa je ono što će ti uštedeti vreme i novac na početku, a način na koji ćeš graditi odnos sa njima mora da bude nešto u čemu uživaš, inače nećeš istrajati. Baš kao što je meni brzo dosadilo da se fotkam za Instagram, a nije mi teško da izdvojim par sati da se potrudim da napišem nešto korisno za newsletter svaki dan.

• Šta kada zabodeš?

Svi zabodemo u nekom trenutku, jer nismo roboti. Pored građenja biznisa, vodimo računa o sebi, porodici, partneru i ko zna o kome i o čemu još. Zato je važno da ne lupaš sebe po glavi kada kiksneš. To i onako svi drugi kompleksaši pokušavaju, pa ne moraš i ti zajedno sa njima. 

Ok je da se osećaš zbunjeno i da ne znaš šta tačno želiš sledeće da uradiš. Niko ne zna koji su to naredni koraci tokom celog našeg života, inače bi život bio tako prokleto dosadan. Makar meni. Ono što svi znamo jeste da moramo od nekud da krenemo. Najbolje je da ne čekamo savršeni trenutak, već da vidimo kako možemo da krenemo odmah, odatle gde smo sada, jer čim imamo tu želju u stomaku, nije tu bez razloga.

• Šta kada ti fali znanje?

Imamo dve opcije, ako imaš pare i ako nemaš pare.

Ako imaš pare, platiš nekoga ko zna znanje da ti ga prenese i uštedi vreme. Nekoga za koga vidiš da ima reference, a potom se i dodatno raspitaš kod ljudi koji su radili sa tom osobom, jer ima i puno šarlatana i prevaranata, pa ne veruj svemu što vidiš, već uvek proveri kome daješ vreme i novac. Svi su jaki na rečima, ali iskustva polaznika nekog kursa, seminara ili radionice govore mnogo više nego bilo čija prodajna stranica, uključujući i moju. 

Ako nemaš pare, onda nemaš drugu opciju sem da uložiš vreme i guglaš, tražiš online kurseve, edukacije na YouTube itd. U 2019. zaista nemaš izgovor da ne znaš kako nešto da naučiš, makar radila praksu ili trampila neko svoje znanje i iskustvo za veštinu koja ti fali.

• Šta kada nemaš samopouzdanje?

Moraš da kreneš od malih koraka i da počneš da ispunjavaš ciljeve koje zacrtaš sebi. Tako jačaš samopouzdanje. Greška je da mislimo da samopouzdanje dolazi od eksterne validacije. Samopouzdanje ne dolazi jer imaš pare ili poziciju, jer to nije pravo samopouzdanje. Meni je samopouzdanje uvek dolazilo iz onoga što znam da jesam. Iz ljubavi prema sebi, poslu koji sam kreirala, mojim ženama i doprinosu koji činim zemlji iz koje sam. 

Kada newsletter pišem srcem umesto umom, uvek dopre do više ljudi. Stičem dodatno samopouzdanje jer biram da se svaki dan pojavim i doprinesem nekome ko me čita. Ne znam iz čega ti crpiš samopouzdanje, jer te ne poznajem, ali ono što znam je da ako kreneš u akciju prema tvom željenom cilju ili doprinosu koji imaš da pružiš svetu, samopouzdanje će doći.

Ono se ne stiče razmišljanjem, planiranjem, kalkulisanjem, već intuitivnom akcijom pravo iz srca.

• Šta ako nemaš podršku u okruženju?

Ako si svesna da je nemaš, ne pokušavaj da iz limuna iscediš narandžu, jer tako samo sebe sabotiraš. Nemoj da se svađaš sa realnošću, izgubićeš bitku, a vala i rat. Ne očekuj da se realnost promeni, neće. Takva je kakva je, ili nauči iz nje ili će ti se ponavljati ista lekcija dok je ne savladaš. 

Prihvati onu mudru: Tu si di si jer za bolje nisi.

To je tako divno i oslobađajuće i pomaže ti da bolje napreduješ. Moraš da shvatiš da zbilja jesi tu gde si sa razlogom. Da zaslužuješ bolje, da zaista ti istinski veruješ da vrediš više i da ti pripada više, ti bi se za to izborila. Ili ćeš nešto da naučiš iz toga gde si i da uzmeš od života bolje za sebe ili svaki dan biraš iznova da budeš žrtva. Bilo da zarađuješ 500e ili 5000e mesečno, tu si di si jer za bolje nisi, kao što sam i ja. 

Meni je to pomoglo neverovatno kada sam kao klinka bila u fazonu da mora biti da zaslužujem više, a onda sam pisanjem dnevnika došla do toga da ako zbilja to zaslužujem, onda bi bilo moje. Tako da ako verujem da zaslužujem, moram to da realizujem, inače sam puna praznih priča, kao i većina. Ako nešto tebi pripada, nećeš ga zaobići, bilo da je partner, kinta ili tumor. Sorry, ali zaista je tako, pričam iz iskustva. Ovo je za nekoga dobra, a za nekoga ko ne radi na sebi užasna spoznaja, ali smatram da je svima oslobađajuća, jer tek kada prihvate stvarnost takvu kakva je, mogu da je menjaju. 

Prvo što je važno da znaš je da ako nemaš podršku, okružena si verovatno ljudima poput tebe ili još manje uspešnim, što je normalno, jer da nisi, imala bi podršku. Moraćeš da kreiraš novo okruženje. Ne da ostaviš te ljude kojima si okružena, već da uvedeš nove koji ti mogu biti podrška i vetar u leđa, koji su i sami ispunjeni, srećni i imaju kapacitet da te podrže.

Prihvati da ne može da te razume neko ko nije prošao preduzetnički put i ko nije sam uspeo u nečemu svom. On samo vidi šta i kako ne može i ponavlja kao papagaj šta je čuo od ostalih neispunjenih ljudi. Znači, ako nemaš podršku u okruženju, pomiri se sa tim i nastavi dalje sama. Prestani da ih smaraš svojim idejama, jer je za njih to smaranje i fantaziranje, a ti, nadam se, ne želiš da se neko tako odnosi prema tvom snu. Nauči da samu sebe potapšeš po ramenu. Nađi grupu žena koje su kao i ti u potrazi za ostvarenjem svojih snova i one će ti dati krila.

Korisna pitanja za preduzetnički put:

• Kako izgleda tvoj idealni radni dan?
• Odakle radiš, koliko radiš, u kakvom okruženju radiš?
• Ko su ljudi iz biznis sveta kojima se diviš i zašto?
• Da li bi volela da radiš sama ili sa timom ljudi?
• Da li imaš nekoga koga bi mogla da pitaš da ti pomogne na tvom putu?

Knjige koje treba da pročitaš:

• Velika magija, Liz Gilbert
• Preduzetnički mit, Majkl Gerber

Podkasti koje treba da slušaš:

• How I built this
• Girlboss with Sophia Amoruso
• The school of greatness with Lewis Howes
• Impact Theory by Tom Bilyeu
• Rise podcast by Rachel Hollis
• Life couch school by Broke Castillo
• Why not now by Amy Jo Martin
• Online marketing made easy with Amy Porterfield
• Marie Forleo 
• Terri Cole Show

The post Tu si di si jer za bolje nisi appeared first on Jovana Miljanović.

Možda jesi usamljena, ali nisi sama u tome.

Mnogo žena sa kojima radim oseća se usamljeno na svom putu. Većina njih korak po korak kreira od nule svoju karijeru iz snova i nema utabanu stazu kojom se kreće.

Često reč podrške i pohvala ili lep e-mail mogu da učine čuda za nečije samopouzdanje. Većina žena nema podršku u svom okruženju od porodice, prijatelja i partnera. Mnoge su se suočile sa kritikom, osudom, podsmehom i ljubomorom koje su došle od strane najbližih ljudi, koji nisu razumeli njihov put ili promenu smera iz sigurnog posla u preduzetničke vode ili iz domaćice u preduzetnicu. Ovakvim ženama je ključno da na svom putu imaju žene saborce sa kojima mogu da porazgovaraju, izađu na piće, proslave uspeh i isplaču se kada nešto ne pođe po planu.

Ovakvim ženama je bitno da imaju oko sebe jake i ispunjene žene, koje imaju kapacitet da podržavaju i podižu moral jedna drugoj, umesto da se spuštaju, ogovaraju i kleveću međusobno. Važnost konekcija i komunikacije posebno se oslikava kada smo jedine u našem bliskom okruženju koje se bave preduzetništvom i zato je važno da budemo tu jedna za drugu.

Pokušaj da danas napišeš mejl ženama koje su uticale na tebe ove godine, bilo poslovno bilo privatno. Sastavi listu žena kojima se diviš i napiši pored svake koje njene osobine ili postignuća bi volela da imaš u svom životu. Odaj im priznanje za postignut uspeh, pošalji koju reč iskrene podrške ili zatraži savet. Pruži drugima ono što želiš da dobiješ. Podrška i znanje se umnožavaju kada se dele i rastu kao kvasac.

The post Usamljena, ali ne i sama appeared first on Jovana Miljanović.

Greške koje svi pravimo kada je u pitanju definisanje marketing strategije za naš biznis su na početku česte i one se mogu svrstati u više grupa.

Radiš u svom poslu, umesto na svom poslu. Radiš tehničke gluposti koje možeš nekome da delegiraš, umesto da radiš na viziji biznisa i strateškom planiranju. Moraš da radiš stvari koje samo ti možeš, a sve ostalo delegiraj ostalima koji nikada to neće uraditi savršeno kao što bi ti, ali završeno je bolje nego savršeno. Ovo je velika greška koju većina žena pravi, pa vam preporučujem da pročitate knjigu Preduzetnički mit, ako već niste. Pročitajte obavezno i ove dve knjige, ako imate već razvijen biznis: Clockwork i Profit first, autor je Mike Michalowicz. Nemaju na srpskom, pa ih naručite sa Book Depository sajta, koji nudi besplatnu dostavu za Srbiju.

Isprobavaš tuđe taktike koje te ne vode na željeno mesto, jer nemaš marketinšku strategiju ni planirane akcije za rast i unapređenje svog biznisa. Prosto i jednostavno, ako nekome nešto radi savršeno, to ne znači da je to nešto za tebe optimalno rešenje. Manje gledaj sa strane, a više u svoj biznis.

Očekuješ da za tri meseca postigneš nešto što je neko gradio tri godine. Ne postoji uspeh preko noći. Moraš da imaš godišnju kontent strategiju, autentičan storytelling i da gradiš svoj community svaki dan, kako bi postigla pravi uspeh.

• INFLUENSERI 

Šta je potrebno da budeš influenser? Potreban je talenat, upornost, istrajnost, fleksibilnost i adaptabilnost. Ako ne radiš na sebi i ne pratiš feedback svog komjunitija, završićeš pre nego što si i počela.

Zapamti:  Nije ti data želja bez mogućnosti da je ostvariš. Znači, ako imaš želju u stomaku i nešto te tera da kreiraš sadržaj, nemoj da je ignorišeš. Makar taj saržaj bio shit, svi ti se smejali, ako je to ono što tvoja duša želi, kreiraj ga, lansiraj ga i samo je pitanje vremena kada ćeš naći istomišljenike.

Ne shvataj ništa lično. Odbijanje meni ne znači kraj igre, već samo promenu smera. 

Moraš konstantno da radiš na sebi i investiraš u sebe, bilo da je to mentor, terapeut, maserka, čas pevanja, čas javnog nastupa, teretana, joga, ples… Zaista je nebitno, poenta je da ulažeš u ono što tebe čini najboljom verzijom tebe, jer ulaganjem u sebe, ulažeš u svoj biznis.

• SVE JE VEĆ VIĐENO

Izgovori koje najčešće čujem idu ovako: svi su poznatiji od mene, imaju više folovera, duže su u tome, šta ću ja tu da kažem, uradim, doprinesem što već nije viđeno?

Da li je svetu zaista potrebna još jedna knjiga ili podkast ili kafeterija? Sve dok ga i jedna osoba sluša, apsolutno jeste!

Da li je svetu potreban još jedan newsletter? Iskreno, niti znam, niti me je briga. Ja moj newsletter pišem iz srca, najpre zbog sebe, a potom zbog vas. Ima da ga pišem dok mi se piše i kada znaš da radiš iz srca, onda te zabole što je neko već pričao o nečemu na svoj način, jer na tvoj nije, niti ikako može. Niko ne može da piše o nečemu na moj način, jer niko nema moju bitku, život, lekcije i autentičnost.

• MANI VIŠE

Ljudi me često pitaju kako da dobiju više folovera, čitateljki ili čega god. Ja se više bavim ciljnom grupom koja me prati od 2011. godine i mog prvog bloga, a ne besmislenom akumulacijom novih ljudi koji mi ne znače kao brojke ništa. Meni više znači interakcija sa vama, nego akumulacija više ljudi radi brojki. Moj biznis je izgrađen na vrednosti, a ne na brojevima. 

Svima na mojoj radionici dajem isti savet: Ne treba ti više ljudi, nego bolja komunikacija sa trenutnom ciljnom grupom. Ne treba ti kvantitet, nego kvalitet. Nebitna je forma, već suština.  

• AKO SI ZA SVE, NISI NI ZA KOGA

Samo idealni klijenti treba da te interesuju, jer ih je sasvim dovoljno, čime god da se baviš. Treba ti samo 1000 kvalitetnih lidova da živiš od toga. Ne veruješ mi? Pročitaj ovaj tekst.

Treba ti da znaš ko jesi, kome zapravo možeš da pomogneš, a ko gubi vreme ako izabere tebe. 

Jasno definisana ciljna grupa je ključ uspeha, a o tome sam išla u dubiozu u mom ebooku. (Ebook: Od hobija do posla, digitalna knjiga, 37e).

Juriš još folovera, a ne možeš da zadovoljiš postojeće je recept za neuspeh. Konvertuj postojeće pratioce radije nego da juriš nove. Ako ne vodiš računa o postojećoj publici, nećeš rasti kvalitetno, a onda ti džabe 100.000 folovera na Instagramu, ako nisi prodala ono zbog čega i vodiš taj Instagram, bilo da je to znanje, iskustvo, knjiga, cipele ili igračke za decu.

• NEĆEŠ DA SE BAVIŠ PRODAJOM

Želiš da budeš umetnica koja samo kreira nešto, a drugi da to prodaju umesto tebe? Nema ‘leba od toga, žao mi je da ti srušim Sneška, ali bolje pre, nego kasnije. Primeri umetnika koji koriste mreže da prezentuju i prodaju sebe i svoj rad uključuju Davida Micića, Nemanju Sekulića, Miu Kešelj, Vladimira Lalića… Ili pogledaj svetski primer – Amandu Palmer, njen Ted govor, knjigu i slično. Prosto i jednostavno, ljudi kupuju priče, a ne proizvode, tako da ako ne znaš da ispričaš svoju priču i očekuješ od nekog drugog da to radi za tebe, nemoj da se zaluđuješ da imaš kapacitet da izgradiš ozbiljan biznis što preko mreža, što u realnom životu.

• IMAŠ BUĐAVI VEBSAJT 

Ako u 2019. nemaš kvalitetan vebsajt, gubiš puno klijenata. Uloži svoje vreme, novac i energiju u razvoj kvalitetnog sajta, koji će tvojim čitaocima olakšati navigaciju. Obrati pažnju na svoj vizuelni identitet, CTA dugmiće, hello bar, side bar, popup, blog, shop, kontakt formu… Ako ti treba preporuka za nekoga da ti kreira brutalan sajt, piši Dekiju iz firme White City Soft, dejang@whitecitysoft.com. Ako nemaš kinte, što pre nađi nekoga ko će da ti uradi za trampu iliti usluga za uslugu.

• GRADIŠ BIZNIS NA PLATFORMI KOJU NE POSEDUJEŠ

Sećate li se 2009. kada su se svi navukli na FB, svi su lajkovali, pratili, delili, šta god, a onda je organski domet naših objava otišao u out, da ne iskoristim sada neku sočnu psovku. Društvene mreže su super za lead generation i prodaju, ali ne i za građenje stabilnog dugoročnog biznisa, jer su to prosto kanali koje vi ne posedujete.

E-mail je primaran alat za građenje biznisa, a društvene mreže su sekundarni i zato je ključno da imate e-mail marketing strategiju, čime god da se bavite. O tome puno govorim na svojoj radionici, jer su mnoge žene izgradile imperiju preko e-mail marketinga, a ni ne pojavljuju se na Instagramu.

Statistika koja će vas motivisati da napravite e-mail strategiju: 

• 40% veća konverzija se dešava na e-mailu nego na Facebooku
• Preko 96% ljudi ne kupuju kada nešto vide prvi put
• E-mail ima ROI od 122%, to je 4x više nego social, direct mail i plaćene reklame!

The post Kreiraj dobru marketing strategiju danas appeared first on Jovana Miljanović.

Prvo mi kreiramo naše navike, a potom one kreiraju nas. Evo nekih koje sam pokupila na svom putovanju kroz život tokom prethodnih 29 godina, koje su mi bile vetar u leđa.

• VERUJ U SVOJ JEDINSTVENI PROCES

Svi smo drugačiji i nekome treba mesec dana da savlada neku veštinu, a drugome je i tri meseca malo. Zato smatram svojim ključem uspeha što se ne bavim drugima, već sobom. Znam da ima talentovanijih ljudi od mene u skoro svakoj oblasti, ali sam sigurna da ja najviše od svih njih uživam u pisanju i pričanju i da je to moja super moć, jer je praktikujem svakog dana i vremenom u tome postajem bolja.

Kada veruješ da možeš, imas jasnu nameru i plan akcija koji će te dovesti na željeno mesto, nema toga što te može zaustaviti. Sve što treba je da znaš odakle krećeš i gde želiš da stigneš, a kockice će se posložiti sa svakim korakom.

Ne moraš da objaviš celom svetu šta želiš i gde si pošla. Pogledaj TED Talk mog prijatelja Dereka Siversa pod nazivom: Keep your goals to yourself, da vidiš kakav efekat kreiramo kada previše na sav glas nešto objavimo, a onda se demotivišemo da ga realizujemo.

• PREUZMI POTPUNU ODGOVORNOST ZA SVOJ ŽIVOT 

Trigere iz spoljnog sveta ne mozemo da kontrolišemo, ali odgovor kakav imamo na njih definiše kakav ćemo imati dan, nedelju, mesec, godinu i na kraju krajeva, život. Ljudi imaju pravo da ti govore šta god, kad god i kako god oni žele, ali ti isto tako imaš pravo da izabereš kako ćeš na te komentare odreagovati. Važno je i da što pre doneseš odluku do čijeg mišljenja ti je stalo, a do čijeg nije. Pogledaj dokumentarac Brene Brown na Netflixu, odličan je podsetnik na temu toga koga treba slušati, a koga ignorisati. 

• PRIMETI JEDAN SEKUND KOJI MENJA SVE

Ovaj svet je ili protiv tebe ili te podržava, a pogled na njega je tvoj izbor. Taj milisekund između onoga kada se nešto desi i kada sa namerom kreneš da dišeš duboko, jeste milisekund u kojem treba da razmisliš kako želiš da odreaguješ na taj stimulus. Taj milisekund dugoročno menja sve i razlikuje pobednike od gubitnika. Niko nije robot i neke situacije te okinu više od drugih, ali to ne znači da i dalje nemaš izbor kako ćes da odgovoriš na njih.

• OTVORI UM

Ako su svi ljudi oko tebe isti kao ti, razmišljaju kao ti, oblače se kao ti, onda vidi koliko dopuštaš umu da bude otvoren za nova iskustva.

Meni je bitno da u svom krugu ljudi imam istomišljenike, kao i one sa kojima se ne slažem, ali sve dok možemo da se međusobno poštujemo i čujemo i da se slažemo da se ne slažemo, možemo puno da naučimo jedni od drugih. Upravo takvu klimu negujem na svojim radionicama i meetup događajima koje organizujem svakog meseca, jer bi bilo prokleto dosadno da su sve žene iste, na istoj stanici svog puta uspeha i da se sve oblače isto, izgledaju isto i žele isto. 

• SLUŠAJ DOBRO SVOJU INTUICIJU

Svaki put kada nisam slušala svoju intuiciju, opekla sam se kao ništa. Bolelo je toliko da i dalje imam ožiljke kao podsetnike na to. Žena koja je meni najveća inspiracija kada je slušanje intuicije u pitanju jeste Suzy Batiz, pa poslušajte njeno gostovanje na Him and Her podkastu, kao i kod Gerard Adamsa, Amy Jo Martin i kod Marie Forleo.

• NEKA TE VODI MAGIČNA TROJKA

Strpljenje, posvećenost i rezilijentnost su osobine bez kojih ja ne bih uspela. Pojavljivati se svaki dan od 2011. do 2016. bez dinara zarade od pisanja je za nekog ludost, a za mene je bila potreba, posvećenost i vežbanje strpljenja, moje najslabije karike.  

• VEŽBAJ LJUBAV PREMA SEBI

Ako ne voliš sebe, nikada nećeš uspeti i naći ćeš način da sabotiraš svaki svoj uspeh. Poslušaj najnoviju epizodu Life Couch school podkasta, gde Brooke priča baš o tome kako sami sebe šikaniramo i čim ispunimo neki cilj, urotimo se sami protiv sebe da se vratimo na staro poznato stanje, makar to stanje bilo bljutavo, poznato nam je, pa smo tu komforniji nego u novom. 

Pored toga, poslušajte na YouTube rad sledećih super žena: Marissa Peer, Suzy Batiz, Terri Cole, Byron Katie…

• IMAJ PRAVILNU PERSPEKTIVU

Umesto: Vidi koliko još imam da uradim, prebaciš se na mod: Vidi koliko sam već uradila. 

Zašto je toliko lako fokusirati se konstantno na svoje slabosti, umesto na svoje snage, ne znam, ali znam da je tako. Jako sam samokritična osoba i borim se sa tim od detinjstva. Zato nekada moramo na silu da se fokusiramo na stvari na koje smo ponosne, dok nam to ne postane rutina. Prosto popišeš 10 stvari na koje si ponosna kod sebe. Bilo to kako radiš svoj posao, kako kuvaš, kako pišeš, kako si brižna i dobra sagovornica… šta god ti padne na pamet. Ako svakodnevno ne radiš na razvoju svog samopouzdanja, biće ti teško da napreduješ, jer uvek ima dodatnog prostora da se radi na sebi i nas žene to ume da preokupira kompletno, a pri tome nam okruženje konstantno šalje poruke da šta god da jesmo, nismo dovoljno. Ali ako se stalno fokusiramo na to koliko daleko još treba da dođemo, umesto koliko daleko smo stigle, nećemo biti baš preterano radosne na tom putu, a izem ti put kojim putujem da bih stigla na cilj koji me ne usrećuje. Takav cilj kada se dostigne neće biti dovoljan razlog za slavlje, jer ćemo imati utisak da smo se toliko trudile ni za šta, jer je osećaj zadovoljstva ponovo izostao i izmakao nam se taman kad smo pomislili da smo ga zgrabili. Od kada se trudim da više i bolje podržim sebe svakodnevno, mnogo se bolje osećam kada ostvarim neki cilj nego ranije, kada bih samo rekla: Aha, gotovo je, super, šta je sledeće?

Danas sam ponosna na to što sam se obavezala da minimum mesec dana svaki dan pišem newsletter, bez obzira na to šta mi se dešava. Ponosna sam na to što radim na sebi, što redovno i sa uživanjem treniram, čitam, pišem. Što ulažem vreme i pažnju u svoje odnose sa bliskim ljudima. Što sam podrška svim ženama koje su prošle moju radionicu, a vala i onima koje nisu. I što sam naučila da olabavim omču koju sama sebi umem da vežem oko vrata.

Na šta si ti danas ponosna?

The post Kako da uspešno kreiraš navike? appeared first on Jovana Miljanović.

Since 2011 when I moved to the United States twenty one years old I lived and worked in 6 cities, co-founded 3 startups and raised one seed investment. I ended up homeless and broke twice. Once in California on New Year’s Eve and another time in Dubai on April Fools Day. 

I’ve dealt with depression, stomach pain, allergies and panic attacks. My colleague told me to give up entrepreneurship because I am not a programmer. I was told I should just get married, have kids and act like a normal woman whatever that means. I was told I was too emotional, too much or too little, too direct or not direct enough. I was too creative or not creative enough. Whatever I did and whoever I was somebody was unhappy about it. Sounds familiar? So I’ve decided to be who I am because it was the easiest thing for me. People were not gonna agree anyways. People are gonna watch, listen and judge. Make it worth their while by being yourself.

There have been much more shitty things happening in the previous year and there are much more to come. I wouldn’t change it for anything in the world.

I always knew my dream job will end up being the one I’ll create.

What entrepreneurship taught me?

• To become self-reliant and learn to tap myself on the back when I do well. To always have a plan B, C, and D.
• To actively listen and hear what’s being unsaid.
• To cherish good memories.
• To give deeds of love to people while I still have the opportunity.
• To trust that everything happens for a reason.
• It also taught me that we are all the same, that a hug can save someone’s life and a random act of kindness can bring a smile to the coldest person in the world.

Never forget this…

To realize your greatest potential you’ll have to first go through your greatest fears.

What is one things you are so embarrassed about you wouldn’t like anyone to know? Tell 3 people you trust.

The post My life story appeared first on Jovana Miljanović.