Nakon 10 godina na veganskoj ishrani od 19.jula zvanično na ishrani baziranoj na visokom unosu masti, pre svega iz životinjskih namirnica. Isto ono što me je dovelo na veganstvo pre 10 godina sada me je prešaltalo na LCHF i IF, a to je želja da eksperimentišem sa ishranom i treningom i ponudim svom telu ono što mu treba kako bi funkcionisalo optimalno.

Kako to izgleda na dnevnom nivou?
Doručak mi je u 10h a večera u 17h. Između toga treniram ( 3x nedeljno se bavim body buildingom i radim cardio maksimum 20 min čisto da povećam izdržljivost sa tegovima). Moj cilj nije da smršam, jer sa 166cm i 54kg to zbilja nije potrebno, već da se zategnem, spustim procenat masti u telu nakupljenih nakon godina veganske ishrane i dovedem telo u najbolju formu ikada. Večera mi je biftek, ramstek, rebarca ili morski plodovi uz malu količinu salate ako i kada mi se jede sa hladno ceđenim maslinovim uljem i limunom. Doručak mi je 3 organska jaja, slanina od mangulice i čvarci, a preko stavim mix pečuraka u prahu. Uz to nekada dodam avokado. Miks pečuraka nabavljam u inostranstvu od brenda Four Sigmatic.

Zašto sam prekinula sa veganstvom:

• Moje drugarice koje nisu mogle da zatrudne na veganskoj ishrani zatrudnele su po prelasku na LCHF. Prošle godine sam dobar deo godine provela u GAK Narodni front, pa sam stekla uvid u neke od problema koje dovode do toga da žene ne mogu da normalno zatrudne. Jedan od glavnih problema bila je gojazanost i ostale bolesti koje dolaze u paketu sa tim. Ovo nije ograničeno samo na žene, iako sam naravno više pričala sa ženama, nego njihovim partnerima koji su dolazili sa njima. Istražite kako ishrana, stres, cigare i alkohol utiču na vaše reproduktivno zdravlje pre nego što bude kasno.
• Ma koliko da sam pila proteinskih konoplja šejkova, spiruline, make i čega sve ne pored redovna tri obroka, na žalost i dalje nisam imala snage na treninzima i osećala sam energetski pad nakon jela. Pored toga konstantno sam bila gladna, jer sam svako malo nešto grickala i nisam mogla da prestanem da mislim o hrani.
• Jedna moja drugarica znatno je umanjila posledice multipla skleroze po prelasku na LCHF i ponovo je stekla mogućnost da se bavi treninzima i oseća snažnije i pokretnije.
• Druga drugarica je rešila sindrom IBS i insulinsku rezistenciju prelaskom na LCHF i već 2 godine mi je sugerisala da i ja probam ovu ishranu.
• Drugarica koja je patila od post porođajne depresije je osetila veliko olakšanje kada je posle mesec dana LCHF ishrane bila manje nervozna, tužna i u mogućnosti da lakše doji svoje dete.

Moja ideja da ću tom ishranom pored svog zdravlja doprineti i okruženju pala je u vodu kada sam istražila dublje i shvatila da koliko životinja spasimo, toliko i uništimo.

• Kada sam počela da istražujem van isključivo veganski plasiranih izvora, naišla sam na statistike i istraživanja od strane velikih, objektivnih institucija i priznatih stručnjaka koje pokazuju na koji način i u kojoj meri su neke od glavnih argumenata protiv mesa falični u medijima koji ih plasiraju ( a pogotovo u veganskoj propagandi). Ono što sam naučila čitajući ove radove i istraživanja je da zasićene masti iz životinjskih namirnica zbilja jesu neophodne za zdrav i dug život. Vitamini rastvorljivi u masti i esencijalne masne kiseline mogu da se dobiju i iskoriste samo iz životinjskih namirnica. Zvanične preporuke većine medicinskih ustanova u vezi sa holesterolom i njegovim podvrstama na žalost jesu pogrešne i nisu dovoljno u toku sa novim istraživanjima. Crveno meso od zdravih životinja ( ne mesne prerađevine ) ne samo da je pogrešno povezano za rakom i bolestima i demonizovano u veganskim krugovima, nego je izuzetno zdravo, brzo varljivo i optimalna je namirnica za ljudski organizam, baš kao i jaja.
• Etički argumenti koji su jako glasni poslednjih godina među vegeterijanskim krugovima u vezi sa uticajem uzgoja životinja i proizvodnje mesa na ekologiju su daleko preuveličani, kada se uporede sa objektivnim podacima institucija zaduženih za ovu statistiku. Na primer podaci o “Anthropogenic Greenhouse Gas Emissions (US)” iz poznatog veganskog filma Cowspiracy i njemu sličnih. Kao i uticaj proizvodnje mesa nasuprot proizvodnje žitarica na zemljišta i ekosistem itd.
• Etički argumenti za veganstvo u smislu spasavanja životinja od ubijanja, kao i zlostavljanja životinja u pojedinim fabrikama mesa ( što se zaista dešava ) su u najmanju ruku veoma otvoreni za diskusiju, a nikako konačna istina. Kada se pogleda malo dublje kako većina farmi i farmera i kod nas i globalno zapravo brine o životinjama, a pogotovo koliko se samo strahovito velikih količina malih životinja i ptica ubija da bi se što efektnije proizvodile žitarice i povrće. Što mehanizacijom, što unajmljenim lovcima u te svrhe, što ciljanim trovanjem, što dodatim pesticidima i herbicidima itd. Ovo je neophodno da bi proizvodnja bila što isplativija. Mislim da nije na nama da odlučujemo život kojih životinja manje ili više vredi.

ZAŠTO OVO JAVNO DELIM?
Bez obzira što ću pričom o ovome izgubiti stotine pratilaca koji su na veganskoj ishrani kao što sam i ja bila, spremna sam na to ako će ovaj tekst makar jednoj ženi pomoći da izleči IBS, da zatrudni normalnim putem, podnese svoj dijabetes, multripla sklerozu…Prošle godine, kada mi j 17.maja odstranjen desni jajnik i tumor veličine 6cm istrovremeno mi je odstranjen i strah od gluposti i toga šta će ljudi da misle, kažu, urade, ako sam ja ono što jesam, svoja i autentična i ako kažem ono što mislim. Ako to nekome smeta, onda taj neko i nije moja publika i ja nemam problem sa tim. Nasuprot, toliko je kvalitetnog sadržaja na internetu na najrazličitije teme iz najrazličitijih uglova, da ako vam moj trenutno ugao ne odgovara, slobodno produžite dalje.

Na najčešće postavljana pitanja kada je LCHF i carnivore ishrana u pitanju odgovora Boris Pohulek, na čijoj sam radionici Principi Superiornog Zdravlja naučila mnogo toga o zdravoj ishrani i tome kako da jednom za svagda mogu sama da razlučim šta je istina, a šta laž, kada su naučna istraživanja u pitanju. Pošto je većini poznato sve o LCHF ishrani, Borisa sam više ispitivala vezano za carnivore ishranu koja je rastuća po popularnosti u svetu i pomaže mnogima da ponovo uzmu zdravlje u svoje ruke. Neke priče možete pročitati ovde.

View this post on Instagram

Ako hoćeš da samouvereno donosiš odluke o svom zdravlju bazirane na znanju i jednom za svagda razlučiš šta su istine, a šta zablude u oblasti zdravlja; ako želiš dugoročno rešenje za sebe i svoju porodicu, da budeš najjača verzija koja možeš da budeš; da izgledaš, osećaš se i krećeš se bolje; preuzmeš kontrolu nad svojim stomakom i raspoloženjem ili dodatno usavršavanje na polju fiziologije, ovo je definitivno radionica za tebe. ___________________________________________ No bullshit, no marketing, naučni, ali lako razumljiv pristup + follow up i 100% povraćaj novca ako nisi zadovoljan/na. Pridruži se stotinama onih koji su naučili kako da povrate bazično, pa postignu superiorno zdravlje uz pomoć principa prirode koji dovode do sigurnih i održivih rezultata. ______________________________________________ Klikni na link u opisu mog profila i saznaj više o tome kako da unaprediš svoje zdravlje i performanse zauvek ! Vidimo se!

A post shared by Boris Pohulek (@boris.pohulek) on Jul 2, 2018 at 11:57am PDT

Šta je zapravo LCHF ishrana i za koga je ona dobar izbor?

To je ishrana bazirana na visokom unosu masti, prevashodno iz životinjskih namirnica. To je način ishrane za koji je ljudski organizam evoluirao tokom skoro tri miliona godina i dan danas je i dalje optimalni način ishrane za naš digestivni trakt, telo i um. Tek poslednjih desetak hiljada godina od agri-kulturalne revolucije, ljudsko biće se hrani tako da primarno dobija energiju iz glukoze ( iz velike količine ugljenih hidrata ) i u tom periodu je došlo do razvoja svih danas “normalnih” modernih bolesti kao što su auto-imune bolesti, neuro-degenerativne bolesti, bolesti mutacije gena, karijes i njemu srodne tegobe, deformacije fizionomije nosnih šupljina i vilice, širok spektar hroničnih tegoba kao što su stomačni problemi, alergije na hranu, alergije na polen, nedostatak energije, glavobolje, depresija, problemi sa kožom itd. Ovo sve je pojačano uticajem toksina i stresova koje trpimo usled industrijski prerađene “hrane”, emotivnog pritiska i loših šablona kretanja u modernom svetu. Dakle, ova vrsta ishrana je optimalna za vas, ukoliko ste ljudsko biće i imate ljudski digestivni trakt. Najveći broj ljudi sa bilo kojim od navedenih tegoba iznad će videti poboljšanja na ovakvoj ishrani. U zavisnosti od težine problema i životnih navika, potrebno je uvesti možda i Carnivore ishranu i poraditi na drugim nivoima zdravlja koji imaju uticaja (psihološko, neuro-muskularno, energetsko zdravlje).

ŠTA JE KARNIVOR ISHRANA?

Carnivore ishrana je nešto na šta sam prešao pre godinu dana, nakon 6 godina ishrane opisane u prvom pitanju poznate kao LCHF. Video sam momentalna poboljšanja u varenju, energiji, sportskim performansama, čistoći kože, zadovoljstvu tokom jela i u periodima bez jela, sitosti tokom dužih perioda, sagorevanju sopstvenih masti, libidu i siguran sam još nekim sitnijim stvarima koje sam sada zaboravio. Proučavanjem nauke iza toga (bio-hemija, antropologija pre svega) i eksponencijalno rastućeg broja slučajeva oko sebe i globalno ljudi koji su brzo izlečili ili doveli do poboljšanja usled bolesti kao što su artritis, dijabetes, multipla skleroza, parkinson, alchajmer, ali i brojnih manjih hroničnih bolova i tegoba, počeo sam da verujem da su zdrava mesa kao što je masniji komad govedine ili divljači apsolutno primarna hrana za ljudski organizam, dok je sve ostalo bolje koristiti kao sekundarnu dopunu, ukoliko je prvo nedostupno ili je velika želja za drugačijim ukusom, zabavom, dekoracijom, povremeno.

Za svakoga ko želi da mu telo radi prevashodno na optimalno gorivo (masti umesto glukozu), da olakša ili kompletno preokrene i izleči stanja navedena iznad i njima srodna, oseća najviši nivo sitosti i zadovoljstva obrocima i osećajem u stomaku, carnivore je dobar izbor i svakako preporuka.

Šta se jede, a šta ne?

Ishrana bazirana na visokom unosu masti, prevashodno iz životinjskih namirnica, podrazumeva nekoliko stvari. Pre svega, izbacivanje svih štetnih industrijski prerađenih namirnicama, kao što savetuje i svaki zdraviji način ishrane: procesirana biljna ulja, margarini, majonezi, sosevi, mesne prerađevine, mlečne prerađevine, grickalice, slatkiši, sokovi, alkoholna pića, sve vrste žitarica, semenki, zrnevlja, mahunarki i njihovih prerađevina, glutena, i sintetičkih suplemenata.

Odnos makro nutrijenata mora da bude takav da se najveći deo kalorija u toku dana unosi kroz masti, da se proteina unosi konstantno i dovoljno, a ugljenih hidrata ne više od 150g dnevno, isključivo iz povrća ili malo voća. Dobre namirnice da se ovo postigne su: masnija govedina, teletina, divljač, prasetina, svinjetina, jagnjetina, jaretina kao glavnina obroka ( da ne bude skroz “lean” meso kao sto je meso ptica, zečeva itd.), a kao dodatak čvarci, slanina, jaja, organi životinja kao što je džigerica, masnije ribe i morski plodovi ponekad, svinjska, guščija mast. Uz to možete koristiti umereno kokos ulje, avokado, sve vrste povrća, voća i orašastih plodova pripremljenih na odgovarajući način da budu jestivi (potapanje ili aktiviranje pečenjem). Najbolji izvor velikog broja raznovrsnih i ukusnih recepata na ovakvoj ishrani je www.marksdailyapple.com i drugi njegovi sajtovi www.theprimalblueprint.com i www.theprimalkitchen.com

Carnivore ishrana ( mesojedstvo ) podrazumeva prosto ishranu isključivo celim, neprerađenim životinjskim namirnicama. Drugim rečima – komadi mesa i jaja zdravih životinja ( neki od primera dati iznad). O izborima mesa, kvalitetu, odnosu proteina i masti u zavisnosti od vrste i dela životinje i ostalim varijacijama je neophodno razmisliti i popričati sa iskusnijom osobom (ili pogledati resurse ispod) kada se prelazi na ovu ishranu, ali je malo dublja tema koja prevazilazi okvire ovog bloga.

Zašto su vlakna na ovoj ishrani kompletno nepotrebna?

Vlakna su anti-nutrijent koji naš organizam ne vari i ne zahteva, nego se fermentiše od strane pojedinih vrsta bakterija u našem stomaku. Vlakna su pokazala benefite u smislu izbacivanja izmeta u organizmu sa već narušenim zdravljem i varenjem. Takođe su studije i iskustvo pokazali da vlakna sama po sebi stvaraju stomačne probleme, kao i da su apsolutno nepotrebna za funkcije organizma, ukoliko se već ne unose vlakna i šećer kroz ishranu. Paradoksalno, unos vlakana i glukoze ( osnovni molekul šećera koji se pretvara u ATP, dakle svi ugljeni hidrati ), dovodi do toga da organizam zahteva dodatni unos šećera i vlakana. Kada se ne unose vlakna i glukoza kroz ishranu, ili se unose minimalno, a praktično sva energija dolazi iz metabolizma masti, organizam ne traži ni ugljene hidrate ni vlakna. Preporučujem kratko i zabavno predavanje ovog Australijskog doktora koji sumirano objašnjava zablude i pokazuje pravilno kontrolisane studije na temu unosa vlakana i njihove rezultate. Takođe na izvorima ispod ima dosta informacija na ovu temu.

Koliko je potrebno da telo pređe iz sagorevanja glukoze u sagorevanje masti?

Da bi telo postalo motor koji efektno koristi superiorno gorivo ( masti ) umesto inferiorno gorivo ( ugljene hidrate ) i na taj način čovek smanjio drastično lučenje insulina, imao manje upalnih procesa na ćelijskom nivou, sveukupno živeo zdravije, duže, zadovoljnije, u sitosti i sa boljim performansama, potrebno je da se desi niz fizioloških promena od kojih je najznačajnija razvoj velikog broja novih mitohondrija u ćelijama i promena ekspresije DNK samih mitohondrija. Ovo varira kod različitih osoba u zavisnosti od godina, gojaznosti, dosadašnjeg načina ishrane, aktivnosti i mnogih drugih faktora, ali svakako zahteva malo vremena. Načelno, za zdravu, fizički relativno aktivnu osobu ovaj prelaz je blag i dovoljno je od par dana do 2-3 nedelje za ovaj prelaz, mada se mnogi benefiti vide već prvih dana. Za profesionalne sportiste, pogotovo u sezoni, koji su naviknuti da izuzetne fizičke napore podržavaju izuzetnim unosom glukoze, ponekad je potrebno i po nekoliko meseci do godinu dana, u zavisnosti od vrste discipline, da performanse koje prvih nedelja blago mogu da opadnu usled nedostatka glukoze dođu na 100% ili viši nivo od početnih. Ovo je naravno teško meriti, sa obzirom na to da je značajniji efekat samog programiranja treninga. Za gojaznije ljude, prvih dana može da se desi blaga glavobolja i pad energije ili ređe, u zavisnosti od stanja organizma popularni “keto flu”, sa simptomima sličnim gripu.

Da li je na ovoj ishrani neophodna suplementcija?

Ne.

Kako će ova ishrana uticati na trening?

Ovo je široka tema, za ozbiljniji nivo analize, ukoliko pričamo o profesionalnim sportistima, jer zavisi od vremenskog perioda koji posmatramo i vrste sporta. Nakon perioda prilagođavanja i re-programiranja tempa treninga u odnosu na novu vrstu i učestalost obroka, uticaj će biti pozitivan u smislu uvek dostupne količine energije i većeg nivoa snage. Za rekreativce i fizički neaktivne ljude, podizanje nivoa snage, energije i oporavka je značajan i brzo primetan. Za bilo koje ljudsko biće (nakon perioda prilagođavanja), ovakva ishrana, a izrazito više Carnivore ishrana omogućava stabilan unos svih neophodnih nutrijenata iz prirodne hrane za izgradnju i oporavak gradivnih (mišići), vezivnih (ligamenti, tetive) i skeletnih struktura, pravilan odnos odnos hormona i konstantno generisanje energije čak i u dugim periodima bez jela. Neki od tih nutrijenata u namirnicama iznad su esencijalni vitamini rastvorljivi u masti A,D,E,K, Omega3 masne kiseline, glutamin, amino kiseline, kreatin itd..

Šta je IF i kako da se počne s tim?

IF ( Intermittent Fasting) je najzdraviji, najstariji, najpraktičniji i najefektniji način detoksikacije, održavanja zdravih funkcija organizma, stimulisanja sagorevanja masti ( uz navedeno iznad ), koji je čovekoliki primat ikada koristio, od našeg nastanka pre tri miliona godina do današnjeg dana.

To nisu magične pilule, prahovi i sokovi, to je prosto – period bez hrane. U periodu od preko 14 sati bez hrane u organizmu se signalizira lučenje anti-oksidanata, hgh hormona, balansiranje nestabilnih atomskih veza i uklanjanje slobodnih radikala i reaktivnih vrsta kiseonika itd. Ja praktikujem ovo svakodnevno 6 godina i siguran sam da ću do kraja života kao i svako ko je probao neko vreme jer su benefiti na stomak, mozak, energiju, sitost toliko drastični da se posle nekog vremena čini kao magija. Postoji više načina, ali metod koji ja koristim i preporučjem je pauza od 16 do 20 sati između poslednjeg i prvog obroka u toku dana, a sav unos kalorija se unosi u preostalih 8 do 4 sata. Prvi, najveći i najbolji izvor informacija i naučnih studija na ovu temu je www.leangains.com

Dalji resursi za istraživanje

Ukoliko vas je ovo zainteresovalo i želite da saznate više o ovoj ishrani istražite ovde:
Borisov video na ovu temu

Knjige od kojih krenuti :

Dr. Weston Price – Nutrition and Physical Degeneration

Dr. Joseph Mercola – Fat for Fuel

Dr. David Perlmutter – Grain Brain

Denis Delogu – U Šumi

Dr. Kelly Starrett – Becoming a Supple Leopard

Paul Chek – How to Eat, Move and Be Healthy

Vodeće online baze članaka i naučnih radova od kojih krenuti:

Dodatni savet – ko želi da što brže dođe do što više informacija, preporučujem da potražite epizode Joe Rogan i Tim Ferris podcast-a, sa većinom ljudi navedenih ispod.

https://www.marksdailyapple.com/ – Mark Sisson

https://leangains.com/ – Martin Berkhan

https://www.shawn-baker.com/ – Dr. Shawn Baker

https://www.foundmyfitness.com/ – Dr. Rhonda Patrick

https://alanaragon.com/ – Alan Aragon

https://chriskresser.com/ – Chris Kresser

https://www.ketonutrition.org/ – Dr. Dom D’ Agustino

https://chekinstitute.com/ – Paul Chek

https://www.greenpasture.org/public/blog/ – Blog kompanije Green Pasture

The post Principi superiorne ishrane i pokreta appeared first on Jovana Miljanović.

Današnji gost na blogu je Irena Pavlović, moja prijateljica, osnivačica projekta Run Art, mama i žena zmaj. Uživajte u čitanju, a Irenu zapratite na Facebooku ili Instagramu.

Glavna bolest od koje boluje savremeni čovek je upravo to da mu je mišljenje koje drugi ljudi imaju o njemu bitnije nego mišljenje koje ima sam o sebi. Pri tom ne mislim na to da je precenjeno tražiti savet, čitati knjige inspirativnih i mudrih mislilaca i pisaca, razgovarati i deliti iskustva…

Mislim na to da svi imamo mogućnost da kritički razmišljamo, donosimo odluke na bazi sopstvenog rasuđivanja, snosimo posledice tih odluka i osećamo se odgovornim za sopstveni život.

Mislim da je jasno, ukoliko kažem da niko nikome ništa ne duguje. Da to što vas je ostavio dečko pre pet godina, ili ste izgubili posao, imali lošu godinu, dugogodišnji loš odnos sa roditeljima…Niko vam ne duguje da sve to bude bolje, sem vi sami sebi. Naši kapaciteti su mnogo veći od toga da idemo najlakšim putem traženja krivca i zauzimanja pasivnog položaja žrtve.  Važno je da u teškim trenucima budete iskreni i samosvesni i jasno odredite poziciju u kojoj se nalazite, jer vas niko tu nije doveo sem vi sami. Sa ljubavlju i ohrabrenjem, ne krivicom i osudom, preuzmite odgovornost da to poboljšate. Niko nije kriv, za to što nam se dogodilo, ali mi imamo odgovornost da od sada pa nadalje pokušamo da svoj život dovedemo u red.

Kada imate 37 i nezadovoljni ste svojim životom, nije prijatan osećaj. Kada imate 37, troje male dece, nezadovoljni ste poslom koji obavljate, odnosom sa partnerom, nezadovoljavajućim socijalnim životom, i ne prepoznajete osobu koju vidite u ogledalu, ne samo da nije prijatan položaj, već je glib iz koga se neko teško može izvući. Prvi i jedini korak i misao, koji vam u trenutku kada vapite za promenom može pomoći, jeste svest o tome šta smo ja uradio da bih se našao u ovoj poziciji.

U trenutku kada su mi pre 5 godina saopštili da je maligni melanom u pitanju, jedna od prvih misli koje su mi prošle kroz glavu je bila: Kako će me moja deca zapamtiti, po čemu? To što nisam imala odgovor na to pitanje, porazilo me je. Znala sam da je vreme za promenu. Ali nisam znala odakle da počnem.

Hrabrost nije osobina sa kojom se rađamo, negujemo je kroz život. Taj osećaj nije odsustvo straha već uraditi nešto što smatramo vrednim čak iako osećamo strah. Hrabrost je osnova integriteta, a to je za mene jedina stvar u životu sa kojom nema koketiranja.

Kancer se leči nikako drugacije nego buđenjem, popravljanjem i aktiviranjem imuniteta. Ćelije raka ne napreduju u sredini sa puno kiseonika.

Trčanje je delovalo kao razumna opcija, ali ja sam imala 12kg više, nefunkcionalno telo i nedovoljno testiranu volju. Nisam imala patike  i nisam imala pojma šta znači istrčati 1km.

Jedino šta me je u tom trenutku zadržalo na stazi je misao da pokušam da uradim nešto što nikad nisam, da je to nešto što bi trebalo da uradim za svoje zdravlje i da pokušam da u svoj život uvedem preko potrebnu disciplinu.

Ako možete da zamislite vaš cilj i san, možete i da ga ostvarite. Moj je bio da istrčim maraton. Koliko god vam izgledalo u ovom trenutku veliko i gotovo nemoguće, morate verovati.  Na  putu ostvarenja ćete se susresti sa puno razočarenje koja će pokušati da vas slome, jedino u slučaju da vaša vera nije dovoljno jaka.

Ne moram da vam pišem o tome kako je moj put izgledao od tog prvog pretrčanog kilometra i sadašnjih 82km, koliko mi, nakon pet godina najduža distanca. Put je takav da ga, bez obzira na sve, ne bih menjala ni za jedan drugi, lakši ili lepši.

Moj životni ultramaraton, koji i dalje traje, obogatio me je za hrabrost da rizikujem, donosim odluke za koje se osećam odgovorno, nikoga ne krivim ukoliko nisam uspela u nečemu, svojim aktivnostima pokazujem svojoj deci da ne postoji situacija iz koje nema izlaza i da nije važno biti uspešan već osoba od vrednosti. Na tom putu stekla sam velike prijatelje, osobe uz koje napredujem, spoznala ljubav i podršku i sada to nesebično delim sa drugima. I nijednog trenutka se nisam obazirala na mišljenja: Šta će ti to ovim godinama, ili, nikad nećeš uspeti…

Nikad nisam bila najbrža, najsnažnija, najbolji đak… Taj osećaj da nisam dovoljno dobra me je pratio veliki deo života. U stvari ono u čemu sam bila dobra, nikad nije dolazilo do izražaja u odnosu na to šta je okruženje od mene očekivalo da budem, uz stalna izvinjenja i povlačenje. Nikad nisam neki sport dovoljno dugo trenirala da bih postala dobra u tome. Trčanje je postalo prva konstanta u mom životu, i to u kasnijim godinama. Nešto što je samo moje i što sam počela uporno da gradim, istrajnost i disciplina koja mi je sve vreme bila preko potrebna. Posle nekoliko godina posvećenosti tom procesu mogu slobodno reći da ni sada nisam najbrža, najsnažnija, ali jasno znam koga predstavljam. Predstavljam moju posvećenost, moju nesavršenost koja ne odustaje i koja svakog dana prelazi na novi nivo jer sam sada usmerena na nešto što je veće od mene. Shvatila sam da život neprestano daje novu šansu da ga unapredimo i da će uspeh biti moguć jedino ako bez rezerve usmerimo energiju ka nama važnim stvarima.

Pre šest meseci oformila sam grupu žena koje su osetile da je vreme za promenu došlo i prijavile sa na radionicu RunArt. Na ideju sam došla posle višegodišnjih pitanja žena sa kojima sam u kontaktu a kojima nije jasno odakle tolika volja i posvećenost i šta je to potrebno da bi se takve promene u životu napravile i održale. Ja na to pitanje nemam odgovor. Ja nisam postala trkač da bih bila profesionalac, sportista. Ključ je upravo u tome da nateramo sebe da radimo stvari koje nam se ne rade jer je sa druge strane tog zida koji ćemo voljom probiti, veličanstvenost, nagrada i osećaj zahvalnosti. . Naši mozgovi su napravljeni da nas štite od neprijatnosti i da nas održe u životu, on se plaši nepredviđenih, nesigurnih, zastrašujućih promena i od svega toga nas štiti. Ali da bismo živeli život budan, posvećen, prisutan, zajedno sa našim dragim bićima kojima smo posvećeni moraćemo nekad da učinimo nezamislive i neprijatne poteze koji će nas staviti u poziciju da smo uplašeni i da se osećamo izgubljeno. Iz tih situacija se rađa jasan uvid u dalji tok života i utvrđuju sistemi vrednosti iznova.

Trčanjem sam shvatila da želim da povećavam  distance da bih dosegla svoje vrhunce, fizičke, emotivne i mentalne energije, a ne svoje dno. Da bih time otvorila sebe za nepredviđene okolnosti, izazove kroz koje učim, rizike bez staha. Da ohrabrujući sebe ohrabrujem i ljude oko mene.  Shvatila sam da svakim odlaskom na trening ili trku ne ostavljam moju decu već im šaljem poruku da idu ka svojim snovima, da je u životu dragoceno imati plamen u srcu koji te hrabro vodi napred i osvetljava tamne staze. Shvatila sam da srce imamo da bismo ga trošili i slušali.

Ne dozvolite da vas strah da za nešto nećete imati snage i energije da završite, odbije u startu, pre nego što pokušate. Svi mi na neku novu životnu stazu stupamo bojažljivo i dečije nespretno. Svakom procesu treba dati vreme da se pokrene i razvije. Ohrabrujem vas da napravite taj prvi korak, i drugi, treći i da ih malo ubrzate jer, neko vas čeka.

Mi smo na stazi.

Zagrljaj od Irene!

The post Zašto mišljenje drugih ne bi trebalo da vas interesuje appeared first on Jovana Miljanović.

Današnji gost na blogu je Tamara, arhitektica, avanturista i devojka iza brenda Etera, minđuša od perja koje se očarale mnoge žene koje se bave dubokim radom na sebi i bile vetar u leđa da iznesu svoje terete lakše kroz život. Tamaru sam upoznala kao polaznicu moje radionice Od hobija do posla, a potom sam ja postala njen klijent i zaljubila se u njen atelje gde sam došla da zajedno kreiramo moje prve minđuše od perja. Dajem joj prostor na blogu da vam ispriča svoju neverovatnu životnu priču.

Često se ispostavi da su neke naše osobenosti koje uzimamo zdravo za gotovo zapravo naši najveći kvaliteti.

Jovana je, od kako je ukratko čula moju životnu priču i od kako je pogledala intervju sa Žanom, bila veoma radoznala da čuje malo detaljnije o tome kako sam završila sama tri meseca u Indiji, između ostalog i na desetodnevnom vipassana kursu u meditativnom centru u podnožju Arunačale.

Za mene su ti detalji mog života prosto nešto što je moralo da se desi.

Ali, hajde da krenem od početka.

Moj život u mnogome je bio podređen i posvećen radu na sebi. Na početku to bilo da bih se izvukla iz raznih patologija (poremećaji ishrane, zavisnosti („lakše“), bolesni medjuljudski odnosi, opšta konfuzija oko svega, stid, sramota, you name it – sve je bilo tu za rešiti) – paralelno sam bila super djak i redovan student. Imala sam sjajan paravan – vukovu diplomu, a kasnije i diplomu arhitekte. Zanimljiv životni splet okolnosti je da me je bukvalno mesec dana pred odbranu master diplomskog rada ostavio dečko s kojim sam doživela vrhunac svoje patologije (hvala mu) i od tad polako kreće uzlazna putanja. Tada sam konačno počela da se borim za sebe iz pravih razloga – želje za životom i slobodom i želje za oslobađanjem od svih tih stega koje su bile moja svakodnevnica. Ta želja me je odvela i do Indije.

Tog leta kada sam diplomirala sam se i prvi put susrela sa terminom Vipassana – jedan “slučajni” prolaznik na Boom festivalu mi je pričao o tome. Pričao je o nekakvom centru u kojem je bio, koliko se sećam u Grčkoj, gde je 10 dana imao istu rutinu – budio se u 4 ujutru, od pola 5 do pola 7 je bio prvi blok meditacije, pa pauza za doručak. Do kraja dana meditiralo bi se još 8 sati sa određenim pauzama za obroke i odmore. Zabranjen je sav drugi sadržaj (bilo kakva tehnologija, knjige, pisanje, joga, ples, fizička aktivnost, komunikacija sa drugim učesnicima kursa, pevanje, govor). Suština takve rigorozne prakse jeste ući što dublje u sebe, videti kako nam funkcioniše um, kako nam teče krv, kako se energija kreće po telu. Defragmentovati sopstveno postojanje.

Čim sam čula za to, pomislila sam – Bože, kakav luksuz, imati 10 dana života SAMO ZA SEBE.

Povrh svega – ti kursevi su širom sveta besplatni i sve funkcioniše na bazi donacije – kada se kurs završi učesnici doniraju onoliko koliko osećaju da žele ili mogu.

Bukvalno nije postojala opcija da proživim život a da ne iskusim to.

Ipak, nisam žurila, čekala sam da se desi pravi trenutak.

Na kraju, kao kec na deset, desilo se u samoj Indiji. Vipassana je meditacija koja se radi po uputstvu koje je dao sam Gautama Buddha a kurs koji sam ja pohadjala održan je po protokolu koji je sproveo S. N. Goenka u XX veku.

Ako se pitate da li je ova praksa sa vas

Vipassana je za one koji su spremni da se zarad upoznavanja samog sebe, na 10 dana koliko traje kurs, vode monaškom disciplinom – da se odreknu maltene svih svojih svakodnevnih aktivnosti sem spavanja, jela i meditiranja. Da samo navedem nekoliko – nema kafe, cigareta, pića, nema govora, dodira, bilo kakve komunikacije sa bilo kim sem sa učiteljem i to u određeno doba dana ukoliko postoji takva potreba (ja, npr, nisam ni jednom iskoristila ovu opciju). Nema pevanja, plesa, joge, nema donošenja svojih duhovnih praksi i rituala (kristala, mantri, molitvi) jer je poenta da taj kurs bude kompletno ogoljavanje. Nema ometanja drugih ljudi u njihovim procesima, čitanja knjiga, pisanja. Generalno – nema ničeg sem suočavanja i provodjenja izuzetno kvalitetnog vremena sa svojim telom, dušom, dahom. I da, jako je važno – nema izlaženja sa kursa dok se ne završi (ovo je boldovano u prijavi i potpisuje se izjava) sem ako ne postoji baš jak zdravstveni razlog za to – koji potvrdi lekar. Sve to možda zvuči vojnički – i jeste, ali za 10 dana se nikome (ko je mentalno stabilan) ništa neće desiti sem što će probiti neke svoje zamišljene barijere. Za one je koji su spremni da se odreknu da bi dobili, za one koji su spremni da se posvete i udube, za one kod kojih je strah od odricanja manji od želje za novim uvidima i znanjem. Meni lično je bilo premoćno i ništa od tih odricanja nije mi tako teško palo kao suočavanje sa nekim od mojih mrakova (mada to ide jedno s drugim). Tamo sam naučila da sedim sa nelagodom, da pustim da se desi jer drugi izbor i ne postoji – da budem prisutna i da doživim da će sve što me plaši i boli doći i proći baš kao i sve drugo u životu. Jedno je pročitati poznatu „Panta rei“ u udžbeniku, a drugo je doživeti to u sopstvenom telu, na primeru sopstvenih nagona, emocija, misli. Lično iskustvo i lični opit daju nam snagu i moć koju nikad nećemo pronaći u knjigama. Hrabrost i radoznalost iz čistih namera uvek budu i te kako nagrađene.

View this post on Instagram

I wish I could share the shivers I got down my spine and through my whole being whole I stood in front of this. All those daily struggles… Amazingly powerful sight and spot. How much strength and devotion it takes to be at peace. How much courage it takes to be ourselves and not cling under the influence and the pressure of 'others' – our own concepts… Wow. Just experiencing a place where someone else did it gives so much inspiration. #grateful #buddha #sarnath #varanasi #indiatrip

A post shared by Tamara Miladinovic (@eterajewelry) on Mar 17, 2016 at 5:33am PDT

Na slici je prikaz Buddhe u momentu prosvetljenja – svi ometači pažnje su i dalje tu ali je prisutnost jača od svih njih.

Što se Indije tiče

Ceo taj put u Indiju za mene bio je nešto što prosto mora da se desi – bila sam fascinirana drugim kulturama, do svoje 25e godine sam već proputovala dobar deo Evrope i po koju lokaciju u severnoj Africi i Severnoj Americi. Azija je ostala netaknuta, kao nekakav poseban dragulj.

Kako sam se dosta kretala po raznim alternativnim festivalima, radionicama, mestima, upoznala sam manje – više dosta ljudi koji su već bili u Aziji i za mene ona više nije bila bauk kao za mnoge druge „obične“ ljude… Ljudi se plaše, svega i svačega, posebno tih nekih dalekih mesta o kojima ne znaju ništa. Fantaziraju kako je tamo sve crno, ili prljavo, ili zaraženo, kako neko jedva čeka da nas pokrade, da nam upropasti dan, sipa otrov u piće. Nezamisljivo je koliko su ljudi zatrovani nekim ludim mislima koje kao da se prenose s kolena na koleno bez da se iko ikad zapita – imaju li smisla?

U svakom slučaju, ja nisam bila ta, ja sam prosto znala da ja želim tamo da odem, da vidim ta mesta moći, da se okupam u reci Gang, da odem do Bodhi stabla gde se spomenuti Buddha prosvetlio, da vidim Himalaje i da se suočim sa ponorima svog ega bez ikakvih spoljnih ometača pažnje. To je prosto bilo ono što mene zanima, za čim moje srce čezne. I sve se to apsolutno savršeno odigralo.

Kada bih vam prepričavala sve detalje defititivno bih mogla da napišem knjigu. Indija je ogromna zemlja, površine trećine Evrope, od milion različitih pejzaža, ljudi, bezbroj jezika, religija, kultura. Indija je krajnost, od prljavštine do sjaja u tri koraka. Indija je surova i sirova i tamo najčešće nema organizovanog odvoza smeća – ono je prosto svuda. Indijci ne zatrpavaju svoju prljavštinu, ona je na površini, i nema bežanja od nje. Zato je Indija jako teška – suoči nas sa našom prljavštinom, našim ego tripovima, našim umišljenim idejama o tome ko smo i šta smo. Indija provocira, trigeruje, postavlja pitanja. Indija je tako duboka i tako površna i tako čarobna i tako odvratna u isto vreme.

Indija je baš kao i život – bolno besmislen, a kristalno savršen.

Ukoliko imate želju da posetite Indiju

Preporučujem neka „pitomija“ mesta za početak. Ja sam prvih 20 dana svog boravka provela u pokrajni  Goa, u mestu koje se zove Arambol i poznato je, između ostalog, i po slatkovodnom jezeru koje je odmah uz plažu Indijskog okeana, a na kojem su se navodno kupali Bitlsi. Goa je kultno mesto za sve one koji su otvorenog uma, mesto koje su još u šezdesetim posećivali hipici i mesto koje nosi, sa te kreativne, izražajne strane, dubok osećaj slobode. Ljubitelji akustične muzike, plesa, joge, tamo će uživati jer su slučajne svirke svakodnevnica. Na Goi je, između ostalog,još jedna od retkih peščanih plaža Indije gde se možete kupati i šetati u bikiniju, a da ne morate da brinete da ćete biti bilo kako ugroženi (sem, nekada, preteranim pogledima lokalnog stanovništva). Pri odlasku u Indiju jako je važno imati svest i poštovanje za lokalnu kulturu, jer će onda i „lokalna kultura“ poštovati vas. Ja sam, na primer (sem na toj plaži), uvek imala pokrivena ramena.

Još jedno beskrajno pitoma i topla oblast u kojoj sam srela istu ekipu kreativnih, inspirativnih nomada/muzičara sa kojom sam se družila na Goi jeste Dharamsala i njena okolina – McLeod Ganj, Bhagsu Nag i Dharamkot. Podnožje Himalaja gde je svaki pogled savršen, vazduh čist, gde su čak i psi lutalice mazilice koje jedva čekaju da se druže (što ne važi svuda u Indiji). Ovaj deo poznat je po tome što tu živi Dalai Lamma i po mnoštvu Tibetanaca koji imaju specifičnu, za mene umirujuću energiju. Da li je do njih ili do Himalaja nisam sigurna ali tamo sam se najviše opustila i najlakše uživala dok sam samo bezbrižno šetala po prirodi.

View this post on Instagram

#himalaya #dharamkot #dharamsala #mountainlove #thankyouforthesun #trekking #speechless

A post shared by Tamara Miladinovic (@eterajewelry) on Apr 11, 2016 at 7:04am PDT

Od prirodnih čuda samo bih spomenula reku Gang koja protiče kroz više gradova i ima izuzetno moćnu energiju, kako lekovitu tako i suočavajuću. I naravno Bodhi Tree i Mahabodhi Temple – mesto Budinog prosvetljenja. Na mene, ovi lokaliteti su ostaviti najdublji utisak.

View this post on Instagram

#ganga #ganges #nofilter #boats #india #magic #varanasi

A post shared by Tamara Miladinovic (@eterajewelry) on Mar 18, 2016 at 1:35am PDT

Odrastanje na putovanju

Na mom putu, najveća stvar je bila osamiti se i shvatiti da nikad nismo sami. Shvatiti da nigde ne mogu da pobegnem od sebe, čak iako se baš potrudim. U meditaciji, suočila sam se sa svim svojim strahovima od kojih je najveći bio osloboditi sve svoje energetske potencijale i sedeti s tim. Kad kažem energetske mislim i seksualne. Sedeti u miru sa svojom raskošnom, razbujalom a opet uzemljenom kreativnom energijom koja prosto protiče mojim telom i čini ga živim. Moje duhovno putovanje tih 10 dana bilo je veoma ovozemaljsko, jer duhovnost i jeste ovozemaljska, i baziralo se na tome da koliko toliko mirna odsedim sa svim tim životom koji teče ovim venama, a koji sam godinama sistematski pokušavala da ubijem raznim autodestruktivnim metodama. Sa mrakom sam se suočavala i ranije, to sam očekivala i na to sam bila „spremna“, ali susret sa ovim živim, bujnim delom sebe ostavio je najjači utisak na mene.

To bujanje i oslobadjanje se nastavilo do dana današnjeg. Istina – desio se jedan period kada sam se tek vratila u Beograd, kada sam se opet učaurila – opet sam počela da radim nešto što me nije u potpunosti ispunjavalo (radila sam kao arhitekta na gradilištu). Taj period trajao je celih godinu dana, ali vatra je u meni tinjala i znala sam da samo skupljam snage da se osmelim da u potpunosti zaronim u život kakav želim i sanjam i kakav sam iskusila da je moguć – baš na tom dalekom putovanju u sebe. Znala sam ko sam – i na kraju me je telo opomenulo i reklo – ili ćeš se okrenuti onome što znaš da je istinito ili ćeš ozbiljno oboleti.

I okrenula sam se sebi. Priča ima srećan kraj, ili srećan početak? Interesantno je da sam prve velike, duge, bujne, moćne minđuše od perja stvorila sama sebi za taj put u Indiju – da me čuvaju. Kao da je to bila najava za svu tu razbujalu energiju kojoj ću kasnije posvedočiti i koja se sada materijalizuje u još magičnije artefakte ljubavi i lepote koje stvaram u svom malom raju u Beogradu.

Ime iza koga stojim je „Etera“ a priča je priča o borbi i bujanju jedne žene, ili svih žena ovog sveta. O borbi za ljubav, za istinu, za ono što jeste.

View this post on Instagram

Drage sestre, sećate li se ovoga? Pre tačno godinu dana desio se prvo zvanično @eterajewelry fotografisanje Sveto sestrinstvo Pozivam sve da se sete svoje nežne, ženstvene strane – makar na sekundu. Nekada, u žurbi, zaboravimo na prirodu naše duše Diši Seti se • Dear sisters, remember this? Exactly a year ago the first official @eterajewelry photoshoot Sacred sisterhood Inviting everyone to tap into their feminine softness and gentleness at least for a second. Sometimes, in the rush, we forget the delicate nature of our soul Breathe Never forget • Jewelry: @eterajewelry Model: @aleksandra.duende @shusterina White dress: @shash.couture Photo: @tinatmaric MUA: @makeupby_anjavu • #bohoqueen #bohogoddess #upperworld #divinespirit #featherjewelry #featheraccessories #belgrade #urbanjungle #wilderness #handmadeearrings #handmadefeatherjewelry #boho #bohochic #bohostyle #bohojewelry #naturecrafts #nativefashion #nativeinspired #spiritcrafts #spiritjewelry #shamanicjewelry #goddess #goddesshair #goddessjewelry #goddessaccessories #festivalseason #festivalfashion #eterajewelry #shippingworldwide

A post shared by Tamara Miladinovic (@eterajewelry) on Aug 29, 2018 at 2:11am PDT

The post 10 dana bez i jedne reči appeared first on Jovana Miljanović.

The post Super mame mogu svašta same appeared first on Jovana Miljanović.

Osmislila sam ovaj post sa idejom da dodatlno ispromovišem psihoterapiju na mrežama. Kao što sam već pisala na blogu, redovno idem na psihoterapiju i ponosna sam na to. Briga o sebi uključuje aktivnu brigu o telu, umu i duhu i kada je jedan deo zapostavljen ne može se kompenzovati viškom preostalih. Mentalna higijena je podjednako važna kao i higijena tela i duha. Nije lako naći odgovarajućeg terapeuta za sebe, ali ne treba odustati, jer kada nađete onog koji vam odgovara, to će zaista promeniti vaš život na bolje u svakom smislu. Uživajte u ličnim pričama ovih sjajnih žena i njihovom pogledu na ovu temu.

LIDIJA ĆULIBRK specijalista zdravstvene psihologije, urednica magazina Lepota i Zdravlje, osnivačica projekta NisteSami.

Kada je psihologija postala deo tvog života
Kao i većina drugih, psihologiju sam počela studirati da bih bolje razumela sebe i pomogla sebi. Nekada se govorilo da to nije dobra motivacija za studij psihologije a danas se smatra da činjenica da neko je dovoljno suptilan i senzibilan da i sam ima probleme i dileme psihološke prirode, nikako nije prepreka već prednost u psihoterapijskom zanatu.

Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu
Veoma je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu, jer samo kada se psihološka pomoć detabuizira svako će bez problema i srama odlaziti kod psihologa kao kod zubara. Mozak je veoma složen sistem i logično je da su “kvarovi” komplikovaniji i raznovrsniji a mi očekujemo, naprotiv, da svi uvek funkcionišemo bez greške  što je jedno od iracionalnih uverenja na kojima se bazira zazor od psihološke ili psihijatrijske pomoći.

Koliko ulažete u rad na sebi
Rad na sebi nije kada odete u Indiju i provedete mesec dana u ašramu. Rad na sebi nije ako stalno čitate self-help knjige. Rad na sebi nije sakupljanje sertifikata po seminarima. Svaki dan kada ustanete i zahvalite se na svemu što imate je rad na sebi. Svaki trenutak u kom pokušavate da budete “ovde i sada” – dok čekate na semaforu, u redu u samousluzi, dok čekate da vaše dete uradi ono što tražite od njega. Svi ti trenuci su pravi rad na sebi. Sve ostalo je vrdanje. Naravno, treba i čitati, edukovati se i putovati. Ali ni novac ni vreme nisu izgovori da ne radimo na sebi i da ne napredujemo.

Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu
Pre svega je važno da znamo da psihološku podršku možemo pružiti sami sebi. To možemo naučiti. Možemo naučiti da mislimo racionalano, da se umirimo, da meditiramo i radimo jogu, da razvijamo optimizam umesto pesimizma, toleranciju na frustracije umesto netolerancije. Zatim, psihološku podršku daje nam naša “grupa” kojoj pripadamo – partner, porodica, prijatelji, kolege… I ukoliko to nije dovoljno, podršku bez oklevanja treba da potražimo od stručnjaka. Stavovi da svako treba sam da se bavi svojim problemima su iracionalni. Tu smo da pomognemo jedni drugima. Zato stolar uči svoj zanat, bankar svoj, a psiholog svoj.

Koliko smatrate da je bitno da psiholozi budu prisutniji na društvenim mrežama kako bi se približili mlađim generacijama
Veoma je bitno. Društvene mreže su medij putem koga mladi komuniciraju i psiholozi treba da im budu blizu. Ne treba da sede distancirani u kabinetima, na klinikama i fakultetima. To je vreme prošlo i sa radošću primećujem da je sve više mladih i veoma stručnih psihologa dostupno onlajn. U svetu je veliki trend da se psihoterapija radi skajpom ili putem mejlova i poruka. Postoje odlične aplikacije za to a nadam se da će uskoro tako biti i kod nas.

Koja je vaša omiljena metodologija
Već dugi niz godina istraživanja pokazuju da je najefikasnija terapija – racionalno – emocionalno – bihevioralna terapija ili REBT. I sama sam pohađaala tu vrstu edukacije kao i mnogo drugih kolega. Srećom REBT terapeuta je sve više. Ovo je moderna i efikasna terapija koja od klijenta ne iziskuje mnogo vremena i novca da bi se ostvario početni napredak i da bi klijent mogao da nastavi sa svojim životom. A to je najvažnije. Prihvatam da je u vezi određenih problema ili životnih kriza adekvatna i neka druga vrsta terapije kao što je sistemska-porodična, geštalt, egzistencijalistička psihoterapija.

Koliko vam je pomogao blog i društvene mreže da vaša poruka dođe do novih ljudi
Upravo razvijam Instagram profil i stranicu “Niste sami” koja ima za cilj ne toliko psihološku pomoć koliko prosvećivanje i uticaj na promenu stavova opšte populacije prema osobama sa mentalnim problemima. Tek sam na početku i malo me brine što je to jedna vrsta aktivizma a mladi ljudi danas ne mare mnogo za stvari koje se ne tiču lično njih već se tiču njihovog okruženja i samog društva. Zato je lakše ispromovisati svoju psihoterapijsku praksu nego imati ambicije da utičeš na čvrsto ukorenjene stavove. Ovo je za mene izazov i nadam se da ću zahvaljujući njemu načiti mnogo o društvenim mrežama i tome kako mogu da se koriste za aktivističke svrhe.

Šta biste poručili nekome ko se bori sa nekim teškim izazovom u ovom trenutku
Pre svega poručila bih mu da na svoj problem gleda kao ne trenutni problem koji ga neće mučiti uvek. Često kada nas nešto muči, ne vidimo svetlo na kraju tunela a ono uvek postoji. Zatim da izazov sa kojim se suočava nije ništa neprirodno niti strašno već da gleda na njega kao nešto što je možda trenutno loše ali ne i nešto što ne može da se podnese ili savlada. I da svakako o svom izazovu razmišlja kao o nečem što se dešava i drugima i što su mnogi ljudi tokom ljudske istorije uspeli da prevaziđu. Ovo je dobar početak. Zatim, potražiti pomoć stručnjaka – psihoterapeuta ali i farmakoterapijsku pomoć ako je neophodna. Nisam jedan od psihologa koji će reći da sve može psihoterapija jer sam radila više od 10 godina na Institutu za psihijatriju i uverila se da postoje porećeji kada je farmakoterapija spas. I to treba da nauče naši ljudi – da su lekovi za ovu vrstu poremećaja ponekad neophodni kao i lekovi za bilo koju drugu vrstu zdravstvenih tegoba.

View this post on Instagram

Mozda nam ponedeljkom mozak funkcionise ovako :(. Ipak, osvrnite se na ljude oko sebe. Na one koje su za vikend bili bolesni ili sami, na one za koje znate da trpe zbog tegoba psihicke prirode ili prolaze kroz zivotne krize. #mentalnozdravlje #psihoterapija #psihologija #mentalhealth #psychology #psychotherapy #help #lifequotes

A post shared by Niste sami (@nistesami) on Oct 15, 2018 at 12:48am PDT

TAMARA STOILJKOVIĆ psiholog, jutjuberka na kanalu Tammy Talks, trenutno živi u Sidneju, pa je kanal na engleskom jeziku.

Kada je psihologija postala deo vašeg života
Oduvek je bila prisutna u vidu intuitivne analize, preispitvanja, uzivanju u razgovorima koje teze da dodju do skrivenih odgovora i pomaganju bliznjima da prebrode teskobe. Zvanicno je postala deo mog zivota kada sam 2013. upisala osnovne studije psihologije u Beogradu.

Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu
Krucijalno je. Statistika vrlo jasno i ubedljivo dokazuje alarmatno visoku zastupljenost mentalnih poremecaja. No, uz to ne treba zaboraviti i visok broj populacije koja nema poremecaja, ali ipak zeli pomoc i podrsku kako bi funkcionisalo na najvisem nivou. Dakle, u oba slucaja psiholoska pomoc je od velikog znacaja. Ukoliko se izbegava ova vrsta pomoci zbog tabua ili stigmatizacije, poremecaj ili stanje se pogorsava, a osoba jos dublje razvija osecaje stida, bespomocnosti, slabosti, usamljenosti ili drugih tegoba sa kojima se bori. U takvom stanju osoba tesko ostvaruje napredak i poboljsanje samostalno, te tako ostaje u zacaranom krugu. Da bismo prekinuli taj krug, moramo da prihvatimo i sagledamo psiholosku pomoc kao lekarsku kada nas, na primer, boli stomak ili kao sto trazimo licnog trenera da dostignemo bolju fizicku formu. Ovim pristupom cemo osloboditi prostor za psiholosku pomoc onima kojima je potrebna.

Koliko ulažete u rad na sebi
Energiju i vreme ulazem svakodnevno, a novac u zavisnosti od prilike. Rad na sebi moze imati puno oblika i formi, pa tu spada mnogo aktivnosti poput ucenja o sebi, preispitavanju, citanju, pisanju, kreiranju vremena tokom dana sa samorefleksiju, meditaciju, pozitivne afirmacije ili molitvu. Srecom, u danasnje vreme uz par klika mozete naici na pregrst kvalitetnih blogova i tekstova, videa, intervjua, podcasta, online kurseva, te se cesto sluzim ovim savremenijim izvorima informacija. Posto je tesko nekad uociti koliko smo uradili na sebi, savetujem i evaluaciju svog zivota makar nekoliko puta godisnje, kako bismo lakse sagledali gde smo. Ne zaboravimo i na usku povezanost uma i tela, te zbog toga se trudim i svaki dan da pruzim makar malo nege svom telu, bilo u vidu kvalitetnog sna, hidratacije, zdravog obroka, istezanja, setnje ili treninga, a nekada je i pasivan odmor podjednako delotvoran.

Koliko smatrate da je bitno da psiholozi budu prisutniji na društvenim mrežama kako bi se približili mlađim generacijama
Smatram da je to veoma neophodno i hitno. Upravo zapaznje deficita pshiloga na drustvenim mrezama me je i inspirisalo da pokrenem svoje naloge. Pre svega, treba da razbijemo pogresno uverenje o psiholozima, psihijatrima i terapeutima kad krutim, staromodnim i sveznajucim bicima i izgradimo imidz obicnih ljudi, ali istovremeno profesionalaca koji imaju za cilj da pruze pomoc, bezuslovnu podrsku i podstaknu potencijale. Kada to ucinimo, oslobodicemo ljude da nam pridju kada smo im potrebni. Drugo, u danasnje vreme drustvene mreze i mediji opste zastupaju veliki deo naseg svakodnevnog zivota, i upravo kroz njih ravijamo teznje, ideale, vrednosti i one takodje postaju nase ogledalo kroz koje se posmatramo. Problem nastaje u tome sto se upravo u tim medijima predstavlju nerealni i nedostizni standardi i tu nailazimo na prepreku. Ukoliko ovo posmatramo kroz prizmu cuvenog Karla Rogersa (humanisticka psihologija), vidimo da nastaje velika razlika i udaljenost izmedju realnog i idealnog selfa. Ovo moze podstaci broje psiholoske nelagode i poremecaje. Kako ljudi provode sve vise vremena na drustvenim mrezama, cesto i lako zapadaju u ovo zamku. Dakle, psiholozi na drustvenim mrezama i te kako imaju posla, a to je
1. Da konacno predstave sebe na savremen i pristupacan nacin
2. Da dele sadrzaj koji ce biti koncipiran na realnim i svakodnevnim izazovima, kao i da podsecaju i osveste korisnike na razgranicenje realnih i nerealnih standarda
3. Da pomognu iskorenju stigmatizacije tako sto ce na prijemciv nacin iskomunicirati sa publikom o mentalnim poremecajima i tegobama
4. Da pomognu, izlece ili podrze mnoge kojima je potrebno. Ova lista se svakako moze nastaviti dalje, ali hajde da se zadrzimo na ovome kao osnovama.

Koja je vaša omiljena metodologija
REBT (Racionalno emotivno bihejvioralna terapija) – zbog svoje prakticnosti, raznosvrsnih i sveobuhvatnih metoda i primenjivosti u savremenom nacinu zivota. Jedna zanimljiva metoda koju sam bas nedavno naucila je EFT – Emotional Freedom Technique, koju sam primenila na sebi, i zaista sam prijatno iznenadjena rezultatima. Koliko vam je pomogao blog i društvene mreže da vaša poruka dođe do novih ljudi – Tek sam nedavno aktivno pristupila svojim mrezama te jos uvek imam malu publiku. Ovo mi ne predstavlja problem jer znam da ima ljudi i da ce naici upravo oni kojima je neophodno moje znanje i pomoc. Dovoljno mi je da mi stigne i jedna poruka zahvalnosti ili komentar da sam nekome pomogla da znam da sam na pravom putu i cinim pravu stvar. Smatram da se u ovoj profesiji se treba voditi cuvenom izrekom: “Helping one person might not change the whole world, but it could change the world for one person”. Bez obzira na trenutno stanje, zelim i radim na tome da moja publika raste kako bih imala pozitivan uticaj na sto vise ljudi.

Šta biste poručili nekome ko se bori sa nekim teškim izazovom u ovom trenutku
1. Oseti – jer kada nas snadju bolna, teska ili neprijatna osecanja mi ih potisnemo, branimo se od njih, borimo se protiv njih, kanalisemo ih u neke druge strane. U svakom od ovih slucajeva, ne resavamo se problema vec ga samo pakujemo u drugi oblik ili na drugo mesto. Dakle pre svega osetiti ono sto nas je snaslo i malo se prepustii tome, koliko god to tesko bilo.
2. Osvesti – da, i to mozemo sami da ucinimo – odvojite vreme da preispitate sebe na koji nacin taj izazov utice na vas i sta mozete uraditi po tome pitanju.
3. Trazi strucnu pomoc, razgovor, inspiraciju, motivaciju, podrsku, sta god sto mislis da ce ti pomoci i olaksati trenutni i naredni period u zivotu.

View this post on Instagram

After suffering from cystic acne for almost 3 years, I have learned a lot about the challenges which acne brings along with it. . Being a psychologist, I was especially curious about the impact which it makes on personality, emotions and mood. . In this video you can find 3 sections: . 1. Intro & Personal Observations 2. Emotional & Physical Scars which acne makes 3. Coping mechanisms and strategies which you may use to overcome the challenges. . Hope this video helps! Let me know if you have any questions FULL VIDEO LINK IN BIO . . . . . #acnesupport #acnecream #acneproblem #acnetreatment #acnesucks #acne #acnecare #pcosacne #acneserum #strong #acné #acnestudio #acneproblems #acnesoap #acneskincare #acnesolution #acnefree #acnescars #acnes #hormonalacne #acneclear #cysticacne #acnestudios #acneprone #acneproneskin #acneskin #acneseries #acnetips #adultacne

A post shared by TamyTalks (@tamytalks) on Oct 8, 2018 at 2:38am PDT

SABINA KOVAČEVIĆ OLI terapeutkinja, blogerka i mama iz Subotice

Kada je psihologija postala deo vašeg života?
Kada sam tokom adolescencije prolazila kroz prvu (za taj trenutak gadnu) emotivnu krizu koju je pratio konfliktan odnos sa majkom, tražila sam odgovore na pitanja smisla i ljudske duše. Nisam baš znala da formulišem pitanja, a nisam znala ni koga mogu da pitam. Tada su odgovori došli od Epikura, Ničea, Šopenhauera. Egzistencijalistička filozofija vodila me je do psihologije. Od tada sam zagledana u ljudsku dušu i nevidljive zakone ljubavi koji prožimaju naš život.

Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu?
Psihološka pomoć ne sme više da bude tabu. Ja verujem da će doći trenutak da pratimo šta se događa unutar nas, naših psihičkih, emotivnih procesa – isto kao što smo prihvatili da je normalno da odlazimo redovno kod zubara ili da imamo redovnu fizičku aktivnost. Postmoderna doprinela je prihvatanju mnogo toga što se nekada smatralo “nenormalnim”. Danas je svaki životni koncept moguć, i to je zaista snaga ovog doba. Nedopustivo je da pored svega što je danas normalizovano, odlazak kod psihoterapeuta bude tabu. Vreme je da naučimo da je snaga u autentičnosti i suočavanju sa slabostima – koje svako od nas ima.

Koliko ulažete u rad na sebi?
Ulažem puno. I vremena i novca. Možda nekada i preteram (ako je to uopšte moguće). Ipak, to je moj izbor jer mi nova saznanja i svesnost pomažu da živim kvalitetniji i smisleniji život. Pomažu mi da preuzmem odgovornost i pronalazim rešenja na svom putu. Kada osvestimo da smo sami najjači alat i resurs, to nas motiviše da iznova ulažemo i granice se pomeraju. Ono što dobijam radom na sebi jednostavno ne može da se plati.

Koliko smatrate da je bitno da psiholozi budu prisutniji na društvenim mrežama kako bi se približili mlađim generacijama?
Apsolutno. Moja misija je da pomognem ljudima da raskinu sa predrasudama koje nipodaštavaju pravo svakog ljudskog bića da bude uplašeno, tužno ili zaglavljeno u nekom periodu života, i da mu treba podrška. Nekada je vađenje zuba koji boli, bila jedina opcija jer nismo znali da može da se leči. Zbog paničnih napada ljude su zatvarali u ludnicu – a sve to iz straha i neznanja. Imamo odgovornost da moć društvenih mreža iskoristimo kako bismo na osnovu svih dostupnih iskustava i znanja koja imamo danas, makar nekome vratili samopouzdanje koje mu pripada (a koje mu određeni “fake” trendovi mogu poljuljati). Istina je da smo svi ponekad depresivni, anksiozni i imamo svoje padove. Hajde za promenu da se takmičimo u autentičnosti – a ne u (brendiranom) maskiranju.

Koja je vaša omiljena metodologija?
S obzirom da sam Geštalt psihoterapeut, u radu najviše koristim dijaloški metod (M. Buber), i sve više stavljam akcenat na relacioni aspekt i “polje” koje kreiramo klijent i ja. Sve mehanizme koje klijent “nosi” kroz život doneće i u odnos sa mnom. Tako mogu da dobijem najrelevantnije informacije o klijentovim nesvesnim sabotažama i pomognem mu da ih osvesti i napravi zdravije izbore za sebe. Naravno, obožavam nezamenljivi metod porodičnih konstelacija (Orders of Love, transgeneracijski metod kojim se iznosi na videlo i razrešava upletenost člana porodice u sudbinu i traume roditelja i prethodnih generacija).

Koliko vam je pomogao blog i društvene mreže da vaša poruka dođe do novih ljudi?
Ne vidim bolji način trenutno. Pored preporuke, ovo je zaista sjajan način da se približimo ljudima koji su u potrazi za podrškom. Moje iskustvo govori u prilog tome da mi ljudi više veruju kada me prate neko vreme, upoznaju me na neki način, čitaju moje tekstove ili me slušaju. Lakše mogu da vide da li moja ličnost i to što ja nudim, rezonira sa njima. Tako se osećaju sigurnije, i lakše će posegnuti (u ovom slučaju) za terapijom.

Šta biste poručili nekome ko se bori sa nekim teškim izazovom u ovom trenutku?
Priseti se prethodnih kriza. Kuda su te odvele? Seti se stvari koje se ne bi desile da nije bilo istih. Seti se sebe pre i posle kriza. Ja znam da se danas ne bih bavila ovim poslom da nisam prolazila kroz moju ličnu – iako mi ovaj epilog tada ne bi pao na pamet. Svaka kriza ima poruku i smisao. Kroz njih se raste. Ako ne možete sami, nemojte se suzdržavati da potražite pomoć. Treba da znate da nas rutina vodi ka jednoj vrsti umiranja, a kriza je šansa da se probudimo. Budite radoznali za ono što vam donosi i imajte poverenja u “polje”. Biće sve u redu. Obećavam.

View this post on Instagram

Sedim ja u dvorištu i preslišavam se na pauzi za odbranu svog rada, i dolazi koleginica da me slika. Naravno moja reakcija je “nee stani da se namestim” – i evo kako je izgledao čitav proces od spontanosti do narcizma tj. do one poze koja je “odgovarajuća”. Zanimljivo je videti sve naše oklope i maske za spoljni svet verujući da ono što je unutra (od prirode), nije dovoljno dobro. • Inače setila sam se onih čuvenih preslišavanja pred ispite, i to je bilo baaaš stresno. Danas nije tako strašno. Iako postoji uvek doza treme, podržanija sam i svesnija svega što znam i ne znam i onoga što jesam, pa tako je strah od greške mnogo manji. Dragi studenti, slobodno grešite i padajte, samo budite uporni. Greške su deo puta. Sve je iskustvo i praksa. Verujte u sebe i u proces iako vam sada možda deluje nemoguće mesto kome težite. Nije nemoguće. Samo idite korak po korak. • Odoh da se spremam! Poželite mi sreću

A post shared by Psihoterapija – Dunja Vesić (@psihoterapija.dunja.vesic) on Sep 29, 2018 at 5:36am PDT

NADA STEPANOVIĆ autorka bloga Veze i bezveze, zaljubljenica u psihologiju i pisanu reč, neverovatno talentovana spisateljica, britkog uma i sa mnogo humora bavi se temom veza pre svega.

Kada je psihologija postala deo vašeg života
Psihologija je deo mog života skoro od kad znam za sebe. Sad bi neko rekao – aj nemoj da tripuješ, ali zaista verujem u to da svi mi intuitivno od malih nogu osećamo šta nam je blisko. A čujte, nije me vuklo ni da sviram klavir ni da se bavim sportom. Zanimalo me je da posmatram i analiziram svet i ljude oko sebe. Da otkrijem zašto se ponašaju na određen način. Kako i zašto donose određene odluke. Vremenom je ta zaintrigiranost za pitanja naših naravi postala sasvim očita i time ju je bilo moguće kanalisati u konkretnije bavljenje psihologijom a što je u prvom redu vodilo čitanju knjiga.

Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu
Kad čujem ono – kod psihijatra hoćeš da ideš, kuku crna, nemoj ko boga te molim, šta će narod reći – samo se stresem. Da boli glava, to može, pa kod čika doce po lekić, al’ kad duša zaboli to nikako. Ćuti i trpi, nemoj da nas blamiraš, nije to ništa, svi imaju probleme, sve će to jednom proći, to su uobičajene reakcije. A ništa ne prolazi samo od sebe, samo se problem produbljuje i produbljuje. A često i eskalira.

U malim sredinama situacija je alarmantno loša jer je stigma svega sa prefiksom psiho i dalje ogromna. Mada, ona nije mnogo bolja ni u, uslovno rečeno, urbanim sredinama. Ogroman procenat ljudi svih generacija na pomen psihijatra spremno deklemuje – nisam ti ja lud pa da kod njega idem. Elem, situacija je veoma loša i zahteva ozbiljan pristup rešavanju problema i to na više frontova.

Koliko ulažete u rad na sebi
Kad od rođenja shvatite da vam najlešće prigovaraju ono – i bre, al’ si ti radoznala, onda pitanje rada na sebi postaje izlišno. Pre je pitanje kako naći vreme i energiju (dobro, ponekad i novac) za sve ono što se čini zanimljivim. Sem toga, ako sam život shvatate kao najbolji način da učite onda je svaki razgovor, svako putovanje, svaki posećen kulturni događaj rad na sebi. I sve ono što vidite i doživite nosi neku poruku.

U današnje vreme je možda mnogo veći problem kako se izboriti s morem informacija koje nam servira internet i kako se ne sludeti sa kontradiktornim porukama. Nije nimalo redak slučaj da neke metode rada na sebi jedni hvale a drugi nazivaju đavoljom rabotom. Takođe, u celoj priči nije uvek lako razdvojiti suštinu delotvornosti nekog prilaza od jako dobre reklame istog.

Koliko smatrate da je bitno da psiholozi budu prisutniji na društvenim mrežama kako bi se približili mlađim generacijama
Možda se neki neće složiti ali mislim da je emotivna nepismenost ogroman problem na našim prostorima. Ponekad je stvarno tužno videti ljude koji mnogo znaju o kvantnoj fizici ili arheologiji recimo a u isto vreme tako malo znaju o sebe. U tom smislu je prisustvo psihologa na društvenim mrežama jako bitno. Međutim, još bitnijim mi se čini iznalaženje inovativnijih i modernijih ali i suptilnijih načina da se priđe ljudima.

Dominantni refreni na pomen psihologije i dalje su: ne treba to meni, znam ja to sam, to je za slabiće, neće mene niko da uči pameti i životu. I to ne važi samo za starije i skeptičnije, već i mlade a, rekla bih, posebno za mušku populaciju.

Psihologiju treba tako prezentovatii da ona intrigira, da na neki način mami da je upoznamo. Da mladi u njoj vide neku konkretnu dobit po sebe, a ne da je doživljavaju kao način da im se nalepi etiketa paćenika. Međutim, treba posebno naglasiti da je nužno kloniti se senzacionalizma, velikih reči i jeftinih obećanja jer to nije psihologija.

Koja je vaša omiljena metodologija
Imam vrlo pozitivna iskustva sa klasičnom psihoterapijom ali ne mogu reći da imam omiljenu metodologiju iz razloga što me potreba za novim saznanjima vuče da stalno istražujem. Ono što ipak stoji je to da su mi neki pristupi bliski a sa nekima nikako ne rezoniram. Za mene je čitanje knjiga iz psihologije jedan od načina da stalno širim svoja znanja ali i da budem u toku s novim prilazima. U tom smislu postoji par knjiga koje doživljavam kao svoje bukvare i koje su temelji mojih uverenja. Ponekad meditiram, mada bih to pre mogla nazvati sopstvenom metodom opuštanja.

Koliko vam je pomogao blog i društvene mreže da vaša poruka dođe do novih ljudi
Pomogao je mnogo. Blog je definitivno moćno sredstvo da ljudima predstavite svoje ideje. Takođe da ih potencijalno nečemu naučite ili da ih inicirate da o nekim stvarima razmišljaju. Da im ubacite “crva”. Pri tome je jako bitno da svoje stavove izložite jasno i argmentovano a opet pitko i bez osude.

U prilazu psihologiji treba napraviti bitnu razliku između ljudi koji su osvestili to da im neki vid pomoći treba i onih kojima ta pomoć treba ali to ne žele sami sebi da priznaju. Njima valja prići izokola i nagnati ih da se bar s vremena na vreme preispituju. Blog u tom smislu igra značanu ulogu. Moj način je spoj aktuelnih životnih tema, psihologije i doziranog humora jer je to kombinacija koju su ljudi najspremni da prihvate. (I prihvataju). Sve što liči na suvoparna predavanja i moralisanje odbija ljude momentalno. Takođe, preterana intelektualizacija deluje da reaguju u stilu – šta ova umišlja, da smo mi budale. Opet, jeftino šlihtanje i banalizacija takođe izazivaju negativnu reakciju. Treba uvek biti svestan toga da je bavljenje pitanjima psihe vrlo klizav teren.

Šta biste poručili nekome ko se bori sa nekim teškim izazovom u ovom trenutku
Da nikada ne odustaje od sebe. Svaki problem može da se reši. Problemi ne nastaju iznebuha i bez razloga. Treba pre svega tragati za njima jer tu leži odgovor na pitanje kako se iz krize izvući. Treba biti svestan toga da mi imamo mnogo veću moć da se za sebe izborimo nego što nam se to čini kada se u problemu nađemo i kada nas ophrve gomila teških misli i beznađe. Treba takođe imati milosti i strpljenja za sebe. Oprostiti načinjene greške i propuste i otpustiti prošlost. Snažiti svoje potencijale i polako ići napred. Najbolje i najsigurnije uz stručnu pomoć.

View this post on Instagram

#ljubav #radost #razumeti #srce #citati #misli #mudrosti

A post shared by Veze ili bezveze (@veze_ili_bezveze) on May 8, 2018 at 11:18am PDT

DRAGANA STANKOVIĆ Psiholog u edukaciji Racionalno Emocionalne i Kognitivno Bihejvioralne psihoterapije i autorka popularnog bloga Psihologija Online.

Kada je psihologija postala deo vašeg života

The post Psiholozi na mreži appeared first on Jovana Miljanović.

Na mojim radionicama često pričamo o tome šta su zapravo influenseri, kako oni donose profit na sto velikim kompanijama, a kako sebi i da li je to uopšte posao koji se može smatrati sigurnim, kao i koliko je važno da se svaki influenser profiliše za nišu o kojoj zapravo ima šta da kaže i pokaže, a ne da bude samo još jedna osoba koja na kontu popularnosti promoviše svašta, jer je slava kratkog veka, a ako nema kvaliteta da to podrži, budućnost je onda klimava. Navešću u ovom tekstu načine na koje influenseri na mreži prave novac, kreiraju kvalitet za svoje pratioce i kreiraju dugoročno održive biznise.

KO SU INFLUENSERI?

Ako niste upoznati sa terminom influensera evo pojašnjenja. Influenser je osoba koja ima moć da utiče nad većim brojem svojih pratioca koji joj veruju, jer je u idealnim okolnostima zasluženo izgradila taj kredibilitet. To što neko ima 100000 pratioca na Instagramu koji su žene, ne znači da je ta osoba influenser za brend čarapa za bebe ili preparata za stilizovanje brade za muškarce. Nadam se da to pojašnjava stvar, jer dosta brendova kod nas pravi strašnu grešku ne poznajući ko su influenseri i još gore kako se pravilno radi sa njima. Demografija ciljne grupe, koliko imaju godina, odakle su, čime se bave i kako konvertuju je ono što je bitno za klijenta, a ne samo koliko ljudi nekoga prati. Ako je u pitanju izrazito lepa žena ili muškarac često se desi da su pratioci suprotnog pola i onda klijent naivno dođe u situaciju da plati veliku cifru da izreklmira proivzod za žene na profilu devojku koju prate 80% muškarci, a 20% žene.

Influenseri sa druge strane nisu toliko edukovani o biznisu, a nemaju ni gde da se edukuju, jer u regionu malo koji veliki i bitan influenser želi da deli svoje znanje i iskustvo, jer i dalje vlada taj neki strah da će ga neko skinuti sa trona, a mala je ovo bara. Influenseri mogu biti blogeri, instagrameri, tjuberi, teniseri, psiholozi, umetnici… Influenser je i jedna mama koja drži udruženje sa pomoć mladim mamama, ili tinejdžerka koja ima organizaciju za zaštitu uličnih životinja. Influenser je svako od nas za svoju grupu ljudi koja ga voli i prati. Kada influenser ima veliki grupu pratioca na mrežama, on postaje zanimljiv brendovima.

KAKO PRAVI INFLUENSERI PRAVE PARE?

Ozbiljni influenseri koju postanu svesni moći i potencijala svog brenda unajme nekoga ko se bavi biznisom da im pomogne da svoj brend podignu na viši nivo kada je monetizacija u pitanju. Oni imaju timove ljude koje čine social media team, fotografi, montažeri, advokat, biznis kouč, menadžer, itd. Odlični primeri su Melyssa Grifin, Cara Alwill Leyba, Zuzka Light, Carrie Green…

Domaće blogerke sramežljivo su ušle u objavljivanje knjiga, dnevnika, kozmetike i dok im se drugi smeju, ja im šaljem svu podršku, jer je to pravi način da se blog pretvori u ozbiljan biznis. Iako je vama lično smešno što je Zorana izdala knjigu, preko 30.000 devojaka koje su izdvojile novac da je kupe, očigledno se smeše iz drugog razloga. Tako da je glupo iz sujete pričati i komentarisati nečiji rad, osim ako i sami niste u areni i borite se. Lako je gledati sa strane i pričati kako biste i šta biste vi, ako mislite da ste tako sposobni i pametni, pokažite i pružite svoj sadržaj svetu.

Hajde da sada vidimo koji su to mogući izvori prihoda za jednog influensera.

ADVERTIZING

INFLUENCER AGENCIJA
Influenser agencija je most između brendova i influensera. Da biste bili član agencije za influensere, ne morate da imate blog, možete biti samo uticajna persona sa neke društvene mreže. Ako ste bloger, oni će vam se javiti kada se pojavi klijent sa brifom koji odgovara onome o čemu vi inače pišete i moćićete da izaberete da li je ta kampanja nešto što biste želeli da podržite.

BREND AMBASADOR
Ovo je divan način da influenser iz bilo koje oblasti zaradi novac radeći ono što voli i promovišući ono u šta zbilja veruje što je u skladu sa njegovim brendom. Treba proveriti da li je ugovor ekskluzivan ili ne, jer ako jeste, onda nećete smeti da koristite slične proizvode. Odlični primeri ovoga sa moje radionice su Nada Fitt koja je radila kao brend ambasador za Under Armour, Tanja Totally Wellness koja je radila za Granum, Iceberg i Voda Vodu, kao i divne food blogerke koje sarađuju sa brendovima DM i Idea Organic i koriste njihove proizvode u svojim receptima.

View this post on Instagram

Dragi svi, u toku su prijave za individualne konsultacije koje ću održati u Cirihu u periodu od 28.09. do 03.10. Ako želite da se trajno oslobodite robovanja bilo kakvim dijetama i zajedno sa mnom dođete do idealnog režima za sebe kada su u pitanju ishrana i fizička aktivnost, tu sam za vas. Ono što treba da znate je da moj cilj nije da vam samo dam plan ishrane koji ćete morati strogo da pratite do kraja života, moj cilj je da naučite principe kvalitetne ishrane i u svakom trenutku znate šta je idealno za vas u skladu sa vašim ciljevima. Isto tako želim da zajedničkim snagama dođemo do rešenja kada je u pitanju redovna fizička aktivnost. Šta je to što vas koči i šta je to što možemo da uradimo da i vežbanje postane deo vaše redovne nedeljne rutine. Link ostavljam u opisu profila @fromyoeyes www.fitt.rs #fitt #nadafitt #jazelimjamogu

A post shared by Nada Piliskic (@nadafitt) on Sep 23, 2018 at 11:00am PDT

SPONZORISAN POST
Sponzorisani postovi su nešto što viđate često na Facebooku i Instagramu i ovo je jedan od najzastupljenijih načina reklamiranja na domaćim blogovima. Funkcioniše tako što vam brend plati dogovorenu cifru da pišete o njima na svom blogu i kroz vaš autentičan glas predstavite njihov proizvod ili uslugu. Može vas kontaktirati direktno brend ili agencija koja vodi taj brend. U Srbiji i dalje nije neophodno naglasiti da je post sponzorisan, iako je u svetu to obavezno. Od sponzorisanih postova imali ste priliku da kod mene vidite najviše sadržaj iz oblasti edukacije, jer su moja ciljna grupa žene od 27 do 45 godina, visoko platežno sposobne, fakultetski obrazovane iz većih gradova koje najviše novca troše na edukaciju, rad na sebi, luksuzna putovanja i zdravu hranu, pa i klijenti takvi najviše žele da sarađuju sa mnom, jer im moja ciljna grupa dobro konvertuje.

SPONZORISANI SOCIAL CONTENT
Za ljude koji nemaju blog, a i za one koji ga imaju sponzorisani postovi na društvenim mrežama odlični su izvor zarade, a zahtevaju često manji trud nego pisanje blog post. Ovde računamo objave na Instagramu, Facebooku, LinkedInu itd. Često ćete primetiti ovakve objave sa sve linkovima za kupovinu na Instagramu recimo kod velikih modnih blogerki u svetu.

NEWSLETTER ADVERTAJZING
Newsletteri su odličan način da održavate odnos sa vašim pratiocima i da im ponudite dodatnu vrednost koju ne dobijaju svi koji prate vaš blog, već samo oni koji su pretplaćeni na newsletter. Moja politika je da newsletter šaljem jednom mesečno i uglavnom pričam o stvarima koje sam naučila ili mesečnim favoritima u kojima sam uživala tog meseca, iliti knjige, restorani, putovanja, itd. Moji omiljeni newsletteri su GappingVoid, Seth Godin, WaitButWhy, ZenHabits i Postantly. Platforma koju koristim za slanje mejlova je MailChimp, ali vi možete pogledati koja vama odgovara Drip, Boomerang, ili neki četvrti. U MailChimpu imate takođe heat mape i videćete analitiku ko vas čita, koliko je open rate, koliko se novih ljudi pretplatilo, itd. U skladu sa tim, moćićete ovo da naplatite kao dodatnu uslugu klijentima.

NAGRADNE IGRE I DARIVANJA
Giveway na Instagramu je jako popularan način da ponudite dodatnu vrednost svojim pratiocima, ali i steknete više onih kojima se vaš profil, odnosno proizvod ili usluga mogu dopasti. Organizujem giveway od septembra 2018. jednom mesečno i obično to radim sa ljudima čija je demografija slična mojoj, dakle Andrijana Božić, Boris Pohulek, Tanja Totally Wellness i tako dalje. Obično delimo naše radionice i ciljnoj grupi zatražimo da ostave neki komentar koji nam može dati bolji uvid u potrebe, želje i strahove naše ciljne grupe, na koje kasnije možemo da odgovorimo boljim sadržajem. Jedna osoba osvoji nagradu, a ostali uglavnom ostanu da vas prate, jer im se i dopao sadržaj koji vi kreirate. Kada je u toku nagradna igra, ona može trajati 7 dana maksimalno i možete je dodatno boostovati sa nekoliko dolara kako bi došla do više ljudi na Instagramu. Ako ste dobili lepe komentare i uvide iz njih, bilo bi lepo da izdvojite vreme da svakome pojedinačno odgovorite ili kasnije napravite sadržaj koji će im pomoći da reše taj izazov koji su naveli u komentaru. 

VIDEO ADVERTIZING
Mesečni favoriti su jedan od tipova video advertajzinga i zapravo je odličan način da neko progura svoj novi proizvod na zanimljiviji i autentičniji način. Zvuči neverovatno da je prvi You Tube video okačen 24.aprila 2005 godine, a danas ova platforma već broji preko 3.25 miliona korisnika. Svake minute okači se 300 videa, a svaki dan 5 milion ljudi gleda video sadržaj na ovoj platformi! U Srbiji se čuje mišljenje da je ovo samo popularno u Americi, ali čak 80% sadržaja kače ljudi koji nisu u Americi. Ako vas ovo nije ubedilo, onda znam šta hoće! Da li ste znali kolike cifre dobijaju uspešne blogerke kako bi u svom videu spomenule odrđeni proizvod? Od 1000e na više. Da, kod nas! Da, moguće je! Video advertajzing ne mora da bude samo video mesečnih favorita sa šminkom, već može biti bilo šta vezano za vaš spektar interesovanja i znanja, bilo da je to ekstremno skijanje, pravljenje ukusnih kolača ili rad sa decom. Polaznice moje radionice koje kidaju na YouTube platformi ukljujučuju Katarinu Peruničić, Nadu Piliškić, Foxy Laguna…

View this post on Instagram

A post shared by KATARINA PERUNICIC (@katarinaperunicic) on Oct 9, 2018 at 11:11am PDT

AFFILIATE MREŽE

AFFILIATE MREŽE
Affiliate mreže su odličan način da zaradiš novac sa strane, ali neophodno je da imaš stranu karticu na koju ti novac može leći i ciljnu grupu koja bi to nešto kupila globalno. Najprodavanije stvari iz affiliate uključuju Amazon knjige, gedžete, lepotu, modne komade, e knjige, itd.

SHOPPING SAJTOVI
Nakd, Asos samo su neki od primera sajtova koji na dnevnom nivou sarađuju sa blogerkama dajući im stvari i novac, zavisno od dogovora da plasiraju fotke u toj garderobi na svoje platoforme, pa potom preko ličnog koda prate konverzije i dobijaju novac u skladu sa tim. Odlični domaći primeri su Lili Amo Lusso i Zorannah.

PRIVATNI AFFILIATE PROGRAMI
Privatni affiliate programi funkcionišu tako što preporučite svojoj ciljnoj grupi proizvod ili uslugu u koju verujete i dobijete novac po svakoj osobi koja dođe preko vas. Na ovaj način sam brend ambasador za edukacije i kurseve koje verujem kao što je Manifesting Neve Rajković i NLP New Code Lidije Marković Rosatti, gde u svaku grupu dođe najmanje deset ljudi preko mog linka.

ONLINE I OFFLINE DOGAĐAJI 

ONLINE RADIONICE (DIGITALNI PROIZVODI)
Definitivno moj omiljeni način zarade jeste rad sa ljudima kroz predavanja, što offline, što prodaje digitalnih proizvoda, što trenutno radim preko svojih radionica i ebooka. Moji omiljeni primeri su Carrie Green, Marie Forleo, Melanie Duncun, Melyssa Griffin…

OFFLINE RADIONICA
Radionice su nešto u čemu najviše lično uživam, jer volim da uživo vidim i upoznam žene koje me prate i u malim grupama zajedno radimo na pretvaranju njihovog hobija u posao, skliranju njihovog biznisa globalno, kao i kreiranju pasivnog prihoda, digitalnih proizvoda itd. O tome kako da organizuješ svoju prvu offline radionicu i šta je to što ne smeš da zaboraviš pisala sam na blogu, pa pronađi taj tekst i pročitaj ga, uštedeće ti puno vremena i živaca. Od polaznica moje radionice rodile su se divne nove radionice o ishrani bez glutena koje organizuje Snežana Šundić sa bloga Alergija i ja, InstaBIZZ radionica Andrijane Božić, radionica o sreći Nataše Vukmirović Hygge, itd.

LIVE DOGAĐAJ
Live događaje održavaju često fitness blogerke u saradnji sa brendovima sportske opreme, gde devojke koje dođu mogu besplatno vežbati sa influenserima i dobiti poklončiće, a cilj ovoga je da se ispromoviše neki novi novi proizvod ili stekne brend awareness. Nada Piliškić je radila ovakvu aktivaciju u prodavnici Inter Sport u Novom Merkatoru kada su došle divne devojke koje je prate da podrže otvaranje nove prodavnice i upoznaju Nadu.

MEETUP
Meetup za cilj ima da se publika upozna sa influenserom i može se održavati u bilo kom prostoru koji ima smisla za influensera i brend. Čuvena Kayla Itsiness organizuje meetupe u teretanama i obično ih sponzoriše Nike, Apple, itd.

PASIVNI PRIHOD

PRIVATNE FACEBOOK GRUPE I MEMBERSHIP SAJTOVI
Facebook grupe su mnogo napredovale i sada su najbolji način da ostanete u kontaktu sa svojom ciljnom grupom. Mogu biti otvorene, zatvorene i privatne. Mogu se čak i naplaćivati članarine, kao što je sada u Americi. Za ceo tutorijal o FB grupama i uspešnosti istih pogledajte video o tome ona mojoj FB stranici. 

PREMIUM SADRŽAJ
Ovo je nešto što radi čuveni bloger Mark Manson, koji na svom blogu određene tekstove obeležava crvenom bojom kako bi vas motivisao da se prijavite za njegov premium sadržaj plativši samo $4 mesečno, a ukoliko se prijavite na godinu dana, on vam daje dva meseca gratis. Ovo kupuju ljudi koji godinama prate njegov besplatan sadržaj i cene svaku reč koju ovaj poznati bloger napiše kako bi mogli da imaju pristup njegovoj celokupnoj arhivi na sajtu i da podrže njegov rad. Kod nas ovo radi poznati fotograf Nemanja Sekulić koji svoj premium sadržaj daje preko Patreon platforme, gde ima ljude koji ga podržavaju i njegov sadržaj žele da plate. Od skoro YouTube je uveo opciju da čak i tu možete da imate ljude koji će vas podržavati i gledati vaš sadržaj odvojeno od svih ostalih po posebnoj ceni. Ovo je korak YouTube da spreči da svi kreatori odu na Patereon.

COUCHING
Ovo je nešto što kod nas radi moja prijateljica Neva Rajković, čija Facebook stranica broji preko 25000 fanova, a njene besplatne seminare Kreiranje uspeha posetilo je do sada preko 2000 ljudi.
Blog obiluje korisnim tekstovima i Instagram priče su im jedne od najzanimljivijih online. Njen trodnevni kurs Manifesting je meni promenio život i zato i nudim popust kod na njega svim čitateljkama mog bloga. Javite mi se za popust ako odlučite da odete. Nevi je Facebook, Instagram platforma za content creation, a na Manifestingu radi edukaciju i koučing, a kasnije neki od ljudi nastave i raditi 1 na 1 sa njom lično.

View this post on Instagram

[PRIČA O PRAZNOJ TEGLI] Profesor je stajao pred studentima i držao neke predmete pred sobom. Kada je čas počeo, bez reči je uzeo veliku praznu teglu i počeo da je puni lopticama za golf. Onda je upitao studente da li je tegla puna. Svi su potvrdili da jeste. . Zatim je profesor uzeo kutiju oblutaka i sasuo ih u teglu. Nežno je protresao teglu i obluci su se smestili u prazan prostor između loptica za golf. Onda je ponovo pitao studente da li je tegla puna. Oni su se opet složili da jeste. . Profesor je onda podigao kutiju sa peskom koja je bila ispred njega i sipao ga u teglu. Naravno, pesak je ispunio sve praznine u tegli. Opet je profesor pitao da li je tegla puna i studenti su se jednoglasno složili da jeste. . Tada je profesor otvorio svoju torbu i iz nje izvadio pivo i sipao ga u teglu, što ju je potpuno napunilo. Studenti su se smejali. . „Sada“, rekao je profesor kada se smeh utišao, „želim da pretpostavite da je ova tegla vaš život. Loptice za golf su važne stvari: porodica, deca, zdravlje, prijatelji i omiljene strasti. To su stvari koje opstaju. Čak i ako je sve ostalo izgubljeno, vaš život će i dalje biti pun. Obluci predstavljaju ostale stvari koje su takođe važne: posao, stambeni prostor itd. Pesak je sve ostalo, sve male stvari. . „Ako prvo stavite pesak u svoju teglu“, nastavio je „neće ostati prostora ni za oblutke ni za loptice za golf. Isto je i u životu: ako posvetite svoje vreme i energiju malim stvarima, neće ostati prostora za ono što vam je zaista važno. . Zato… posvetite pažnju i energiju onome što vam je zaista važno i što vas čini srećnim. . Provedite vreme sa vašom decom. Provedite vreme sa svojim roditeljima. Posetite baku ili deku ako ih još uvek imate. Izvedite partnera na večeru. Igrajte. Uvek će biti vremena za čišćenje kuće ili košenje trave u dvorištu.“ . „Pobrinite se najpre za loptice za golf, za stvari koje su zaista važne. Postavite svoje prioritete. Ostalo je samo pesak“. . Jedan od studenata je podigao ruku u upitao šta predstavlja pivo. Profesor se osmehnuo i rekao: „Drago mi je da ste to pitali. Pivo pokazuje da bez obzira koliko vam život izgledao ispunjen, uvek ima prostora da popijete piće sa prijateljem.

A post shared by Kreiranje Uspeha (@kreiranjeuspeha) on Oct 3, 2018 at 9:04am PDT

USLUGE

GOVORNIŠTVO
Bavim se predavanjima na seminarima već nekoliko godina. Predavala sam na Conventa Crossover konferenciji u Ljubljani, Telenor Youth Forumu u Oslu, Cosmpolitan Millenials Forumu, Blogomaniji, Blog Openu, itd. Za putovanja na koja ideš kao predavač za tebe i još jednu osobu uglavnom je sve obezbeđeno, a ako si zaista dobar u nečemu, bićeš naravno i plaćen za svoje predavanje. Ovo je odličan izbor za ljude koji su zaista eksperti u tome čime se bave, a uz put vole da svoje iskustvo dele sa drugima. Trebalo mi je dve godine besplatnih predavanja da bih došla do toga da naplaćujem svoja predavanja i cena je od 200e po satu na više, zavisno od koncepta i teme, tako da ne očekujte da vas odmah ljudi zovu i plate, biće neophodno vreme da vas upoznaju i da budu svesni šta tačno vi donosite na sto kao predavač.

View this post on Instagram

Ušli smo u oktobar i ostalo je još dva meseca do kraje godine, što znači da je ovo savršen trenutak da proverimo da li trčimo brzo, ali u pogrešnom smeru. Da li živimo ili životarimo? Čije ciljeve ispunjavamo i kako se osećamo povodom toga. Da li na posao idemo sa osmehom ili preko one stvari. Da li smo spremni da jasno postavimo porodici, prijateljima i saradnicima jasne emocionalne granice i da ih se držimo? Često me žene pitaju na radionicama kako da znaju šta je njihova strast, razlog zbog kojeg su na Zemlji i kako da otkriju to njihovo magično zašto. Nisam sveznajući kamen, ni duh iz magične lampe, ali itekako imam nekoliko pitanja koja vam u tome mogu pomoći. Odgovorite sebi na ova pitanja u dnevnik: Koji je tvoj omiljeni citat? Ko su tri osobe kojima se trenutno diviš? Koji je tvoj san iz detinjstva? O čemu možeš da pričaš ceo dan bez prestanka? Kojim se temama bave knjige koje čitaš? Koje YT videe gledaš i podcaste slušaš? Šta je presek između onoga u čemu si dobra, što donosi vrednost tvom okruženju i što voliš da radiš? Šta je tvoja zona genijalnosti, a šta zona prosečnosti? Većina nas duboku u sebi zna šta je naša svrha. Ako niste sigurne da se to odnosi na vas, zapitajte se da li dovoljno vremena dajete sebi za odmor, meditaciju i rad na sebi. Da li uopšte čujete sebe? Da li meditirate redovno? Da li pišete dnevnik? Da li dovoljno boravite u prirodi i dovoljno se krećete? Da li hranite um i telo smećem ili onim što mu treba i prija? Ili ste vi možda od onih koji čekaju neki znak ili dozvolu od okruženja da počnu da se bave onim što zaista žele. Ako je tako, evo uzmite ovaj newsletter kao znak, a ja vam šaljem jednu mentalnu dozvolu i šut u dupe. Vreme je sada, a jednostavan razlog zašto je zbog toga što ne znamo da li će sutra doći, a posebno ne znamo da li ćemo mi sutra biti i dalje tu. Ako čekaš neki savršen tajming, ili da imaš plan kompletan kako će sve da izgleda, pre nego što uopšte počneš, nećeš nikada početi! Ako se meriš sa uspešnim ljudima koji se bave tim nečim duže nego ti, logično je da ćeš izgubtii! Za ostatak priče prijavi se na newsletter na linku u opisu profila

A post shared by Jovana Miljanovic (@jovana.miljanovic) on Oct 5, 2018 at 1:58am PDT

CONSULTING
Ukoliko pišeš o svojoj ekspertizi bilo da je ona iz oblasti biznisa ili fitnesa, budi spreman da će te ljudi zvati da zakažu consulting jedan na jedan. Ja se bavim ovime već neko vreme i jedini savet koji imam je da dobro pojasniš ljudima šta dobijaju za svoj novac, kako ne bi bilo nesporazuma, ali i da uzimaš bespovratni avans, jer ljudi umeju da budu jako neodgovorni prema tuđem vremenu dok ne plate za njega, pa se dešavalo da mi ljudi ne plate, jer su zaboravili pare i slično. Od tada sam uvela plaćanje unapred i samo ljudi koji su spremni da plate i rade sa mnom sada imaju tu priliku. Tako su zadovoljniji i oni i ja, a nesporazumi se više ne dešavaju. Takođe, nemoj da se pretrpavaš poslom, već ako vidiš da ima previše zainteresovanih, to je signal da ti je cena verovatno niska. Moja cena sada iznosi 150 eura po satu i ovo je za mene odličan način da filtriram žene sa kojima želim da radim consulting. Radionica je u tom smislu za sve, ali na consultingu želim da radim samo sa onima koje imaju baš razrađen biznis i treba im pomoć da ga podignu na viši nivo.

TRENINZI
Ukoliko si dobar u nečemu o čemu pišeš na blogu, treninzi će doći kao logična opcija, jer će puno ljudi želeti da uči od tebe, da čuje tvoj stav, mišljenje i savet, tako da je ovo super način da usrećiš svoju publiku, ali i zaradiš neki dodatni novac. Bilo da je blog o fitnessu, kuvanju ili izradi biznis planova, tvoj trening nekome od čitaoca sigurno će pomoći da se usavrši u željenoj oblasti. Ovo odlično radi Boris Pohulek koji na svojoj radionici Principi superiornog zdravlja i pokreta uči ljude da kreiraju savršen plan treninga i ishrane za sebe i sistem kojeg će se pridžavati celog života i da prestanu da zavise od trendova i nauče da razmišljaju svojom glavom.

View this post on Instagram

Još 6 mesta otvoreno za sledeću radionicu u Beogradu, 23/09/2018 ! . | @kanilingus RINCIPI SUPERIORNOG ZDRAVLJA https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLScr2TQNajcpgZ74bfD3kp1rehmFm_wJHB_pSScBLpK1cXMoAw/viewform Ako hoćeš da samouvereno donosiš odluke o svom zdravlju bazirane na znanju i jednom za svagda razlučiš šta su istine, a šta zablude u oblasti zdravlja; ako želiš dugoročno rešenje za sebe i svoju porodicu, da budeš najjača verzija koja možeš da budeš; da izgledaš, osećaš se i krećeš se bolje; preuzmeš kontrolu nad svojim stomakom i raspoloženjem ili dodatno usavršavanje na polju fiziologije, ovo je definitivno radionica za tebe. _________________________________________ No bs, no marketing, naučni, ali lako razumljiv pristup + follow up i 100% povraćaj novca ako nisi zadovoljan/na. Pridruži se stotinama onih koji su naučili kako da povrate bazično, pa postignu superiorno zdravlje uz pomoć principa prirode koji dovode do sigurnih i održivih rezultata. _________________________________________ Klikni na link u opisu mog instagram profila ili event Principi Siperiornogg zdravlja na Facebook page-u Boris Pohulek i saznaj više o tome kako da unaprediš svoje zdravlje i performanse zauvek ! Vidimo se!

A post shared by Boris Pohulek (@boris.pohulek) on Sep 4, 2018 at 12:43pm PDT

KOPIRAJTING
Ako si dobar bloger, onda zbilja nećeš morati da se previše polomiš da se pozicioniraš na sajtovima PayPerHour, Fiver, UpWork, Contently itd. Klijenti će dolaziti do tebe, jer će im se tvoj stil pisanja  na blogu dopasti. Ovo je odlična šansa da zaradiš dodatni novac, ali se pazi da te kreativno ne iscrpi. Moraš da neguješ svoju kreativnost, a zatrpavanje poslom nekada ume dosta da škodi, pa treba napraviti balans i dopustiti umu da se odmori i kreativnosti da se obnovi. Odlični primeri koji su prošli moju radionicu i bave se ovime su Gordana sa bloga Ana Gord, Snežana Marković, Jelena Bašević sa bloga Snovi u koferima, itd.

PROIZVODI

VIRTUELNI
Od virutuelnih proizvoda, ja sam se isprobala u prodaji ebooka Kako da postaneš stjuardesa , koji mi i godinama posle lansiranja donosi odličan prihod. Odličan primer polaznice moje radionice Andrijane Božić koja je ekspert za Instagram, vodi preko 20 klijenata iz Srbije i regiona na Instagramu sa odličnim rezultatima. Izgradila je tim od petoro ljudi, butik Instagram agenciju, a takođe je lansirala i svoj virutelni proizvod Instagram kurs, InstaBizz po ceni od 80 eura, koji je do sada skinulo preko 400 žena. Pored toga, Andrijana ima i Insta Foto priručnik od 60 eura koji je kupilo preko 700 ljudi, a od oktobra 2018. godine drži i radionicu o Instagramu uživo u Beogradu svakog mesec.

View this post on Instagram

Danonoćno sam pravila Instabizz uz želju da znanje i iskustvo koje sam podelila u njemu nekome promeni život Pisala sam vam o mnogim tehničkim detaljima, o strategijama, načinima prodaje i zarade, storytellingu, tajnama mreže, korisnim alatima, fotografiji, vizuelnom identitetu, shadowbanu, naplati, saradnji sa brendovima, inspiraciji, motivaciji i ključnim stvarima za uspeh u 2018… Ako želite da unapredite svoj profil, nešto prodate, zaradite i naučite nove stvari iskoristite priliku i prijavite se klikom na link u opisu mog profila We run the World!!! #instagramkurs #instabizz #ebook

A post shared by Andrijana (@vesnikproleca) on Sep 1, 2018 at 2:49pm PDT

FIZIČKI
Ono o čemu morate da mislite kada kreirate fizički proizvod je koliko ste zaista sposobni da to sprovedete iz zamisli u delo i šta ćete još morati da naučite na tom putu, bilo da je do marketing, prodaja, copywriting ili nešto treće. Odlična knjiga na tu temu je Preduzetnički mit, autora Majkla Gerbera. Odlični primeri koju su kreirali proizvode sa moje radionice su Aleksadra Birta i njen dnevnik srećnog detinjstva, Stefan Lalić i Ćao Šećeru kuglice, Tamara Miladinović i Etera minđuše od perja, umetnine Mia Kešelj, Vladimir Lalić, Teodora Stojanović…

Nadam se da sam vas motivisala da započnete makar jedan online kanal, bilo da je to blog ili nalog na nekoj društvenoj mreži i počnete da delite sa svetom svoje misli i iskustva, jer ako ste uporni, posvećeni i dobri u tome, zaista možete od bloga napraviti odličan biznis  Ukoliko želite da dobijete još saveta o tome kako da počnete da zarađujete ozbiljne pare online radeći od kuće, prijavite se na moju radionicu.

The post Kako influenseri prave pare? appeared first on Jovana Miljanović.

Današnji gost na blogu je Nikola, jazz muzičar i osnivač prvog jazz newlsettera u Srbiji. Ugoastila sam ga kao primer toga da se itekako u Srbiji može nešto započeti od nule, da se stvari mogu naučiti besplatno online i da upornost i gvozdena vrata otvara Nikola vam priča svoju priču u nastavku.

Verujem da i vi kao i ja svaki dan slušate priče kako je teško i kako u Srbiji ne može da se uspe? Da, slažem se sa vama jeste teško, ali može da se uspe. Kako bi olakšali sebi na samom početku neophodno je da preduzmete nešto da vam bude malo lakše. Ja sam preduzeo, uložio trud i evo već je bolje. Istina je, neophodno da se uloži puno truda i rada ali ne i puno novca na samom početku. U daljem tekstu otkriću vam proveren recept: kako sam napravio biznis od newslettera.

U oktobru 2017. došao sam na ideju da počnem da objavljujem džez događaje na svojoj Facebook stranici, jer sam džez muzičar i veoma mi je bitno da na vreme imam pravu informaciju o džez događajima u Beogradu. Objavljivao sam događaje, kako bih svojim kolegama rešio problem, da na vreme saznaju prave informacije. Na početku to je bio “Jazznikola newspaper” u jednom lepom kolažu, sa džez događajima. U međuvremenu Jovana mi je odgovorila na moj email koji sam joj poslao i dala mi ideju da napravim newsletter gde ću okupiti sve informacije na jedno mesto i podeliti ih sa ljubiteljima jazza u Srbiji. Sa tom idejom bacila me je u vatru jer dolazim iz sveta džez muzike i nemam pojma ništa o digitalu, marketingu i pravljenju newsletter kampanja.

View this post on Instagram

Ponekad dobijem komentar da sam suviše ozbiljan na bini tokom koncerta. Da li i vi imate takav utisak? ______________________________ www.nikolamirosavic.rs ______________________________ @stefan_mirosavic__ #jazz #belgradejazz #jazzinbelgrade #cooljazz #trumpet #jazztrumpet #jazzfestival #favoritesong #jazzfest #bluestage #stagelife #happiness #tb #serbianjazz #serbia #jazzinserbia #chillin

A post shared by Nikola Mirosavic (@jazznikola) on Sep 30, 2018 at 1:40pm PDT

Kako sam napravio newsletter?

Činjenica je da na internetu mnogo toga možete naučiti i potpuno besplatno. Koristeći sajtove: Udemy, You tube, Facebook stranice kao i Facebook grupe otvorenog tipa za oblasti koje vas zanimaju, možete naučiti mnogo toga. Ja sam lično napravio nalog na Udemy-ju i naučio kako kreirati newsletter, koji se softwer koristi za slanje više mailova istovremeno kao i kako doći do ciljane i željene publike.

Kada sam već uspeo da napravim nalog na Mailchimp-u (softweru za slanje mailova), da ga povežem sa svojim nalogom i sajtom potrebno je bilo nekome poslati taj newsletter. Počeo sam da razmišljam kako uopšte zainteresovati ljude da ostave svoj mail za nešto o čemu ništa ne znaju? Uz još malo istraživanja počeo sam da cimam ljude koji se bave internet marketingom i da se raspitujem: Šta uraditi, odakle početi i dobio sam gomilu online materijala koji je trebalo sažvakati i pročitati. Nisam ni verovao da će mi ljudi pomoći, jer sam smatrao da sam totalno nebitan i da to što radim nije ništa spektakularno. Usledio je veliki broj online vebinara, blogova, tekstova. Neki su bili zaista pravi, a neki su bili samo uzalud potrošeno vreme, ali šta da se radi sve je to proces i valja naučiti i šta ne bi trebalo raditi.

Prvi newsletter poslat je u oktobru 2017. 

Kako je vreme prolazilo iskoristio sam društvene mreže i delio link za prijavu na newsletter sa kolegama muzičarima, prijateljima, rodbinom i uticajnim muzičarima. Od samog početka bilo je bitno kreirati kvalitetan sadržaj kao i precizne informacije o džez događajima. Iskoristio sam listu prijatelja iz svog “Gmail” naloga i poslao newsletter na nekoliko mail adresa ljudima koji se bave džezom i koji prate kulturu u gradu. Neophodno je bilo iskoristiti sve moguće što može da se iskoristi. U svoj tim sam uključio svoju devojku koja poznaje dizajn i brata koji radi Facebook marketing kako bih bar malo olakšao sebi, (Ovo nije i vama presudno jer sve ovo možete naučiti po besplatnim kursevima na netu, kao što sam već pomenuo). Na samom kraju napravio sam dogovor sa par kolega, džez muzičara, koji imaju veliki broj pratilaca da podele formular za prijavu na svom profilu kako bi što više ljudi videlo i čulo za newsletter.

Kako sam posle samo 3 meseca zaradio prvi novac?

Od prvog newslettera sadržaj je morao biti dobar, lepo dizajniran, uređen, pismen, jasan i nedvosmislen. Nakon 12. broja newslettera, krajem decembra 2017. godine dobio sam prvu ponudu za saradnju od jednog Beogradskog restorana Klub Književnika. Oni su bili prvi koji su prepoznali moju ambiciju i želeli da dobiju mesto na ovoj online platformi kako bi što više ljudi čulo za džez događaje u njihovom ambijentu. Nakon toga desile su se nove saradnje. Imao sam određenu grupu ljudi koji su aktivna publika, kredibilitet kao i kvalitetan sadržaj koji su mi omogućavali to da napišem prvi predlog ponude za saradnju.

Nije mi bilo svejedno kako ću sastaviti predlog ponude za drugu saradnju. Sedam dana sam pisao i brisao mail. Na kraju kada sam prebrojao, imao sam 12 radnih verzija dok nisam napravio finalnu verziju. Otvorio sam na internetu nekoliko stranica, klubova, restorana u kojima se izvodi džez muzika i poslao im na mailove predlog ponude za saradnju.

A onda sam dobio 2 šamara koji su me ojačali i doneli još uspeha.

Na jednom od Facebook postova kada sam uključio reklamu o newsletteru doživeo sam komentar od kolege: “pogledaj slepca misli da je mnogo pametan, pa priča o džezu”. U redu. Obrisao sam komentar, uputio mu par “toplih” reči i blokirao ga. Nekoliko meseci kasnije ta ista osoba prijavila se na newsletter jer sam u jednom od newslettera poklanjao cd-ove i sada redovno otvara i čita. Ovaj komentar me je naterao da budem još jači i istrajniji u tome što radim i da još više širim svest o postojanju ove kampanje.
Drugi šamar je bio kada sam na predlog ponude za saradnju dobio ružan odgovor od sa prozivanjem od firme kojoj sam uputio mail. Kulturno sam se zahvalio na odgovoru. Nakon određenog vremena dobio sam mail sa povratnom ponudom za saradnju od te firme ali je verovatno druga osoba poslala mail. Odgovorio sam na mail, ali je ovog puta cena bila druga i uslovi saradnje drugačiji.

Pratioci su počeli da učestvuju u kreiranju sadržaja.

Kako je vreme prolazilo, sve više ljudi se javljalo sa odgovorima na mailove, predlozima i sugestijama. Uspeo sam da ostvarim konverzaciju sa publikom i to je veoma važno za opstanak ovakve kampanje. Jednog dana sam dobio mail sa sugestijom od čitaoca koji je tu od samog početka. On je iz unutrašnjosti i predložio mi je da u newsletter uvedem i dešavanja u Srbiji, a on će podeliti sa svojim prijateljima i reći im da podele sa ljudima koje zanima džez. Te nedelje 20 novih ljudi se prijavilo na listu. Jednostavno stvari su počele same od sebe da se razvijaju kako treba. U međuvremenu uveo sam sekcije: upoznajte mlade džez muzičare, video nedelje, kao i poklone s vremena na vreme za najvernije čitaoce.
Jedne večeri doživeo sam to da mi se javi Dejvid Bini (David Binney), koji je jedan od top 10 jazz saksofonista u svetu. Rekao mi je da podržava moj rad i da bi ovako nešto sjajno prošlo u New Yorku i da razmislim o tome.

Na kom je nivou danas newsletter?

Danas newsletter iza sebe ima nekoliko uspešnih saradnji sa festivalima klubovima i muzičarima koji su želeli da promovišu svoj rad kroz newsletter. Trenutno ima veliki broj pratilaca, aktivne publike i još uvek se razvija i razvijaće se sve više sve dok postoji. Jednostavno, potrebno je biti disciplinovan i uporan. Univerzalni recept za uspeh ne postoji, a moj moto je: Ako propadneš propašćeš jer si bio uporan i tvrdoglav, a ako uspeš to je zato jer si bio mnogo uporan i mnogo tvrdoglav.

The post Kako sam napravio biznis od newslettera? appeared first on Jovana Miljanović.

Danas sam na blogu ugostila jednog tatu, Vladimira Anušića, profesora fizičkog vaspitanja i trenera plivanja. Tatu jedne ajkulice i jedne ribice! Više od 18 godina Vladimir je proveo u svetu sporta, plivanja, i radu sa decom svih uzrasta, počevši od beba. Ni iskustvo sa veteranima mu nije strano, kao i rad sa decom sa posebnim potrebama. Veruje u dobre, a ne u pametne ljude. Voli da svira saksofon, gitaru i peva pod vodom! Danas će nam ispričati priču o tome kako da prestanemo da izmišljamo izgovore da pobegnemo od vode i kako da svoje strahove ne prenesemo na malce u našem okruženju. Vladimir stupa na scenu.

Imate li izgovor da ne zaplivate danas?

16. oktobar 2018.

Plivanje i voda možda neće rešiti vaš trenutni problem, ali će vam dati prostora da ga sagledate iz drugačije perspektive…

Tišina i mir u vodi kroz trodecenijsko iskustvo pomogli su mi bezbroj puta da napunim baterije, bodrim sebe, u trenucima dok mi je otac bio teško bolestan i borio se za život. Dok mi je žena bila oba puta u porodilištu, a ja daleko, bespomoćan u isčekivanju. Verujte, plivanje odmara dušu i telo, zato je ono moje utočište za mir i tišinu.

Tada nisam smeo da imam izgovor, a da ne uđem u bazen i plivam. A Vi?

Zašto žene treba više da plivaju?

Da li žene danas imaju vremena za sebe, a kamoli još i za plivanje? Ili se utrkuju sve više sa mnogobrojnim «to do listama», koje same sebi nametnu od sumraka do svitanja.

Znam, imate uvek spreman neki izgovor: umorna sam; bole me leđa; decu treba pokupiti iz škole, odvesti od tačke A do tačke B; imam zakazano kod frizera, manikira; sutra rano je bitan sastanak sa klijentom; ko će ručak za sutra spremiti; jedva čekam da legnem, a ne još i da plivam; bojim se duboke vode; ne znam da plivam, pa me je sramota sa 30 da uopšte krenem na časove plivanja; hladno mi je, a još pada kiša; trudna sam; ko će bebu da čuva; mali mi je kupaći, a nemam nov; bazen mi nije blizu, kola su kod brata, ne ide mi se gradskim prevozom…

Čekaj malo «ženo, majko, kraljico», stani, udahni. Zaboravi na svaki izgovor i počni da plivaš već danas.

Zašto?

Zato što je plivanje kao i pisanje, čitanje, osnovna kultura življenja!

Zato što vi htele to ili ne, vašim primerom o zdravom načinu života utičete na decu, okruženje. Zato što ćete biti odmornije, svežije, raspoloženije za sebe, a onda i za sve oko vas… Volećete više sebe, a i mi vas. Manje će vas boleti leđa, ramena, vrat… I dok ste trudne možete da plivate i održavate zdravo stanje tela i uma. Ulaskom u vodu, korak po korak, možete savladati dugotrajan strah od vode, a ono što je još bitnije nećete ga prenositi na bližnje, decu. Bićete sigurnije, vratiće vam se samopouzdanje, bez obzira na stari ili novi kupaći… a imaćete nakon plivanja i vremena za frizera i kafu sa kumom!

Iz mog dosadašnjeg iskustva, ovo je šest najčešćih razloga koji često roditelje i decu znaju da udalje ili približe vodi i uživanju u svim njenim blagodetima:

Plivanje i pravilno držanje idu zajedno

Današnji način gradskog života ne pogoduje kičmi. Zato su voda i plivanje tu za sve. Nude fantastičan spektar aktivnosti, vežbi koje mogu pomoći i koje su deo neke terapije, koje uz trud mogu ublažiti određene fizičke, psihičke nedostatke. Međutim, ponekad je lakše reći nego uraditi. Priče iz mog iskustva, kako plivanje kontinuirano pomaže u jačanju leđnih, vratnih, ramenih mišića:

• U devetoj godini života dijagnostikovali su mu krivu kičmu. Izbegao je operaciju, zahvaljujući plivanju i redovnom vežbanju. Danas, nakon četiri decenije rekreativnog plivanja, teško može da zamisli život, a da ne uskoči u bazen.
• Petogodišnjem dečaku, doktori su nakon operacije oba kuka i nogu, zbog urođenog poremećaja kukova, tačnije LCPD – Legg-Calve-Perthes-Disease prognozirali da verovatno neće moći da hoda. Međutim njegova mama je bila potpuno staložena. Јedino u tom trenutku je bilo moguće kretanje u vodi, hidroterapija i plivanje, jer je mogao pomoću ruku da pliva i bez pritiska na zglobove i veze pravi pokrete nogama u vodi. Zahvaljujući njenoj pravovremenoj reakciji, redovnim časovima plivanja on je danas verovali ili ne vrhunski sportista, triatlonac, plivač, trkač i biciklista.
• Kada se rodila moja ajkulica, i napravila prve korake, primetili smo da gazi levim stopalom malo više ka unutra. Šta smo radili? Plivali smo. U vodi, deca ne mogu da se povrede, kao na suvom. Dok plivate nema naglih pokreta, zglobovi i ligamenti nisu pod opterećenjem kao što su van vode. Uz određene vežbice na suvom, uz pravilne pokrete u vodi, upornost, moja ajkulica danas je pravi delfin, i brzi Gonzales na terenu!

Strah od vode, kako ga mogu prevazići?

Strah od vode, ne bira godine, ni profesiju, a ni to da li ste plivač ili ne. Verovali ili ne i osvajači olimpijskih medalja bojali su se vode.

Kroz višegodišnju praksu, mogu vam reći šta je najviše pomoglo meni u radu sa odraslima i decom da prevaziđu stečen ili urođen strah od vode. Nije lako to je sigurno. Treba da znate da niste u tome sami. Za početak je potrebna samo jaka volja da biste pokušali. Naravno, u takvim situacijama je ponekad potrebno biti bolji psiholog, nego instruktor plivanja.

Neki od trikova:

• Pronađite iskusnog trenera ili obučenu osobu kojoj ćete verovati. Ne bojte se nećete odmah uskočiti u vodu. Dovoljno je da sedite na ivici bazena i uz priču sa osobom od poverenja da se opustite, i samo brčkate noge.
• Ono što je imalo efekta iz mog iskustva, pored ostalih trikova,  je da u plitkom bazenu ubacite na primer trenažni bicikl. Smešno je, ali verujte mi deluje. Osoba koja se boji vode, može da mirno sedi, i vozi bicikl, a da pri tome ukoliko želi, siđe sa njega i nogama dodirne dno bazena.

Zapamtite, najvažnije od svega je da vi budete opušteni, strpljivi. Ne žurite i ne požurujte sebe, svako je pojedinac za sebe i treba da zavoli vodu i nauči da pliva svojim sopstvenim tempom. Počnite sa učenjem uplašenog «plivača» u plitkoj vodi,  gde oni mogu imati samokontrolu. Bitno je da ne odustanete!

Trudna sam i plivam

Slažem se da treba biti na oprezu i uvek dobro informisan, ali za početak se opustite. Praksa i teorija se slažu da je plivanje odličan izbor za trudnice. Kroz iskustvo sa trudnicama i bebama sa kojima sam radio, slobodno mogu reći da je plivanje jedna od najlepših aktivnosti tokom devet meseci trudnoće. Čak i profesionalni sportisti to potvrđuju.

Moja žena koja je i pre trudnoće bila hiperaktivna, i tokom trudnoće je nastavila sličnim tempom. Naravno uz savet lekara. Plivala je i tokom trudnoće, sigurno jednom nedeljno, oko pola sata. Prsna tehnika joj je najviše prijala, a ponekad bi samo ušla u vodu i “leškarila”, bez neke velike akcije. Posle toga je uvek bila nasmejana i mirno je spavala.

Kada je došla druga trudnoća i tada je bila aktivna i vodila našu ajkulicu na časove bebi plivanja, gde su uživali oboje. Slobodno mogu reći, da joj je plivanje u trudnoći dodatno olakšalo, i pripremilo organizam kako za prvi, tako i za drugi porođaj, a verujte mi blii su i više nego ekspresni! Oba puta oporavak je bio brz kada su bebe stigle.

Ko je danas siguran u vodi?

Pre izvesnog vremena sedeo sam u malom bezenu sa decom, mojom ajkulicom (2.5 godine) i ribicom (od 13 meseci). Igrali smo se. Bio sam između njih. U nekom trenutku okrenuo sam se  malo više ka sinu, da mu namestim naočare za plivanje koje su mu spale. Onda sam začuo ženin vrisak (bila je svega na dva koraka od mene).

Pogledao sam, a sa druge strane moja ćerka koja je sedela tik do mene, prevrnula se na glavačke. Virile su joj samo noge iz bazena. Izvukao sam je odmah. Nije joj bilo ništa jer sam reagovao vrlo brzo. Sreća je da se moja ribica nije uplašila niti nagutala vode, iako je u njoj od četvrtog meseca. Sada kada me pitate šta se desilo, teško da bih znao da vam objasnim. To je bio sekund moje nepažnje! Ko je danas siguran u vodi?

Potrebno je da budete koliko je moguće svesni šta sve može i vama da se desi, a ne nekom iz novina, komšiluka. Pogotovo kada su tinejdžeri u pitanju, i oni koji «znaju» da plivaju. Na nama roditeljima, tetkama, ujnama, stričevima, svima koji su u njihovom okruženju je da sa njima pričamo o ovakvim situacijama – da ih edukujemo. Naravno pored toga što već znaju da plivaju.

Šta sebi i deci treba da kažete kada krenete na bazen: Morate biti svesni da niste vi spasioci. Da u takvim situacijama treba da date svoj maksimum, ali da prvo zaštite sebe, kako ne bi bila dupla tragedija. Jeste na prvu ruku sebično, ali ako nema spasioca, stručne osobe koja može da pomogne, prvo što treba da uradite jeste da pronađete neko plutajuće sredstvo (daska, lopta, plastični kanister za vodu) ili kanap (majica, pantalone, kajš, grana) kako biste dobacil osobi koja se davi.

Nije teško biti fin!

Pravila ponašanja, kako postoje u svakom domu, tako postoje i na bazenu. Na prvom mestu da bi postojao neki red, a zatim radi bezbednosti svih.

Verujem da svaki roditelj izdvoji vreme da svom detetu na ličnom primeru pokaže, objasni kako se ponaša za stolom, kako se drži kašika, da li se srče supa, da li se mljacka ili priča dok su nam usta puna hrane, da li se nakon jela ruke i usta obrišu. Želim da verujem da smo ih naučili da se papirići i smeće ne ostavljaju svuda po stanu, da se žvaka ne lepi na tepih, niti na stolicu, da se ne pljuje na pod, da se voda nakon toaleta pusti, a zatim operu ruke. Stvarno želim da verujem!

Zvuči luckasto, ali na bazenu se nosi kupaći i kapica za plivanje! Zamislite sve one dugokose devojčice i žene (da, imate divnu kosu), ali jednostavno zbog čistoće a i vašeg bezbednog plivanja neophodna je plivačka kapica. Evo samo jednog primera zašto: Jednom prilikom dok sam bio sa drugarom na plivanju dok smo neobavezno ćaskali kraj ivice bazena, kraičkom oka posmatrao sam devojčicu od nekih 10tak godina duge i puštene kose koja je pokušavala da pliva kraul… U jednom trenutku okrenuvši se na stranu da uzme vazduh sva ta kosa uletela joj je u usta i naravno toliko se zagrcnula, ali srećom bila je blizu ivice, tako da se sve dobro završilo… Sreli smo se naredne nedelje na istom mestu, imala je divnu roze kapicu!

Predah

Danas ste plivali. Odlično!

Naravno, osećate se odmah bolje, ispunjenije. Međutim, nemojte odmah preći na drugu aktivnost. Udahnite, predahnite, jer telo nije spremno odmah da uskoči u novu avanturu. Nije više izazov «umoriti» telo, već kako ga u što kraćem periodu odmoriti, pripremiti za nove poduhvate!

Imate li sada još koji izgovor, ili ste već u bazenu i plivate…Pišite mi!

View this post on Instagram

How many things do children get served on a “silver plate” and how many do they need to really fight for? New blog, link in bio Open water swimming, challenges for children and their parents – 5 suggestions for beginners! #swimming_dad #swimmingdad #kids #swimming #swim #children #plivanje #tatazaplivanje #tata #mama #porodica #deca #roditelj #mommyblogger #dadblogger #serbia #instadad #dadlife #mydubai #mojnovisad #belgrade #parenting #goodmorning #pool #dxb #openwaterswim #openwaterswimming #chalenge #water #parents

A post shared by Vladimir Anusic (@swimming_dad) on Oct 7, 2018 at 11:14pm PDT

The post Koji je vaš izgovor da uspešno ne zaplivate? appeared first on Jovana Miljanović.

Dragana Rajblović je prijateljica, žena zmaj i osoba čije se oči stalno smeju. Ona je planinar i ljubitelj prirode, avanturista, hrabra i neustrašiva. Pozvala sam je da na blogu sa nama podeli deo njene priče sa uspona na najviši vrh sveta i šta je sve naučila na tom putu. Ako vam se njena priča svidi, preporučujem vam da pročitate i njenu knjigu Moj Everest

Kada si osetila da te je planina prvi put pozvala k sebi i kakav je to bio osećaj?

Onda kad više nisam morala da idem sa roditeljima na more, već mogla sama da biram gde ću i sa kim. To je bilo posle tinejdž godina, odnosno u kasnim dvadesetim. Prvo sam, na predlog mog drugara, počela sa speleologijom (istraživanje pećina i jama), potom je usledilo planinarenje, pa alpinizam i sve ostale srodne aktivnosti kojima se i dan danas bavim.

Kad sam kao mala išla sa roditeljima na more, stalno sam iz auta posmatrala prirodu i planinske predele koji su me već tada privlačili kao magnet. Zašto? Ne znam! Znam samo da sam sa velikom znatiželjom posmatrala te predele, bez ideje o tome da zatražim od roditelja da me vode po bespućima prirode. I tako je prošlo dosta vremena dok, sam od sebe, nije došao pravi trenutak za susret sa planinarstvom. A onda kad sam počela, nisam više prestajala. I ne samo planinarstvo već uopšte, odlazak u prirodu na stotinu načina i iz stotinu razloga. Hodanje, trčanje, meditiranje, penjanje, kanjoning, avanturizam, odmaranje, šetanje, vođenje raznih grupa i uzrasta, istraživanje, upoznavanje terena, upoznavanje biljnog i životinjskog sveta, kampovanje, proslave, treninzi i tako u nedogled…To je u stvari način mog života.

Šta to nosimo na planinu sobom, a šta od emocija i strahova ostavljamo kod kuće?

 „Sve svoje sa sobom nosim“.  A onda kada odeš iz grada, opustiš se u tišini i miru, shvatiš da su strahovi, koji su tu u tebi, potpuno besmisleni i da na njih trošiš dragoceno vreme, jer oni kao takvi ne mogu ništa na bolje promeniti. Uživajući u atmosferi i aktivnostima koje planina nudi, jednostavno sve to zaboraviš, i nema mesta za negativnosti i brige. Tamo i tada (u većini) svi postaju pozitivni. Međutim, ne znači da ljudi ostaju takvi kada se vrate u grad, svojim obavezama, pa i stresovima. Neki opet postaju ranjivi i osetljiviji na strahove. Zato je dobro redovno ići u prirodu i čistiti se od svega negativnog što je prisutno u svakodnevnom životu i što se danima taloži u nama. Boravak, a posebno aktivnost u prirodi je najbolja psihoterapija, koja ujedno i najmanje košta.

Kako izgledaju pripreme za osvajanje vrhova?

Pripreme traju godinama. Penješ se na planine, silaziš i tako razvijaš kondiciju. Onda se penješ i sa one teže, strmije strane i da bi savladao vertikalne stene moraš da koristiš alpinističku opremu. Uspon sa teže strane ti daje još veći užitak, ali i izazov i iskušenje u svakom smislu. Godine bavljenja planinarenjem, sticanje aerobne kondicije, fizičke, ali i mentalne snage ti daju šansu da se oprobaš u usponu na velike visine.

View this post on Instagram

#sombor

A post shared by Dragana Rajblovic (@dragana_trinity) on Sep 26, 2018 at 10:03am PDT

Šta je najstrašnije, a šta najleše što si videla na usponu na Everest?

Najstrašnije što sam videla su tela poginulih ili umrlih planinara/alpinista. Iznad 6000 metara, a naročito iznad 8000, ko pogine ili umre ostaje tu večno. Jer niko ne želi da rizikuje svoj život i spušta nekoga ko nije živ. Iznad 5-6000 metara nema živih organizama od kojih telo može da se raspadne, takođe vlada večiti minus i stradali su celi i zaleđeni. Kada ugledate takve prizore, postane vam jasno da vrlo lako može i vama da se to desi, ako ne poštujete pravila koje nalaže uspon na ekstremne visine.

Najlepše što sam videla na Everestu je on sam. Shvatila sam da je i Everest deo jedne velike celine zvane veličanstvenost, koja će ostati tu i mnogo posle nas. Kada mu se približiš, podseti te na to, da si i ti samo jedna mala tačkica na ovoj planeti koja je bezazlena i prolazna. Danas si tu, sutra nisi. A veličanstvenost ostaje, i upravo dok si u životu pokušavaš da je dokučiš ili uđeš u njene tajne, u nedokučive tajne veličanstvenosti i večnosti.

Šta ti je od hrane najviše nedostajalo na tim visinama?

Nedostajalo mi je sve ono što sam navikla da jedem svakodnevno. Tamo nismo imali mnogo izbora, morali smo da jedemo hranu koja se dobro i lako vari, jer metabolizam ne funkcioniše kao na normalnim visinama. Oskudan izbor hrane za dva meseca ekspedicije je, pored mnogih drugih, odličan test za to koliko si spreman da se žrtvuješ da bi ostvario ono što želiš.

Sa kojim si se ličnim izazovima suočila pri usponu?

Sa strpljenjem i istrajnošću. Kada se nađeš u situaciji da radiš nešto što je u normalnim uslovima „lako“ i traje sat – dva, a tamo je teško i traje 8-10 sati, moraš da budeš strpljiv inače nećeš uspeti. Moraš da budeš i istrajan, mentalno jak i ne odustaješ lako, sem ako za to nema objektivnih razloga, kao što su visinska bolest, povreda, fizička nemogućnost – nedovoljno stečena kondicija…

Dođu trenuci kada si i fizički i mentalno iscrpljen, da bi najradije odustao od svega, bacio ranac sa sebe sa teškim stvarima i vratio se nazad. E tada kreće samoohrabrivanje – …“hajde još malo“ …“hajde pokreni se, šta je jedan dan mučenja naspram celog života uspomena i sreće koje će to doneti…“

Koliko je važan tim u usponu?

Najvažnija je dobra organizacija i da se svi pridržavaju pravila. Ako toga ima, onda i tim bude složan i to je 40% uspeha. Ostalih 60% si sam ti. Ako ne možeš dalje, ne mogu ti drugi pomoći (jedva i sebe nose). U mnogim situacijama si vrlo usamljen iako je tvoj tim tu, neki su napred neki iza tebe. Ali dok se penješ moraš da paziš i gledaš u svaki svoj naredni korak i pokret, gde si i kako zgazio, gde si se i kako rukom uhvatio, koliko si odstojanje napravio od drugih. Ako imaš na licu masku za kiseonik, onda tek ne možeš da komuniciraš sa drugima čak ni nekom mimikom lica. Čuješ samo svoje disanje u tišini koja vlada oko tebe.

 Šta je najveća lekcija koju te je Everest naučio? 

Naučio me, na to da možeš da se nađeš na bilo kom mestu na ovome svetu, ne možeš zbog istog da postaneš bolji ili mudriji, ukoliko već i sam tome ne težiš i ne radiš na poboljšanju i učenju, ma gde bio.

Naučio me, da ništa ne možeš da promeniš u životu, ukoliko već i sam to ne želiš. Jer želja je pokretač, prva i najvažnija stavka u celom lancu. Naučio me da nije dovoljna samo želja da stvari promeniš na bolje ili u nečemu uspeš, već i trud i rad na tome, a onda i najvažnija stvar, istrajnost i neodustajanje, bez obzira na teškoće.

Everest je samo jedna karika u čitavom lancu.

The post Prva žena iz Srbije koja je osvojila Mont Everest appeared first on Jovana Miljanović.

Ko je Nada? Nada je žena toplog osmeha, blogerka na adresi Vezeibezveze, pisac, beskrajno radoznala osoba. Pasionirani ljubitelj psihologije i analitičar naših naravi, savetnica za dileme muško-ženskih odnosa, zaljubljenica u knjige i putovanja i ekologiju. Nadu sam upoznala na mojoj radionici i oduševila me je njenim neobičnim smislom za humor, britkim mislima i željom da doprinese kroz svoje znanje o psihologiji. Danas je gošća na blogu i uživajte u njenom tekstu ispod

Ali ti mene ne razumeš – to je rečenica koju sam čula minimum hiljadu puta u životu. Ljudi je izgovaraju najčešće razočarani, i s gorčinom u glasu. Neki tome dodaju i dozu očaja ili histerije. Emocije u zamahu, nemoć u nadiranju.

Ali ti mene ne razumeš – to je rečenica koju obično izgovaraju ljudi koji ne razumeju sami sebe. Ljudi koji traže pomoć ali suštinski nisu spremni da je prime. Iako ga formalno traže, oni ne žele iskreno mišljenje sa strane. Oni žele da čuju ono što im ego diktira.

Ali ti mene ne razumeš – to je rečenica koju izgovaraju ljudi koji i ne žele da čuju tuđ stav. Ne žele da čuju reči – ne treba tebi dušo moje viđenje situacije, ti želiš da kukamo zajedno. Ti želiš da te podržim uprkos činjenici da mislim da je to što radiš i govoriš glupost. Da tebi samoj šteti. Želiš da pokunjeno slušam tvoju beskrajnu priču, da pljujem ljude koje ti pljuješ, da uzdišem i saželjevam tvoju tešku sudbinu. Da se zaplačem kad tebi suza krene. Da dramim kad ti u vatru padaš. Da sinhrono kudim prokleti svet i još gore ljude. Želiš da uđem u tvoju glavu i izgovaram tvoje reči jeda ili mržnje. Želiš da u afektu proklinjem one koji su akteri tvog života, iako ih možda nikada ni videla nisam.

Ne želiš ti dušo moje mišljenje i pomoć, ti želiš da budem tvoj odraz u ogledalu. To je ono što želiš. To je ono što misliš da želiš. Ti tako vidiš podršku i definiciju prijateljstva i ljubavi. Misliš da će ti tako biti lakše. Da je to način da iz sebe izbaciš sav čemer i ozlojeđenost. Misliš da je to deo rešenja problema.

Ono što ljudi koji svako malo izgovaraju – ali ti mene ne razumeš – sami ne razumeju je da se svom tom jalovom kuknjavom samo još više ukopavaju u svoju muku. Da sipanjem spiskovima zamerki, pritužbi i kritika na račun drugih ili okolnosti samo beže od nužnih suočavanja i od sopstvene odgovornosti.

Na kraju, šta iko dobija time što će neko drugi dobiti pečat krivca. Da, on ili ona jesu krivi.

I? Šta dalje? Da li se time išta menja? Da li problemi bivaju rešeni? Ne baš.

Možemo mi besneti i urlati, plakati i kose čupati što je neko prema nama bio zaista đubre i vrlo pokvaren. Možemo život provesti krčkajući se u svom čemeru zbog preživljenog ali lociranjem krivca nijedan se problem ne rešava. Jer nije do tog krivca.

Do nas je.

• Što smo dozvolili da problem eskalira.
• Što na vreme nismo reagovali.
• Što smo se zavaravali da će se stvar sama od sebe rešiti.
• Što smo se davili u samosažaljenju.
• Što nismo želeli da priznamo sopstveni poraz.
• Što smo besomučno pokušavali druge da promenimo.
• Što smo se lagali da su bolji nego što jesu.
• Što smo bili sujetni da priznamo na vreme da smo prevareni i nasamareni.
• …

Što smo odbili da prihvatimo da smo sami odgovorni za sopstveni život.

Niko nije dužan i u obavezi da nas razume. To smo u obavezi i dužnosti sami prema sebi. Ne može nas niko da zajebe toliko koliko možemo sami sebe bežanjem od istine. Ili pak čekanjem da nas drugi spasu, da drugi preuzmu odgovornost. Čekanjem da drugi postanu bolji, humaniji, razumniji. Da okolnosti postanu lakše i pitomije. Ali znate kako ide to sa čekanjem – može i život u njemu da prođe.

Zato je nužno da prestanemo da budemo psihološke analfabete. Da naučimo da oprostimo sebi i da se manemo kuknjave i drugih. Ok, šta je bilo bilo je, niko nije savršen, grešilo se. Ne valja se u prošlost ukopavati, valja ići dalje. Valja izaći iz tog začaranog kruga samozavaravanja. Valja uzeti život u svoje ruke.

A kako?

Tako što se manemo onih prevaziđenih nedotupavnih ideja da poseta psihologu ili psihijatru znači automatsko lepljenje etikete da smo blesavi i da nas u ludaru valja baciti. Tako što se ne zanosimo da će nam par dana lajf koučinga i tri iščitane knjige s liste psiho bestselera sve probleme rešiti. (Ajmo malo ozbiljnosti, čarobni štapić ipak ne postoji). Tako što se u traženju rešenja okrenemo onima koji stvarno mogu da nam pomognu. Bilo živom, bilo pisanom rečju. Tako što učimo i istražujemo. Polako, strpljivo i uporno. Tako što idemo napred korak po korak.

Da li je lako? Ne, nije. Ali je svaki pomak napred mala pobeda. Ona koja daje elan i volju da se istraje. Koja daje snagu da kukajuće – ti mene ne razumeš – ode zauvek u prošlost i da ga zameni osmeh nekog ko je naučio da razume i voli samog sebe.

A kako ja to znam? I zašto da mi verujete na reč?

Možda zato što je napisano priča koju sam sama prošla.

The post Ali ti mene ne razumeš appeared first on Jovana Miljanović.

Danas sam pozvala moju prijateljicu Lidiju Marković Rosatti, autorku bestselera Dobijam dok gubim, osnivačicu Momentum Strategies kompanije i NLP trenera da sa nama popriča o emocionalnim granicima, temi koja interesuje mnoge od vas, a u kojoj je ona postala ekspert tokom godina rada na sebi.

View this post on Instagram

S T R A H || Prestani da hraniš strah i stare otrcane priče i ograničavajuća uverenja! Znaš da te koče, znaš da im je prošao rok. Usmeri svoju energiju tamo gde treba, gde je korisna, i odluči jednom zauvek: ili ćeš celo svoje biće posvetiti realizaciji svoje ideje, ili ćeš živeti u strahu i svakodnevno hraniti sebe izgovorima i opravdanjima zbog čega je to što želiš nemoguće i kako je sve teško. Kad tako razmiljaš i deliš energiju na dve suštinski različite stvari (želiš nešto veliko, a držiš se starih obrazaca koji inspirišu igranje na sitno), je nalik vožnji automobila gde istovremeno daješ gas i pritiskaš kočnicu i ručnu. Šta god da odlučiš je ok. Znaj samo da i gas i kočnica iziskuju ogromnu količinu vere. Ili veruješ svojim strahovima i starim obrascima, ili sebi i svojoj unutrašnjoj snazi. Život pod ručnom nikom ne koristi, a najmanje tebi! Odluči i kreni! A ako ti je dosadilo da budeš švorc i da živiš od plate do plate, ako si spremna da otpustiš stare obrasce, hajde na radionicu sledećeg utorka u Impact Hubu! #strah #fear #money #mastery #mindset #letgo #kreni #doit #start #lead #stopwaiting #mindset #inspiracija #inspiration #motivation #transformation #motivacija #licnirazvoj #nlpsrbija #newcodenlpsrbija #nlpniš #nlpbeograd #coaching #yourcoach #nlptrainer #author #gainingwhilelosing #hustlegently #lidijamarkovicrosati @impacthubbelgrade @momentumnlp

A post shared by Lidija M Rosati (@lidijamomentum) on Sep 13, 2018 at 10:29am PDT

Postoji mnogo definicija, šta granicе podrazumevaju, ali da pojednostavimo, one su gde ja prestajem, gde se gubim, a ti stupaš na scenu. One su priručnik koji ukazuje ljudima koliko daleko mogu da idu sa tobom. U osnovi, one govore: Ovo sam ja i ovako ja to radim. Uzmi ili ostavi… Sa puno ljubavi! Bez ljutnje! Granice su osnova za ispunjenost i zdravu vezu sa sobom i okruženjem. One su zbilja za tvoju sveopštu dobrobit. Postavljanje granica je veština koju mnogi ljudi nikada ne nauče.

Da li si i ti velikodušna sa svojim emocionalnim granicama u smislu dozvoljavanja drugima da ih koriste, služe se njima, gaze ih i zloupotrebljavaju? Da li se posle toga  osećaš dobro ili loše, povređeno ili podržano? Verujem da je rešenje mnogih naših problema počiva upravo u definisanju jasnih granica, negovanju i potpunom poštovanju istih.

Mnogi se samo pažljivo pritaje, igraju igru izbegavanja, misleći da povlačenjem pred i izbegavanjem pravog problema i otvorenog razgovora na temu o kojoj su oni postavili granice i pokazali ostalima kako su jaki. Za većinu ljudi postavljanje granica može biti veoma izazovno zato što zahtevaju duboki unutrašnji rad i brutalnu iskrenost sa sobom prvo i pre svega. Imati zdrave granice znači znati i razumeti šta su tvoje granice, imati jasnu svest za šta više nisi dostupan. Šta je i šta nije dozvoljeno.

Kada su tvoje granice izgubljene, tvoje osnovne potrebe neće biti ispunjene, a kada ti osnovne potrebe nisu ispunjene, sklonija si anksioznosti, preosetljivosti, prejedanju, preteranom radu, da navedem samo nekolicinu.

Duguješ sebi da budeš veoma izričita šta su tvoje granice – šta može da prođe, a šta ne. Ako ne postaviš svoje granice jasno, ostali će ih stalno prelaziti.

Budi jasna po pitanju emocionalnih, fizičkih, spiritualnih granica. Bilo šta što te čini teškom, anksioznom, stresiranom odmah mora da bude iskomunicirano, inače ces krenuti da ih opravdavaš da nađeš bezbroj izgovora koji su često pokrenuti sumnjom u sebe i strahom da nećeš biti prihvaćena, ako stojiši braniš svoje granice.

Većina naših interakcija, dogovora, veza završe loše zato što jedna strana nije uspela da između redova ‘pročita’ i samim tim ispoštuje granice druge strane.

Mnogi ljudi se slažu da granice moraju da se poštuju, pa ipak oni sami ne poštuju svoju reč, a kamo li svoje granice.

Dobar stari strah da nećemo biti voljeni i strah da ćemo biti okarakterisani kao neprijatni, arogantni, sebični ili nepristojni su samo neke od stvari koje nas sprečavaju da potpuno ispoštujemo sebe i svoje granice.

Nekada sam imala crni pojas u postavljanju i kršenju granica, u dozvoljavanju drugima da bukvalno gaze po meni, zahtevajući moje vreme, energiju, resurse, lični prostor i očekivajući me da se potpuno predam. I naravno da sam se potpuno predala, jer ja ne radim ništa na pola. Predala sam se do te mere, da sam završila naduvši se do sigurne težine od 103.6kg. Da, dobro ste pročitali… Ciljano sam koristila reč ,,sigurno” u ovom kontekstu… Zašto, možda se pitate? Pa, zato što je sigurnost pojam koji sam povezivala sa ljubavlju, poštovanjem, zahvalnošću, važnošću.

Moje ponašanje je bilo igra na sigurno. Moja dostupnost je bila sigurna. Moja otvorenost je bila sigurna. Moj novčanik i kreditne kartice su bili sigurni. Moje besplatne coaching sesije su bile sigurne. Moji apartmani su bili sigurni kako su nudili sigurno utočište i kako su služili kao sigurni hoteli mnogima koji su iskorišćavanje doveli do umetničke forme! Bila sam voljena jer sam bila sigurna. Bilo je sigurno biti sigurna.

Vidite, sa namerom da se prilagodim svima i da budem tu za sve, zaboravila sam na sebe, i sa ciljem da budem tu za sve moje telo je uradilo ono što je znalo najbolje… Proširilo je granice. Postala sam glomazna.

Moj default setting nije bio podešen na žrtvu, već na vojnika, ako me kapirate. Podignem glavu gore i uradim šta god da treba da se uradi.

No, tek kada sam postala general, stvari su počele da se pomeraju – u mojim ličnim odnosima, u mom poslu i zdravlju. Onog momenta kada sam postavila granice bez mnogo buke, izgubila sam sve što nije bilo u skladu sa onim ko sam i za šta se zalažem, i bez potrebe da kažem, težina je pala, 44kg je otišlo ​​… Bez dijete i bez rigoroznog režima vežbanja. Iz toga je proistekla i moja prva knjiga (Gaining while losing).

Na kraju ovog teksta delim precizne stavke koje sam primenila u životu, a koje su mi pomogle da ostanem dosledna sebi, poštujem svoje granice i usput izgubim 44kg kao srećnu kolateralnu štetu.

Elem, šou se završio, prepreke su postavljene i samo oni sa VIP (Vrednost Istina i Posvećenost) dozvolom su imali odobrenje da ostanu.

Tako da, draga moja, ako trenutno živiš bez ikakvih jasnih granica i plodno si tlo za kršitelje tih granica, pozivam te da razmotriš sledeće: da li bi dozvolila bilo kojoj random osobi da uđe u tvoju kuću i da uzme šta god želi? Pretpostavljam da je odgovor NE.

Isto je sa granicama. Nauči da kažeš NE bilo čemu što preti tvom emocionalnom, fizičkom, finansijskom i duhovnom blagostanju. Odsustvo odgovarajućih granica može vremenom postati destruktivno i može ti lišiti svih resursa, a naročito tvog osećaja samopoštovanja.

Ukoliko ne znaš koje granice bi trebalo da postaviš i braniš pitaj sebe: šta želiš da drugi ljudi poštuju, bez obaveze da im to kažeš.

Jednom kada si jasna koje granice želiš da postaviš, zapitaj se koje bi bile posledice ako bi insistirala da se one poštuju. Ovo je jako važno, jer svaka odluka koju donesemo, a posebno one odluke koje uključuju naše granice, nose set posledica. Dakle, postavljanjem jasnih emocionalnih granica možeš postati predmet emocionalne ucene, možda budeš odsečena od zajednice, možda ne budeš pozvana na neko druženje do koga ti je stalo, možda budeš otpuštena sa posla… Lista potencijalnih posledica je dugačka, a isto tako i lista potencijalnih benefita.

Postavljanjem jasnih granica i ne dozvoljavajući sebi da budeš zastrašena, vežbanjem sopstvene vrednosti i samopoštovanja svakodnevno, privlačićeš prave ljude i prave šanse u tvoj život.

Osim toga, uvidećeš da imaš mnogo više vremena da radiš stvari koje voliš, primetićeš da imaš više energije, naboj kreativnosti će doći sam od sebe, prestaćeš da odlažeš i odugovlačiš i tvoje samopouzdanje će neminovno porasti.

Govoreći NE onome što te opterećuje, govoriš DA onome što te neguje i hrani.

Dnevna praksa

Poveži se na dnevnom nivou sa svojim telom i duhom i slušaj signale svog tela koje ti šalje u vreme kada ponavljaš stare obrasce koji su u direktnom sukobu sa granicama kojih želiš da se držiš.

Kada kažeš slabo i nejasno DA, a želiš da kažeš sočno i jako NE, šta se dešava sa tvojim telom i duhom? Da li istog trenutka savlada umor, da Ii se osećaš teško, napeto? Da li počinješ da zevaš? Da li mišići tvog tela postaju napeti, da li tvoja vilica postaje ukočenija? Ukratko, kako se osećaš?

Ukoliko primetiš da osećaš, išta manje od lakoće, slobode, snage, povezanosti, uzmi luk, nategni ga i kaži NE.

Takođe možeš da razmotriš opciju da malo bolje sagledaš svoj život i da se ozbiljno pozabaviš njime. Da li vidiš sebe kao nekoga ko biva lako uvučen u dramu i živote drugih ljudi? Da li ti je udovoljavanje ljudima postala supermoć I nešto što te definiše? Da li si izgubila svoj unutrašnji kompas i previše obavezuješ sebe? Da li ostaješ u otrovnoj vezi iz obaveze?

Kada granice postanu klimave mogu da izazovu da se osetiš previše odgovornom za sve i svakoga, što na kraju može dovesti da se osetiš bespomoćno i da gubiš smisao za sebe, što dalje dovodi do manjka energije i konstantnog stanja iscrpljenosti.

Bitna stvar koju treba da imaš na umu je da je postavljanje i održavanje zdravih granica veština koja se uči. Tako da, ako prepoznaješ u sebi simptome klimavih granica, uzdrži se od samoosuđivanja. Ostani radoznale prirode, budi otvorena i spremna da promeniš svoje trenutno stanje, podsećajući sebe da ne moraš da se izvinjavaš zbog svojih potreba.

A sledeće stvari sam uradila kako bih postavila zdrave granice koje su mi ultimativno pomogle da izgubim 44kg u vremenskom razdoblju od 8 meseci:

Upoznavanje sa svojom pravom JA – Upoznaj se sa svojim mislima, osećanjima, izborima, potrebama. Kada ne znaš ko si, nećeš ni znati gde su ti emocionalne granice.

Budi direktna i asertivna – Izrazi svoje potrebe jasno i direktno. Nemoj ublažavati i zaslađivati. Iskomuniciraj šta osećaš i šta ne voliš i šta ti smeta.

Reci NE – Nauči da kažeš NE počevši od malih stvari. Nemoj da dozvoljavaš drugima da te uzimaju zdravo za gotovo. Ponekad se previše prilagođavamo ljudima i njihovim potrebama, posebno onih koji su nam najbliži, da počnemo da podrazumevamo da je to ,,normalno” da budemo gurkani okolo naokolo.

Nemoj da budeš Popravljač – Drži se podalje od drama drugih ljudi (tvojih kolega/prijatelja/članova porodice) i tvoje potrebe i želje da ih popraviš i središ im život umesto njih. Budi saosećajna i odbij da budeš kontejner za njihove probleme.

Zastani i udahni – Kada se osećaš zanešenom da popraviš druge i da im središ život, stani, udahni i proveri sa sobom – kako se osećaš? Dozvoli tom osećanju da ispliva i drži ga se. Pitaj ga šta želi. I poštuj to. Svako osećanje želi da bude proživljeno i što pre ga osetiš to bolje.

Praktikuj negu i postavi sebe kao prioritet – Napravi set dnevnih rituala kojima pridaješ vreme i pažnju sebi. Proveri sa sobom svakodnevno i pitaj se šta ti je potrebno i poštuj to.

Vežbaj prisutnost i svesnost – U svakoj interakciji, budi pažljiva i slušaj. Obrati pažnju kako drugi pričaju sa tobom i primeti kako njihovo ponašanje prema tebi utiče na tvoje stanje i kako se osećaš.

Zatraži pomoć i podršku – Ako ti je postavljanje i održavanje granica prevelik zalogaj, ako ga nalaziš teškim, potraži pomoć i podršku. Obrati se bliskom članu porodice, prijatelju, ili pronađi terapeuta, savetnika, coacha.

Jasne granice nisu jednokratni događaji. One se vežbaju svakodnevno. One nisu trend, već način života. Planiram da kreiram radionicu o zdravim granicama (emocionalnim, fizičkim, finansijskim i duhovnim), pa držite oči širom otvorene, zapratite me na Instagramu i bićete prve koje će saznati kada i gde se održava!

Budi svoja, i nežno napred!

The post Koliko te košta to što nemaš jasne emocionalne granice appeared first on Jovana Miljanović.

U oktobru sam posetila jedinstveni događaj u Beogradu koji sam želela da podelim sa vama koji ste poput mene ljubitelji hotelskog života. Događaj kakav do sada nisam iskusila u našoj prestonici koji je okupio preko petsto ljudi pružio nam je ugođaj i zadovoljstvo audio, vizuelnih i kinestetičkih čula. Rebrending hotela Radisson Blu u Radisson Collection predstavljen je tako da slavi Beograd i ceo trg okićen je da slavi tri različita segmenta sa kojima se ljubitelji naše prestonice diče. Dok je pucketala vatrica, ulični crtači su kreirali ilustracije gostiju. Služio se koktel koji slavi Beograd, šampanjac sa roze sorbet sladoledom koji je vireo iz staklene oble čaše i privlačio poglede svih zvanica.

U jednom delu trga ispred hotela bili su oldtajmeri i čuvene crvene trafike sa vrućim viršlama kao sletele iz osamdesetih, što je starije posetioce događaja učinilo vrlo setnim i radosnim. U drugom delu pažnju su privlačili karirani stolnjaci i kaldrma kao u Skadarliji gde se služila srpska hrana koja je odisala boemskim duhom Beograda gde su za malim stolovima sedeli zaljubljeni parovi. Treći deo ukrasili su grafiti i street style umetnici koji su prikazi kakav je Beograd danas.

Beograd je itekako interesantan strancima, ne samo zbog dobre geografske povezanosti, već i zbog dešavanja koja ga stavljaju na mapu Evrope. Poslovni putnici posebno cene lokaciju i kvalitet usluge u ovom hotelu, jer je to standard na koji su već navikli u svetu i mogu biti sigurni da će im boravak biti udoban i da će moći da se kvalitetno odmore, van gradske vreve i centra, a da opet budu blizu svemu i odlično povezani sa centralnim gradskim lokacijama.

Na ulasku u hotel sačekaće vas kutak posvećen osveženju i dobrodošlici, gde se kriju srpski zalogaji, kvalitetna kafa i vanilice, čajni keksići i ostale stvari koje iskazuju srpsko gostoprimstvo. Sobe su bogate zanimljvim detaljima, kreveti su udobni baš kao i radne stolice i to je nešto što se u Radissonu nikada ne menja. Svojim jedinstvenim spojem funkcionalnosti i esteske privlačnosti ovaj hotel se pozicionirao kao odlična stanica za svakoga ko želi da napuni baterije, odmori se, ali i efikasno i efektivno završi posao.

Pogledajte neke od fotografija u njihovim redizajniranim modernim oazama za odmor. Fotografije su delo fotografkinje Tijane Žišić.

The post Radisson Collection Old Mill Belgrade appeared first on Jovana Miljanović.

Milica Fazekaš je vaspitačica po zanimanju, ali spisateljica po opredeljenju. Baš kao i meni, reči su joj bile i ostale prva ljubav i najlakši način da se izrazi. Život je Milicu odveo u Stravanger u Norveškoj, a novi hobi polako joj postaje posao, jer Milica pored posla vaspitačice zarađuje i od konsultacija gde pomaže našim ljudima koji žele da emigiriraju da to učine na najlakši i najbezbolniji način. Milica piše zanimljiv blog o emigraciji, a često daje besplatan koristan sadržaj i na svom Instagram profilu u lajvovima, kao i u svakodnevnim objavama. Pozvala sam je da za blog sa nama podeli svoje viđenje emigracije i nadam se da ćete u ovom tekstu uživati koliko sam i ja.

View this post on Instagram

Danas post posvećujem svom partneru i svim istinskim partnerima. Za one koji nas razumeju . Podržavaju. Koji nam pružaju vetar u leđa i podstiču da pratimo svoje snove. Vratila sam se u subotu sa planiranja koje sam imala sa svojim kolegama, a suprug mi je dočekao sa " tako sam ponosan na tebe!" Već duže vreme radim puno, menjam smene, sa jednog posla na drugi, vodim blog, učim od boljih od sebe, maksimalno usmerena na napredak. Umesto osude, od njega imam podršku. To je za mene definicija partnera. Kada osoba razume tvoj smisao, podržava te u tvojim težnjama, iako nekada to znači da će vaš odnos da trpi. Ali isto tako, da je siguran u sebe i da zna da ga ništa ne može zameniti. Uz takav odnos osećam jačinu da sledim svoje snove. Tu jačinu sam osećala kada sam se spremala za intervju za dolazak u inostranstvo ili kada sam 15 sati dnevno istraživala poslove. Identična volja i upornost me je vodila kada sam pokrenula svoj bolg o emigraciji i kada sam konačno počela da živim svoj san. Tu ekstra snagu, dopunu, oslonac, mišiće, luku sam dobila od svog supruga. Za mene je ono pravo kada se oboje razvijate, a istovremeno ste najverniji navijači jedno drugome. Ne postoji osoba koja se više raduje mojim uspesima od mog supruga. Od detinjstva sam bila neko ko se bori i ko ne čeka druge da mu daju ono što želi. Roditelji su me često smatrali "inatdžijom" i nezgodnog temperamenta. A ja sam nekako od malena znala da je sloboda smisao mog života. Sloboda da mislim. Sloboda da stvaram. Sloboda da kreiram. Sloboda da verujem u šta god želim. Sloboda da pokrećem. Izabrala sam partnera sa kojim sam srećna, a istovremeno, tako slobodna. Verovatno drugačije ne bi ni išlo, jer kada god sam osećala da mi je sloboda ugrožena, odlazila bih. Pored njega želim zauvek da budem, jer nikada nije pokušao da me menja. Prihvatio me je sa mojom željom da doživotno učim, rastem, razvijam se. Isto tako, pored mene on raste na svojim poljima, drugačijim od mojih. I ja sam tako ponosna na veštine i uspehe koje je postigao i koje će tek da postigne. Tako sam zahvalna što sam spoznala ovakvu ljubav. Želim je svima vama. Tako je divno biti voljen, voleti, i biti slobodan!

A post shared by Milica Fazekaš (@milica_fazekas) on Nov 18, 2018 at 8:36am PST

Neretko možemo čuti ljude koji su nezadovoljni uslovima u kojima žive, ali su i dalje tu. Svaki dan idu na posao koji ne vole, koji im pruža prihode tek da prežive, ili im donosi odličan novac, ali ih ne ispunjava iznutra. Upravo to je bio motiv za moju emigraciju u Norvešku – pronalazak sredine u kojoj ću moći da se razvijam na profesionalnom i ličnom planu. U Srbiji sam radila u različitim državnim i privatnim ustanovama na poziciji vaspitača i došla sam do onog momenta kada je u pitanju ili sistem ili zdravlje. Danas, u Norveškoj, takođe zavisim od sistema, samo onog koji više odgovara onome ko jesam. Kao i u svakoj zemlji, postoje stvari koje mi se sviđaju, ali i one koje mi se manje sviđaju. Međutim, za mene je emigracija donela spoznaju koju bih poželela svima.

Malo nakon što sam promenila sredinu u kojoj živim, spoznala sam da bi promenu kojoj težimo trebalo potražiti u nama samima, a ne u sistemu ili državi. Izbor države je tu da nam pomogne da što lakše dođemo do cilja, ali tako što ćemo svojim radom ići ka njemu. Trenutno, moji dani izgledaju tako što radim dva posla, jedan stalni i jedan sa strane, dok uporedno razvijam hobi u vidu pisanja, koje predstavlja moju prvu ljubav. Drugi ljudi emigriraju iz različitih razloga: finansijski, društveni, socijalni, lični i sl. a najčešće je to skup udruženih razloga. Koji god da je motiv za emigraciju u pitanju, potrebno je razmotriti očekivanja koja imamo od tog procesa, ali i koje su akcije koje ćemo morati da preuzmemo da bi došli do ostvarenja.

Kako bih vam pomogla da sagledate da li emigracija jeste promena kojoj težite, dajem vam moje stavke o tome šta emigracija nije:

Emigracija nije za svakoga. Ukoliko niste spremni da budete otvorenog uma, prihvatate novine, razlike u kulturi, tradiciji i običajima, emigracija nije za vas.

Emigracija nije put do brzog bogatstva. Da biste emigrirali, u zavisnosti od izbora zemlje, neophodno je uložiti dosta novca. Mogu proći godine dok ne stanete na nulu ili dok ne steknete finansijsku stabilnost i uslove za razvoj u novoj domovini.

Emigracija ne predstavlja napuštanje bliskih ljudi. Kako kaže Mika Antić ,, Ti za koren nisi stvoren, ceo svet ti je otvoren’’ . Osobe koje emigriraju bi trebalo biti svesne da iskreni odnosi nikada nisu sebični i da ćemo za važne ljude uvek naći vreme i način da ostvarimo kontakt.

Duh iz čarobne lampe koji će rešiti sve vaše probleme iz Srbije. Dosta ljudi teži emigraciji kako bi pobegli od loših uslova na poslu, niske plate, porodičnih problema i sl. Međutim, greška većine je ta što od nove države očekuje da će im sama kao takva pružiti rešenje za sve probleme. Emigracija može doneti promene, ali te promene kreirate vi, a ne država u koju emigrirate.

Emigracija nije delimična integracija. Potpunom emigracijom se može smatrati samo situacija u kojoj je osoba formirala društveni i socijalni život, stvorila dom, adaptirala se na novu okolinu i zadovoljila sve uslove za normalno funkcionisanje.

Emigracija nije samo tuga ili sreća. Kao i kod ostalih promena, u toku ovog procesa ćete imati različita osećanja. Nekada ćete biti srećni jer upoznajete novu okolinu, stičete nove prijatelje, a nekada će vas drmati nostalgija za najglupljom sitnicom, za koju ne biste pomislili da će vam nedostajati – kafići na svakom ćošku kao u Novom Sadu.

Razlike koje donosi emigracija nisu loše, već samo drugačije. Naći ćete se u mnogim situacijama koje su različite od situacija u vašoj izvornoj domovini. Neke će vam se svideti, a neke i neće. To ne treba da vas plaši, već bi trebalo prihvatiti da je drugačije u redu.

Emigracija nije zaborav svog jezika i kulture. Ne mislite da ćete prihvatanjem novina zaboraviti svoje korene. Posmatrajte sebe privilegovanim što govorite dva jezika (maternji i jezik nove zemlje) kao i to da imate širinu koju vam donosi poređenje dveju kultura.

Emigracija nije crna ili bela. Kao i kada je reč o bilo kojoj drugoj promeni, tako će emigracija doneti i dobitak i gubitak u vaš život. Npr. neko teži da bude glumac, prati poznate glumce na društvenim mrežama i događajima, divi se imovini koju poseduju, slavi, stilu života i mašta o življenju istog. Međutim, ako u tu priču ne uvrsti drugu stranu medalje, cenu koju slava donosi sa sobom, neimanje privatnosti, odgovornost koju glumac ima prema publici, ta osoba dovodi sebe do velikih emotivnih i psihičkih problema, koji se odražavaju na celokupan kvalitet života. Ista situacija je i sa ljudima koji emigraciju vide samo kao posudu punu novca iz inostranstva, ili kao nepresušan izvor napretka i razvoja. Budite svesni da se svakim izborom menjate na određenom polju i automatski neke stvari iz vašeg dosadašnjeg načina života gubite, a neke dobijate. Prilikom emigracije dobitak može biti nova okolina, novi kontakti, bolji životni standard, bolji uslovi za porodicu. Gubitak može biti udaljenost od dragih ljudi, napuštanje trenutnog doma, finansijski izdaci, teška daptacija na novu okolinu i dr.

Ne znači da nakon emigracije više nećete imati omiljeni kafić, restoran ili vaše mesto. Potrebno je vreme nakon kojeg ćete vrlo brzo platu trošiti na najbolju kafu u gradu.

Emigracija nije samo za mlade. Poznajem dosta žena, majki sa troje dece, koje su u svojim četrdesetim usvojile novi jezik i emigrirale. Onaj ko neće nađe izgovor, a onaj ko hoće nađe način.

Emigracija nije stagnacija. Onog trenutka kada se preselite mogu vam se otvoriti različite prilike, koje čak niste ni planirali, ali zbog novih kontakta i širih vidika vaš se životni ritam može promeniti.

Emigracijom ne stvarate samo srpsku porodicu (porodicu poreklom iz vaše izvorne zemlje). Deca rođena u novoj zemlji će mnogo više biti pripadnici te zemlje, jer tu provode najviše vremena, stvaraju socijalni život i sl. Ukoliko kod kuće pričate na jeziku vaše izvorne domovine, a u spoljašnoj okolini pričate jezikom sredine, kao i učite decu obema kulturama, vašem detetu automatski dajete odskočnu dasku za dalji život.

Emigracija nije samo za probati. Ona predstavlja dugotrajan i kompleksan proces, koji se sastoji iz niza faza i kriza. Preporučujem vam da dva puta merite, a potom sečete kada je reč o odluci da emigrirate.

Emigracija nije savršenstvo. Zemlja u koju emigrirate je po mnogo čemu bolja od vaše izvorne zemlje i zadovoljava vaše najvažnije životne vrednosti. Međutim, napravite granicu između nečega što je za vas bolje i savršenog. Ne postoji savršen sistem. Dobrih i loših ljudi ima u Srbiji, ali ih ima i u Norveškoj. Isto tako, jedna zemlja će imati odličan obrazovni sistem, dok će joj zdravstvo biti loše. Na vama je da pre same emigracije razmotrite koja zemlja zadovoljava najveći broj vaših životnih vrednosti.

Emigracija ne utiče samo na vaš život, već i na ljude koji idu sa vama, ali i na živote onih koje ostavljate za sobom. Razmislite i o tome kada budete pravili računicu.

Emigracija nije za lenje. Neophodno je dosta učenja, usvajanja novih znanja i veština, nadogradnje CV-a, truda i rada kako bi se do emigracije stiglo.

Emigracija nije za one koji ne znaju da utvrde svoj cilj. U Norveškoj često srećem ljude koji su ogorčeni na sistem i okolinu, a najviše na sebe, kukaju na ustanove, ogovaraju stanovništvo, tumače kako zemlja emigracije nije bolja od izvorne zemlje. To je posledica neadekvatno postavljenih ciljeva i nerealnih očekivanja. Svako ko teži emigraciji treba odvojiti dovoljno vremena da spozna prave razloge i ciljeve, a potom, šta je to što će trebati da uradi da do tih ciljeva dođe. Nakon toga sledi odluka da li će prihvatiti ceo paket koji taj izbor donosi.

The post Emigracija za i protiv appeared first on Jovana Miljanović.

Današnji gost na blogu je Milena, po struci psiholog, a po izboru luckasti zabavljač, kreativni slobodnjak i bloger u pokušaju. Njena priča o ljubavi prema radu sa osobama sa invaliditetom o čemu je pričala na jednoj od mojih radionica me je motivisao da je pozovem da svoju priču podeli sa vama. 

Nikad nisam verovala u rad zbog rada. Jednostavno za mene mora da postoji to nešto, mora da postoji vrednost. Ljubav prema poslu za mene je na prvom mestu. Kada si dobar u nečemu, stanje u kom se nalaziš je sposobno da te odveze gde god zamisliš i više od toga. Znala sam da želim da se bavim humanitarnim radom, ali neke avanture zaista nisam očekivala.

Godinama unazad radim sa raznim grupama ljudi – sa decom, odraslima tipične populacije i osobama sa invaliditetom, sa buntovnim tinejdžerima i starijim osobama. U mom dosadašnjem radu izdvojio se rad sa osobama sa intelektualnim poteškoćama i shvatila sam da se tu najviše dajem  i  potpuno oslobodim svih socijalno poželjnih ponašanja i budem slobodna – a ljudima sa kojima radim je to potrebno i to im prija. Sloboda i autoritet, kod mene idu ruku pod ruku.

Kako je to izgledalo na početku? Ne, nisam uvek bila ovako samouverena u radu. Bila sam preplašena sa stalnim razmišljanjem gde smem da ih dodrinem, kako da ih pogledam, šta da kažem a da nekog ne uvredim i ono najgore šta ako nekog povredim? Nisam znala kako se voze korisnici kolica, kako odgovoriti kada ne razumeš šta te osoba pita i kako se uopšte osećati prijatno i biti svoj.

Na programu Evropski Volonterski Servis bila sam koordinator radnih kampova u udruženjima i institucijama koje rade sa osobama sa invaliditetom. Radeći u internacionalnim timovima naučite mnogo – ali i da se invaliditet ne shvata tako ograničavajuće kao kod nas. Ohrabrena entuzijazmom grupe i inspirisana kreativnošću i snažnom željom za životom korisnika udruženja Barlička i Integra pustila sam da moja mašta radi svašta. Granice su se istopile i na red su došle prave ideje – boćanje, igra kauboja i indijanaca, odlazak na izlete, vijanje po gradu i famozno disko veče.

Disko veče je bila jedna predivna aktivnost. Plesali smo svi zajedno. Da ste samo videli kakve su sve piruete izvodili korisnici kolica. Kada ste to videli možete reći da ste videli radost života na delu. Naučite da se pričati može i bez da koristite reči – tako što ćete koristite mimiku, uraditi neki pokret ili nekad jednostavno sedite i ćutite – i bude vam lepo. Ponudite zagrljaj, osmeh ili jedno obično rukovanje i shvatite da to nekom u tom trenutku znači ceo svet.

Zašto vam ovo ustvari pišem? Želim da znate da osoba sa invaliditetom može mnogo više od crtanja, pletenja ili bubanja napamet nekih nepotrebnih stvari. Često su ovakve osobe izolovane iz društva, ‘’čudne’’ i nisu u prilici da rade stvari zato što drugi misle da oni to ne mogu ili još gore misle da im tako nešto ne treba.

Po mom povrtaku iz Bratislave krenula sam da volontiram u Udruženju za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Grada Novog Sada. Poučena prošlim iskustvom želela sam da korisnicima udruženja dam nešto malo drugačije. Išli smo u muzeje, u kafić na kafu, imali piknik u parku, Olimpijade, druženja, maskenbale, pričala sam o nekim mojim iskustvima i zemljama u kojima sam bila želeći da ih bar virtuelno povodem tamo sa sobom.

Jedna od sjajnih obuka koju sam prošla je Yoga for the Special Child, Sonie Sumar. Tu vidite koliko je bitno da osetite trenutak, da osetite ko koliko može i koliko ne može i koliko ste vi spremni sebe da date. Obuku sam prošla početkom godine u Domu Veternik. Ta obuka odvela me do druge ideje. Pokrenula sam sa koleginicom Norom projekat Kulijoga – radionice kulinarstva i joge koju je podržala Lokomotiva Mladih Novi Sad. Glavna motivacija iza ovog projekta je bila da pokrenemo korisnike na neku fizičku aktivnost i da im pomognemo da samostalno pripremaju jela (da im dozvolimo više nego roditelji).

Samostalnost je jako bitna, pravo na izbor koju većina njih nema jer su sve odluke unapred donete za njih. Da bih vam to slikovito predstavila navešću vam da mnogi za sebe nikad nisu izabrali donji veš, da im roditelji biraju šta će da obuku taj dan i da im je ljubavni život pod konstantom prismotrom.

Što nas dovodi do naredne inicijative – a to je projekat koji trenutno realizujem sa koleginicom, Majom, u saradnji sa MNRO podržan od strane Vivify ideas. Zbog slobode izbora neke od aktivnosti projekta su: biranje svog novogodišnjeg poklona, odlazak na izlete, na klizalište i u najlepši kafić u gradu. Baš da bismo dokazali i pokazali  da ne postoje ograničenja.

Uspeh je:

• ako jedna osoba kupi jednu stvar koju želi,
• ako jedna osoba samo stane na klizaljke,
• ako jedna osoba dobro izbroji kusur,
• ako jedna osoba popriča sa volonterom ili saradnikom,
• izađe iz rutine, uradi nešto drugačuje i ohrabri se,
• ako nam se konobar u kafiću nasmeši.

Uspeh se meri drugim standardima, ne brojem već lepotom trenutka.

Takođe, vodim psihološke i joga radionice u Udruženju ‘’Izida’’ iz Feketića. Jedan od najvećih zaključaka koji sam izvukla iz cele priče jeste koliko je moćna snaga volje da se nešto novo nauči i savlada bez obzira što vetar duva na direktno u tebe.

Zamislite da:

• naučite da pišete i pletete bez obzira na to što nemate savršene prste ili vam jedan fali.
• možete da volite onako pravo srcem, bez obzira što možda ne razumete najbolje koncept ljubavi i prijateljstva.
• možete ludo da se zabavite pevajući iako sve oko vas bole uši kada samo pričate.
• znate da cenite život iako znate da on u velikoj meri zavisi od raspoloženja druge osobe

Želim da nastavim da se bavim ovakvim radom – da radim moje psihološke – joga radionice koje želim da obogatim zvukom tibetanskih činija, a uskoro dobijam i keltsku harfu. Verujem da psihologija, muzika i intuicija idu ruku pod ruku i da sa ovim veštinama zajedno ili odvojeno mogu doprineti ulepšavanju nečijeg dana ili stanja. Idem gde me vetar oduva, jer on vas uvek oduva na neku stranu.

The post Ljubav i razumevanje osoba sa invaliditetom appeared first on Jovana Miljanović.

Današnji gost na blogu je Tamara, arhitektica, avanturista i devojka iza brenda Etera, minđuša od perja koje se očarale mnoge žene koje se bave dubokim radom na sebi i bile vetar u leđa da iznesu svoje terete lakše kroz život. Tamaru sam upoznala kao polaznicu moje radionice Od hobija do posla, a potom sam ja postala njen klijent i zaljubila se u njen atelje gde sam došla da zajedno kreiramo moje prve minđuše od perja. Dajem joj prostor na blogu da vam ispriča svoju neverovatnu životnu priču.

Često se ispostavi da su neke naše osobenosti koje uzimamo zdravo za gotovo zapravo naši najveći kvaliteti.

Jovana je, od kako je ukratko čula moju životnu priču i od kako je pogledala intervju sa Žanom, bila veoma radoznala da čuje malo detaljnije o tome kako sam završila sama tri meseca u Indiji, između ostalog i na desetodnevnom vipassana kursu u meditativnom centru u podnožju Arunačale.

Za mene su ti detalji mog života prosto nešto što je moralo da se desi.

Ali, hajde da krenem od početka.

Moj život u mnogome je bio podređen i posvećen radu na sebi. Na početku to bilo da bih se izvukla iz raznih patologija (poremećaji ishrane, zavisnosti („lakše“), bolesni medjuljudski odnosi, opšta konfuzija oko svega, stid, sramota, you name it – sve je bilo tu za rešiti) – paralelno sam bila super djak i redovan student. Imala sam sjajan paravan – vukovu diplomu, a kasnije i diplomu arhitekte. Zanimljiv životni splet okolnosti je da me je bukvalno mesec dana pred odbranu master diplomskog rada ostavio dečko s kojim sam doživela vrhunac svoje patologije (hvala mu) i od tad polako kreće uzlazna putanja. Tada sam konačno počela da se borim za sebe iz pravih razloga – želje za životom i slobodom i želje za oslobađanjem od svih tih stega koje su bile moja svakodnevnica. Ta želja me je odvela i do Indije.

Tog leta kada sam diplomirala sam se i prvi put susrela sa terminom Vipassana – jedan “slučajni” prolaznik na Boom festivalu mi je pričao o tome. Pričao je o nekakvom centru u kojem je bio, koliko se sećam u Grčkoj, gde je 10 dana imao istu rutinu – budio se u 4 ujutru, od pola 5 do pola 7 je bio prvi blok meditacije, pa pauza za doručak. Do kraja dana meditiralo bi se još 8 sati sa određenim pauzama za obroke i odmore. Zabranjen je sav drugi sadržaj (bilo kakva tehnologija, knjige, pisanje, joga, ples, fizička aktivnost, komunikacija sa drugim učesnicima kursa, pevanje, govor). Suština takve rigorozne prakse jeste ući što dublje u sebe, videti kako nam funkcioniše um, kako nam teče krv, kako se energija kreće po telu. Defragmentovati sopstveno postojanje.

Čim sam čula za to, pomislila sam – Bože, kakav luksuz, imati 10 dana života SAMO ZA SEBE.

Povrh svega – ti kursevi su širom sveta besplatni i sve funkcioniše na bazi donacije – kada se kurs završi učesnici doniraju onoliko koliko osećaju da žele ili mogu.

Bukvalno nije postojala opcija da proživim život a da ne iskusim to.

Ipak, nisam žurila, čekala sam da se desi pravi trenutak.

Na kraju, kao kec na deset, desilo se u samoj Indiji. Vipassana je meditacija koja se radi po uputstvu koje je dao sam Gautama Buddha a kurs koji sam ja pohadjala održan je po protokolu koji je sproveo S. N. Goenka u XX veku.

Ako se pitate da li je ova praksa sa vas

Vipassana je za one koji su spremni da se zarad upoznavanja samog sebe, na 10 dana koliko traje kurs, vode monaškom disciplinom – da se odreknu maltene svih svojih svakodnevnih aktivnosti sem spavanja, jela i meditiranja. Da samo navedem nekoliko – nema kafe, cigareta, pića, nema govora, dodira, bilo kakve komunikacije sa bilo kim sem sa učiteljem i to u određeno doba dana ukoliko postoji takva potreba (ja, npr, nisam ni jednom iskoristila ovu opciju). Nema pevanja, plesa, joge, nema donošenja svojih duhovnih praksi i rituala (kristala, mantri, molitvi) jer je poenta da taj kurs bude kompletno ogoljavanje. Nema ometanja drugih ljudi u njihovim procesima, čitanja knjiga, pisanja. Generalno – nema ničeg sem suočavanja i provodjenja izuzetno kvalitetnog vremena sa svojim telom, dušom, dahom. I da, jako je važno – nema izlaženja sa kursa dok se ne završi (ovo je boldovano u prijavi i potpisuje se izjava) sem ako ne postoji baš jak zdravstveni razlog za to – koji potvrdi lekar. Sve to možda zvuči vojnički – i jeste, ali za 10 dana se nikome (ko je mentalno stabilan) ništa neće desiti sem što će probiti neke svoje zamišljene barijere. Za one je koji su spremni da se odreknu da bi dobili, za one koji su spremni da se posvete i udube, za one kod kojih je strah od odricanja manji od želje za novim uvidima i znanjem. Meni lično je bilo premoćno i ništa od tih odricanja nije mi tako teško palo kao suočavanje sa nekim od mojih mrakova (mada to ide jedno s drugim). Tamo sam naučila da sedim sa nelagodom, da pustim da se desi jer drugi izbor i ne postoji – da budem prisutna i da doživim da će sve što me plaši i boli doći i proći baš kao i sve drugo u životu. Jedno je pročitati poznatu „Panta rei“ u udžbeniku, a drugo je doživeti to u sopstvenom telu, na primeru sopstvenih nagona, emocija, misli. Lično iskustvo i lični opit daju nam snagu i moć koju nikad nećemo pronaći u knjigama. Hrabrost i radoznalost iz čistih namera uvek budu i te kako nagrađene.

View this post on Instagram

I wish I could share the shivers I got down my spine and through my whole being whole I stood in front of this. All those daily struggles… Amazingly powerful sight and spot. How much strength and devotion it takes to be at peace. How much courage it takes to be ourselves and not cling under the influence and the pressure of 'others' – our own concepts… Wow. Just experiencing a place where someone else did it gives so much inspiration. #grateful #buddha #sarnath #varanasi #indiatrip

A post shared by Tamara Miladinovic (@eterajewelry) on Mar 17, 2016 at 5:33am PDT

Na slici je prikaz Buddhe u momentu prosvetljenja – svi ometači pažnje su i dalje tu ali je prisutnost jača od svih njih.

Što se Indije tiče

Ceo taj put u Indiju za mene bio je nešto što prosto mora da se desi – bila sam fascinirana drugim kulturama, do svoje 25e godine sam već proputovala dobar deo Evrope i po koju lokaciju u severnoj Africi i Severnoj Americi. Azija je ostala netaknuta, kao nekakav poseban dragulj.

Kako sam se dosta kretala po raznim alternativnim festivalima, radionicama, mestima, upoznala sam manje – više dosta ljudi koji su već bili u Aziji i za mene ona više nije bila bauk kao za mnoge druge „obične“ ljude… Ljudi se plaše, svega i svačega, posebno tih nekih dalekih mesta o kojima ne znaju ništa. Fantaziraju kako je tamo sve crno, ili prljavo, ili zaraženo, kako neko jedva čeka da nas pokrade, da nam upropasti dan, sipa otrov u piće. Nezamisljivo je koliko su ljudi zatrovani nekim ludim mislima koje kao da se prenose s kolena na koleno bez da se iko ikad zapita – imaju li smisla?

U svakom slučaju, ja nisam bila ta, ja sam prosto znala da ja želim tamo da odem, da vidim ta mesta moći, da se okupam u reci Gang, da odem do Bodhi stabla gde se spomenuti Buddha prosvetlio, da vidim Himalaje i da se suočim sa ponorima svog ega bez ikakvih spoljnih ometača pažnje. To je prosto bilo ono što mene zanima, za čim moje srce čezne. I sve se to apsolutno savršeno odigralo.

Kada bih vam prepričavala sve detalje defititivno bih mogla da napišem knjigu. Indija je ogromna zemlja, površine trećine Evrope, od milion različitih pejzaža, ljudi, bezbroj jezika, religija, kultura. Indija je krajnost, od prljavštine do sjaja u tri koraka. Indija je surova i sirova i tamo najčešće nema organizovanog odvoza smeća – ono je prosto svuda. Indijci ne zatrpavaju svoju prljavštinu, ona je na površini, i nema bežanja od nje. Zato je Indija jako teška – suoči nas sa našom prljavštinom, našim ego tripovima, našim umišljenim idejama o tome ko smo i šta smo. Indija provocira, trigeruje, postavlja pitanja. Indija je tako duboka i tako površna i tako čarobna i tako odvratna u isto vreme.

Indija je baš kao i život – bolno besmislen, a kristalno savršen.

Ukoliko imate želju da posetite Indiju

Preporučujem neka „pitomija“ mesta za početak. Ja sam prvih 20 dana svog boravka provela u pokrajni  Goa, u mestu koje se zove Arambol i poznato je, između ostalog, i po slatkovodnom jezeru koje je odmah uz plažu Indijskog okeana, a na kojem su se navodno kupali Bitlsi. Goa je kultno mesto za sve one koji su otvorenog uma, mesto koje su još u šezdesetim posećivali hipici i mesto koje nosi, sa te kreativne, izražajne strane, dubok osećaj slobode. Ljubitelji akustične muzike, plesa, joge, tamo će uživati jer su slučajne svirke svakodnevnica. Na Goi je, između ostalog,još jedna od retkih peščanih plaža Indije gde se možete kupati i šetati u bikiniju, a da ne morate da brinete da ćete biti bilo kako ugroženi (sem, nekada, preteranim pogledima lokalnog stanovništva). Pri odlasku u Indiju jako je važno imati svest i poštovanje za lokalnu kulturu, jer će onda i „lokalna kultura“ poštovati vas. Ja sam, na primer (sem na toj plaži), uvek imala pokrivena ramena.

Još jedno beskrajno pitoma i topla oblast u kojoj sam srela istu ekipu kreativnih, inspirativnih nomada/muzičara sa kojom sam se družila na Goi jeste Dharamsala i njena okolina – McLeod Ganj, Bhagsu Nag i Dharamkot. Podnožje Himalaja gde je svaki pogled savršen, vazduh čist, gde su čak i psi lutalice mazilice koje jedva čekaju da se druže (što ne važi svuda u Indiji). Ovaj deo poznat je po tome što tu živi Dalai Lamma i po mnoštvu Tibetanaca koji imaju specifičnu, za mene umirujuću energiju. Da li je do njih ili do Himalaja nisam sigurna ali tamo sam se najviše opustila i najlakše uživala dok sam samo bezbrižno šetala po prirodi.

View this post on Instagram

#himalaya #dharamkot #dharamsala #mountainlove #thankyouforthesun #trekking #speechless

A post shared by Tamara Miladinovic (@eterajewelry) on Apr 11, 2016 at 7:04am PDT

Od prirodnih čuda samo bih spomenula reku Gang koja protiče kroz više gradova i ima izuzetno moćnu energiju, kako lekovitu tako i suočavajuću. I naravno Bodhi Tree i Mahabodhi Temple – mesto Budinog prosvetljenja. Na mene, ovi lokaliteti su ostaviti najdublji utisak.

View this post on Instagram

#ganga #ganges #nofilter #boats #india #magic #varanasi

A post shared by Tamara Miladinovic (@eterajewelry) on Mar 18, 2016 at 1:35am PDT

Odrastanje na putovanju

Na mom putu, najveća stvar je bila osamiti se i shvatiti da nikad nismo sami. Shvatiti da nigde ne mogu da pobegnem od sebe, čak iako se baš potrudim. U meditaciji, suočila sam se sa svim svojim strahovima od kojih je najveći bio osloboditi sve svoje energetske potencijale i sedeti s tim. Kad kažem energetske mislim i seksualne. Sedeti u miru sa svojom raskošnom, razbujalom a opet uzemljenom kreativnom energijom koja prosto protiče mojim telom i čini ga živim. Moje duhovno putovanje tih 10 dana bilo je veoma ovozemaljsko, jer duhovnost i jeste ovozemaljska, i baziralo se na tome da koliko toliko mirna odsedim sa svim tim životom koji teče ovim venama, a koji sam godinama sistematski pokušavala da ubijem raznim autodestruktivnim metodama. Sa mrakom sam se suočavala i ranije, to sam očekivala i na to sam bila „spremna“, ali susret sa ovim živim, bujnim delom sebe ostavio je najjači utisak na mene.

To bujanje i oslobadjanje se nastavilo do dana današnjeg. Istina – desio se jedan period kada sam se tek vratila u Beograd, kada sam se opet učaurila – opet sam počela da radim nešto što me nije u potpunosti ispunjavalo (radila sam kao arhitekta na gradilištu). Taj period trajao je celih godinu dana, ali vatra je u meni tinjala i znala sam da samo skupljam snage da se osmelim da u potpunosti zaronim u život kakav želim i sanjam i kakav sam iskusila da je moguć – baš na tom dalekom putovanju u sebe. Znala sam ko sam – i na kraju me je telo opomenulo i reklo – ili ćeš se okrenuti onome što znaš da je istinito ili ćeš ozbiljno oboleti.

I okrenula sam se sebi. Priča ima srećan kraj, ili srećan početak? Interesantno je da sam prve velike, duge, bujne, moćne minđuše od perja stvorila sama sebi za taj put u Indiju – da me čuvaju. Kao da je to bila najava za svu tu razbujalu energiju kojoj ću kasnije posvedočiti i koja se sada materijalizuje u još magičnije artefakte ljubavi i lepote koje stvaram u svom malom raju u Beogradu.

Ime iza koga stojim je „Etera“ a priča je priča o borbi i bujanju jedne žene, ili svih žena ovog sveta. O borbi za ljubav, za istinu, za ono što jeste.

View this post on Instagram

Drage sestre, sećate li se ovoga? Pre tačno godinu dana desio se prvo zvanično @eterajewelry fotografisanje Sveto sestrinstvo Pozivam sve da se sete svoje nežne, ženstvene strane – makar na sekundu. Nekada, u žurbi, zaboravimo na prirodu naše duše Diši Seti se • Dear sisters, remember this? Exactly a year ago the first official @eterajewelry photoshoot Sacred sisterhood Inviting everyone to tap into their feminine softness and gentleness at least for a second. Sometimes, in the rush, we forget the delicate nature of our soul Breathe Never forget • Jewelry: @eterajewelry Model: @aleksandra.duende @shusterina White dress: @shash.couture Photo: @tinatmaric MUA: @makeupby_anjavu • #bohoqueen #bohogoddess #upperworld #divinespirit #featherjewelry #featheraccessories #belgrade #urbanjungle #wilderness #handmadeearrings #handmadefeatherjewelry #boho #bohochic #bohostyle #bohojewelry #naturecrafts #nativefashion #nativeinspired #spiritcrafts #spiritjewelry #shamanicjewelry #goddess #goddesshair #goddessjewelry #goddessaccessories #festivalseason #festivalfashion #eterajewelry #shippingworldwide

A post shared by Tamara Miladinovic (@eterajewelry) on Aug 29, 2018 at 2:11am PDT

The post 10 dana bez i jedne reči appeared first on Jovana Miljanović.

Ne mora da bude ponedeljak, januar ili nova godina. Može da bude petak, i da ste umorni i prehlađeni, i da vam je muka od života, i da donesete tu odluku baš u tom trenutku i napravite plan, obavežete se sebi i počnete. Samopouzdanje se najbolje gradi kada sami ispunjavamo obećanja koja smo zadali sebi i kada to uradimo nekoliko puta, sve smo samouvereniji.

Kada odjednom treba da počneš da treniraš, promeniš ishranu iz korena, ustališ vreme spavanja, unaprediš svoju organizaciju vremena i finansije, normalno je da se osećaš umorno i bezvoljno. Nisi robot, već ljudsko biće koje ima emocije, strahove, navike…Kako biste napredovali u svom životu morate da naučite da se nosite sa teškim i neprijatnim stvarima i da ih ne vidite kao prepreku, već kao znak pored puta da se krećete u pravom smeru.

Moje navike sam kreirala prema sebi kako bih postigla željene rezultate u svom životu. To ne znači da vama nešto mnogo drugačije može rezultirati uspehom, ali jednostavno morate isprobati pa videti na sebi. Moja svakodnevna rutina podrazumeva sledeće:

• Redovno ustajem u 6h i ležem u 22h
• Vodim dnevnik raspoloženja, finansija, ishrane
• Uvek jedem u isto vreme i istu stvar (doručak posle treninga omlet u 11h , ručak teleća čorba, meso i salata u 15h , večera potaž oko 17h ili kuvana jaja, šargarepu svežu i badem buter)
• Napravila sam sebi raspored časova kao u školi. To podrazumeva utajanje u 6, meditaciju, pisanje, vizuelizaciju mog dana, čitanje, trening u 9:30h , rad na sebi i karijeri do 15h, onda ručak, posle vreme za partnera, odmor i čitanje, šetanje Zemunskim kejom. Kada se držim tog plana, jednostavno telo zna da je uigrano i radi ono što se od njega očekuje bez mnogo kukanja.

Ako ne želiš da dozvoliš da 2019. godina bude slična onoj prethodnoj, vreme za donošenje odluka je sada. Odredi svoje lične prioritete, napravi akcije koje će te dovesti do željenih rezultata i počni od jedne stvari. Nećeš promeniti ishranu, trening, organizaciju vremena u danu. Za to su potrebne nedelje i navike.

Ljudi koji te mogu podržati na tvom putu unapređenja kompletnog zdravlja, života i biznisa

• Trening Marko Uščumlić, osnivač Morphosis programa
• Radionica Principi superiorne ishrane Boris Pohulek
• Finansijska radionice Karolina Herbut
• Manifesting trening uma Neva Rajkovića
• Radionica uspešnog vođenja Instagrama Andrijana Božić
• Moja radionica Od hobija do posla

Da naglasim bitnu stvar, nisam ekspert u ovome, nisam trener ni nutricionista. Za sve eksperimente savetujem da se prvo konsultujete sa vašim lekarom, jer sam tako i ja radila. Nakon slomljene sakralne kosti u martu 2016 i operacije otkaljanja tumora i jajnika u maju 2016. želja mi je bila da se vratim u formu što pre i budem u mogućnosti da se posvetim treningu onako kako ja to volim. Dugo sam tražila trenera koji će mi prijati kao osoba i sa kojim ću biti na istoj talasnoj dužini i našla sam ga. Baš kao psihologa, dečka ili prijatelja, vi morate da osetite šta vam prija i kakav tip trenera može da vas motiviše i izvede na put rezultata. Marko zaista voli to što radi i to se vidi. Ne bi čovek imao dve najbolje teretane u Beogradu i preko 2000 transformacija da nije ekspert u tome što radi, jednostavno istražite trenera pre nego što mu date svoje vreme i novac, izbeći ćete mnoge greške koje sam ja načinila u prošlosti.

Početno stanje
Krenuli smo sa treningom 11. decembra. Aktivno sam krenula da vodim i pratim plan ishrane i da upisujem svako jutro kad ustanem, kada šta jedem i kada ležem. Pored toga, napravila sam fitness vision board, napravila citate koji me motivišu i podsetila se koje je moje zašto. Na treninge sam redovno išla prvo četiri puta nedeljno, a od poslednje nedelje krenula sam na šest puta nedeljno ujutru od 9:30. Treninzi traju od 45 do 60min.

Zašto vodim ovaj godišnji izazov na blogu? Zato što sam oduvek želela, od malena volim da čitam o transformacijama.

Šta je ovog puta drugačije?

• Zbilja merim apsolutno sve što ubacim u usta i držim se satnice jela, kao i spavanja. Kao što Draker rekao, ono što ne merimo ne možemo ni da da unapredimo. Posebno kada smo na početku i nesvesni svojih grešaka.
• Nemam fitness uzora, samo želim da budem najbolja verzija sebe. Svakako ima mnogo divnih devojaka na Instagramu čiji me rad inspiriše, ali ne želim da izgledam kao one, već kao ja. Snažnija, jača i zdravija ja.
• Progres umesto perfekcije mi je parola kada je ishrana u pitanju. Svakim danom sve manje grešim, sve više mi prija rutina i navikavam se. Nemam cheat days, zato što lično ne verujem to. Imam lično uverenje da kako bih uspela, treba da sam posvećena nečemu 365 dana u godini i da uživam u procesu. Znam da nekima cheat obrok prija, ali ja nisam jedna od njih.
• Vodim se time da ne osuđujem sebe ako neki dan telo ili um nisu u top formi, jer jednostavno dođem i pojavim se i odradim najbolje što mogu. Jedini loš trening je onaj na koji nisi otišao, a sve ostalo je dovoljno dobro.

Želja da smršaš ili se zategneš ili napraviš ličnu transformaciju mora da postane namera, inače ćeš se zarobiti u fantaziranju bez akcije i nećeš napraviti željeni rezultat. Ako želiš da sledeće godine u ovo vreme ne budeš na istom mestu kada je u pitanju tvoje zdravlje i snaga, vreme da kreneš je sada.

Tekstovi koji te mogu podržati na tvom putu
Kako da izgradiš disciplinu
Kako da se motivišeš
Kako da prestaneš da gubiš vreme
Kako da postigneš produktivnost
Kako da uhakuješ spavanje
Kako da uspešno planiraš vreme
Kako da se motivišeš za trening

METRIKE PROGRESA

Za 4 nedelje treninga izgubila sam 4% masti, najviše u predelu stomaka i bokova. Ishranu sam zaista poštovala sa uživanjem, a mogu da kažem da sam se 80% držala nje, a 20% brljala, a eto rezultata je tu. Sa 54kg došla sam 53kg, ali to nije metrika koju pratim, samo masti.

MARKOVI KOMENTARI NA PRVI MESEC MOJE TRANSFORMACIJE I SAVET ZA VAS

Glavna odlika uspešnih transformacija je da ljudi rade ono što treba da se uradi, a ne ono što vole i na šta su inače navikli. Biraju ono što je dugoročno najbolje za njih, a ne najlakše.

Ishrana
Kako Jovana generalno dobro jede, malo smo korigovali ishranu na početku i malo u putu. Ceo mesec je prošao po planu uz manje ispade i par korekcija zbog reakcija organizma na učestalost unosa mesa pa smo malo korigovali i dosli do baze ishrane koju je Jovana navela iznad.

Suplementacija
Nismo koristili ništa, jer za sada to nije potrebno. Eventualno ako na sledećem merenju na tricepsu ne padne debljina kožnog nabora više, videćemo. Svakako ćemo kroz izmene ishrane i do to regulišemo.

The post Put lične transfromacije appeared first on Jovana Miljanović.

Kažeš da si spremna da kreiraš svoj posao iz snova, da nećeš više da flertuješ sa idejom o preduzetništvu i da se zapravo bacaš u vatru? Drago mi je što je tvoja odluka iz želje sazrela u nameru i tu sam da te podržim na tom putu. Ovo su pitanja koja su meni pomogla kada sam počinjala i delim ih sa tobom.

Pod uslovom da si popričala sa sobom o tome da li je preduzetništvo za tebe i imaš svoju ideju ili mali biznis, vreme je da pre kreiranja biznis modela i marketing plana imaš na papiru sledeće stvari. Šta su tvoji LIČNI PRIORITETI? Ne tvoje mame, brata, muža ili deteta, već tvoji. Dakle, da li ti je kao i meni važno da ti sama određuješ strukturu svog radnog dana, radnog vremena i izbor lokacije na kojoj radiš. Da li znaš u kojoj zemlji i u kom gradu želiš da živiš. Ukoliko ti je sloboda lokacije prioritet i želiš da putuješ svetom i radiš online, onda nemoj praviti brend koji zavisi od fabrika u Srbiji, jer ćeš onda morati da provodiš više vremena u Srbiji. Ovo zvuči prilično jednostavno i jasno, ali ne biste mi verovali koliko žena dođe na moju radionicu sa idejom koju želi da razvija i blokirane su, a ne razumeju da podsvesno same sebe blokiraju i koče rast firme, jer im se to ne uklapa u ono kako vide svoj život u budućnosti. Shvatite ovo veoma ozbiljno, jer ako ga ne postavite dobro od starta, platićete visoku cenu.

Kako će izgledati tvoj idealni život sa 5000 eura mesečno iz Beograda, ako ti je to cilj. Gde ćeš živeti, šta ćeš jesti, kako ćeš izgledati, šta ćeš nositi od garderobe, sa kim ćeš biti okružena, gde ćeš i kako putovati, na šta ćeš trošiti novac. Šta ćeš trenirati, kojim hobijima ćeš ispunite vreme, kako će ti izgledati struktura dana? Ako nemaš ideju o ovim odgovorima, a želiš 5000 eura mesečno, nastavi da želiš i apsolutno ništa se neće desiti, jer ako nemaš jako  zašto, nećeš naći ni moćno kako.

ENTHUSIAM IS COMMON.
COMMITMENT IS RARE.

Da li poseduješ sledeće osobine i imaš na raspolaganju osobe i znanja koja će ti biti neophodna na ovom putovanju, koja će te kao preduzetnicu održati u životu kada krenu problemi i nepredviđene okolnosti?

ORGANIZACIJA VREMENA Bilo da već imaš svoj mali biznis ili još u idejnoj fazi evo odličnih pitanja koja mogu da ti pomognu ako imaš osećaj da ti vreme stalno kliza:

• Da li znaš koji su tvoji kradljivci vremena?
• Kako ti je organizovan dan, a kako vikend?
• Koliko košta tvoje vreme po satu? (Kada ovo postaviš, nećeš više poklanjati svoje vreme emocionalnim vampirima i praznim kafama od tri sata)
• Koliko zapravo znaš tačno na šta trošiš vreme i koliko je to zapravo vremena?
• Da li si automatizovala bitne stvari ili ih radiš iznova i iznova?

Ovde pročitaj kako da prestaneš da gubiš vreme, kako da bolje planiraš vreme i kako da budeš efikasnija i efektivnija.

DISCIPLINA Stephen R. Covey je rekao: “Nedisciplinovani su robovi svojih raspoloženja, apetita i strasti”.  Imati samodisciplinu znači da te ne vozi tvoj impuls i da odluku donosiš iz glave ne iz stomaka.  Moraš  vežbati volju kao što vežbaš mišić u teretani. Kada imaš jaku volju, ti ćeš se uzdići iz trenutnih okolnosti i impulsa i znaćeš da li zaista moraš da nešto uradiš ili ne. To je lakše reći nego učiniti, ali rokovi  i raspodela zadataka vam omogućavaju da se bolje izboriš sa impulsima. Pogledajte i intervjue i knjige Jocko Willinka i Davida Gogginsa. Ljudi mi kažu da je disciplina njima veliki izazov, ali to je samo zato što nemaju svoje lično zašto i onda kada trče tuđe trke, naravno da nisu motivisani. Ako si ti vlasnica svog biznisa, bez discipline možeš odmah da odustaneš, jer ćeš pre ili kasnije naučiti da je cena discipline, odricanja i prioritizacije uvek manja od cene žaljenja za nečim što ste želeli, a niste uradili.

Zapisivanje ciljeva, akcija i rezultata svakodnevno i razmišljanje o tome gde ste izgubili najviše vremena, gde možete biti bolji itd. Morate da znate svoje ciljeve i imate jasnu misiju. Pisanje vodi do jasnijeg razmišljanja. A jasno razmišljanje je korak do discipline.

FINANSIJE Evo nekih dobrih pitanja koje treba sebi da postaviš sada. Ukoliko se nisi bavila ovim stvarima, a želiš da ih savladaš, toplo preporučujem radionicu Karoline Herbut. Za početak skini besplatnu Excel tabelu sa njenog sajta i kreni da vodiš svoje finansije.

• Da li znaš tačno mesečno koliko su ti prihodi, a koliki rashodi?
• Da li imaš veliki finansijski cilj kojem težiš?
• Kako vodiš trenutno svoj dnevnik finansija?
• Da li imas plan štednje, investicija i osiguranje?
• Da li si dizala kredit?

DELEGIRANJE I VOĐENJE TIMA Da li si ti strateg, tehničar ili samo posmatrač kada je tvoj biznis u pitanju? Bilo da odlučiš da ulažeš u Google, Facebook ili Instagram reklame, grafičkog dizajnera, web development, design, Quality Assurance, SEO ili nešto deseto, uvek gledaj da uložiš u ono što ti oduzima puno vremena da naučiš, a što je bitno za širenje tvog biznisa.

Velika je razlika između nečega što možeš, nečega što moraš i nečega što možeš, ali ne moraš da radiš sama. U mom slučaju, kada je blog u pitanju, bavim se pisanjem tekstova, razvojem svog biznisa preko bloga i društvenih mreža, usavršavam se na seminarima, radionicama i kursevima. Od 2011. godine, kada sam počela blog pa sve do februara 2016, sve sam radila sama jer sam tako morala u nedostatku finansijskih sredstava. Sada imam tim ljudi koji radi sa mnom. Moj savet je da, čim steknete finansijske uslove prebacite na nekoga deo vašeg posla. Uradićete veliku stvar za svoj biznis, za svoje slobodno vreme i za osobu sa kojom ćete sarađivati. Mislim da je autsorsing ključ uspeha u svakom biznisu.

View this post on Instagram

Ljudi sa kojima sam uspešno sarađivala ove godine su razlog zbog kojeg mi je 2018.najuspešnija godina do sada i želim da im se javno zahvalim Za web dizajn i development tu je White City Soft i @d.gliga najbolji project manager koga sam ikada upoznala i zahvaljujući njima moj novi sajt apsolutno dominira. Za magične čestitke koje šaljem svima i dnevnik za devojčice koji je u pripremi tu je @yelkadesign Moj advokat koga ste i vi zavolele je @delic.ataraksije a osoba koja je punila moje radionice preko FB kampanja prethodne dve godine je @digitalnispartanac Pored njih masaže kod @urbanrelax_korporativnamasaza su me dizale iz mrtvih a otkriće decembra mi je trening u fenomenalnom @morphosisbg u Zemunu zahvaljući čemu imam više snage i energije u ovom prazničnom periodu koji inače uglavnom provedem u krevetu. Radujem se saradnjama koje 2019.donosi. Veliko hvala i mojoj psihoterapeutkinji Ivanki koja nema Instagram i divnoj @hana.stamatovic koja mi je otkrila drugi pogled na ples i pokret Fotografije na novom sajtu, prodajni video i snimak radionice delo su @kanilingus a @kreiranjeuspeha i dalje je jedini kurs rada na sebi koji preporučujem svima u Srbiji i šire A bez podrške @boris.pohulek @vesnikproleca bih mogla da se slikam, ali ne tako dobro kao sto to radi @tijanazisic

A post shared by Princess Warrior (@jovana.miljanovic) on Dec 28, 2018 at 2:57am PST

ZDRAV ŽIVOT Ako kada započneš biznis, paralelno ne započneš ubitačnu rutinu, poješćeš samu sebe od muke i sagoreti za nekoliko meseci ili godina, zavisno iz koje si pozicije krenula. Ako nikada nisi trenirala, vodila dnevnik finansija ili se bavila meditacijom, vreme je sada. Uđi u spartanski ritam i kroz disciplinu naći ćeš ogromnu slobodu koja će te podržati na preduzetničkom putu. Bilo da biraš psihoterapiju, trening ili odmor u prirodu, budi sigurna da bez zdravog života nemaš bazu koja će ti omogućiti da istrčiš biznis maraton, već ćeš odraditi par sprintova i tvoja karijera će biti gotova.

MENTOR Nađi mentora ili mentorku što pre, jer su šanse velike da imaš neki bag sa kojim ti treba pomoć ili izazov koji ne možeš sama da izneseš. To je sasvim u redu, svi smo bili u toj situaciji i ako nemaš mentora pored sebe, samo otežavaš celu priču. Ako ne znaš kako da pronađeš mentora, pročitaj moj tekst o tome. 

RAD NA SEBI Kada mi neko kaže da zbog biznisa nema vremena da trenira, radi na sebi, ulaže u dodatne edukacije, ode na odmor ili pazi na ishranu i trening, onda znam da je u pitanju osoba koja će svoj biznis spržiti iz najbolje namere. Vrati se na tačku jedan, organizacija vremena. Kada imaš svoj biznis ulažeš 80% u sebe, a 20% nazad u svoj biznis, jer si ti motor koji vozi taj biznis. Kada ti zabodeš, biznis umire. Ne dozvoli sebi da te ponese trenutak i da mikromenadžuješ i ne vidiš veliku sliku.

BALANS BABY Disciplina je bitna, jer nam ona omogućava da izbalansiramo svoj životni krug. Posao nije život, kao što ni pare na računu ne garantuju sreću. Dobar posao ne znači ništa, ako je to sve što imaš i sve što jesi.  Porodica, hobiji, putovanja, kultura, zdravlje, ishrana, fitnes, izlasci, druženje, rad na sebi, edukacije…

• Koliko je tvoj krug života u balansu?
• Šta je ono na čemu treba da poradiš počev od danas?
• Šta je ono gde imaš najviše prostora za napredak?

Dakle, nacrtajte krug na papiru i podelite krug na četiri dela, a potom svaku četvrtinu na trećine. Ubacite oblasti: karijera, edukacija, hobiji, društveni život, veze, kuća, hrana, sport, zdravlje, kreativnost, spiritualnost i finansije. Onda svaku sekciju razbijte na delove, sa strane popišite šta to za vas znači. Meni na primer zdravlje znači boravak u prirodi, provođenje vremena offline, sistematski pregled jednom u šest meseci, šetnja, boravak u planini, itd. Potom iskreno napišite sebi pored svakog boksa koliko ste trenutno zadovoljni tim aspektom vašeg života od jedan do deset.  Nije nam cilj da uvek sve bude deset, niti je to realno, cilj je da imamo što bolji život u ovom trenutku i da poradimo na onome što je alarmantno nisko. Napravite plan akcija na dnevom, nedeljom i mesečnom nivou gde navodite šta ćete uraditi da biste to unapredili.

Za kraj zapamtiete, zdrava, ispunjena, srećna i samopouzdana osoba sa jasnom namerom je osoba koju niko i ništa ne može zaustaviti. A kako da ojačate samopouzdanje? Vrlo lako, samo ispunite sva ona obećanja koja ste tokom čitanja ovog teksta zadali sebi. U zdravlje!

The post Spremna si da kreiraš svoj posao iz snova? appeared first on Jovana Miljanović.

Kao mala imala sam dugu gustu braon kosu, a prvi put sam se ofarbala pre osamnaestog rođendana. Inspiracija mi je bila boja Meri Kejt Olsen i bez obzira što me je frizerka upozoravala da takva šatirana plava kosa neće biti laka za održavanje, jer je moja tamno braon kosa brzo kreirala novi izrastak i morala sam da idem na sređivanje na nekoliko nedelja, odluka je već bila doneta. Kasnije sam godinama furala tu nijansu pa prešla u skroz plavu, pa se vraćala u smeđu, pa išla u crvenu, crnu, ljubičastu, roze…Nije bilo boje koju nisam probala na sebi. Pred kraj druge godine faksa dobijam punu stipendiju da studije nastavim u Americi i selim se prvi put od kuće na godinu dana. Tada sam promenila ishranu, klimu, vodu, treninge, okruženje, spavanje mi se skroz ispretumbalo i za tih godinu dana od avgusta kada sam otišla tamo do septembra kada sam se nakratko vratila ostala sam bez dobrog dela kose. Makar je tokom borovka u Americi nisam farbala, pa je to malo pomoglo, ali svakako je ispadalo puno kose pri svakom pranju. Po povratku u Srbiji nastavila sam da živim iz kofera i preselila se u Abu Dabi, pa Limasol, Dubai, London i nivoi stresa su bili visoki. Stalne promene mesta življenja, dugi radni sati, sedenje pred laptopom, lošiji kvalitet česmuše tj. vode kojom perem kosu uzeli su danak. Paralelno sa tim od 18 do 28 godine bila sam na strogoj veganskoj ishrani iz pogrešnih uverenja koje sam imala i to je strašno oštetilo moje zdravlje, stanje kose i reproduktivnih organa, kao i creva. Imala sam gastritis, sindrom nervoznih creva, a paralelno anksioznost i depresiju, kao i insomniju zbog stalnih menjanja vremenskih zona i previše vremena provedenog u avionu.

Tokom 2017.godine prošla sam napade kandide, helikobakterije, slomila sam sakralnu kost na treningu kada sam pala i naprsla su mi tri pršljena, a potom mi je mesec dana kasnije izvađen desni jajnik i tumor od 6cm, pa se i to sve odrazilo na kosi. Kulmininacija je bila kada sam na leto 2018.prvi put odsekla šiške i shvatila da imam bele rupe po sred glave, a ne samo sa strane, gde sam imala zaliske još od 2013. kada sam zbog posla stjuardese svaki dan godinu dana morala da krvnički vezujem kosu u visoku punđu i stavljam lak na glavu da ne bih imala bebeće dlačice koje štrče. Tada mi je puno kose otpalo takođe tokom tog posla i tokom života u pustinji, tačnije Abu Dabiju, ali sam čula da je to bio slučaj i sa ostalim curama zbog loše vode tamo.

Godinama sam na svoju ruku isprobala suplemente dostupne u apotekama, šampone i nisam videla veliku razliku. Prvu promenu sam doživela tek kada sam promenila ishranu i krenula na mezoterapiju i PRP tretmane kose. Išla sam u kliniku Eterna na mezo i PRP, a potom u kliniku Invita na tretman Mezo Genosis. Rezultati koje sam primetila su da je kosa tokom tretmana manje opadala i postojeća kosa je bila malo gušća i jača. Na Instagramu sam dobijala puno podrške i saveta od devojaka koje prolaze kroz isto, što je izgleda više od pola Srbije, sudeći po broju upita i poruka koje sam dobijala u vezi sa kosom. Evo nekih proizvoda koje su mi one preporučivale: Pantogar, Mertz, Revlon ampule, Recapin, Recept šampon, Vrnjačka Banja melem prirodni, Furterer Paris RF 80 ampule, Vichy Dercos, Orahovo ulje, Afrodita šampon s belim lukom, Rogaine, Biokap šampon, Ricinusovo ulje, pantenol, kapi koprive, AD kapi, b6 i b1, Rigenforte, Brahmi, Amla ulje, Nerilex sampon, Farmasi beli luk šampon, Plantur 21, Watermans, Minoksidil, Alopecin, Subtil šampon, Supra vitamini, Ducray šampon i ampule, 21st Century Vitamins for Hair Nail Skin, Beauty Complex Terranova, Bedoxin i Polivit, voda od vinove loze i ricinus ulje, Insight linija loss control, Solgar In Sights proizvodi iz Aleksandra…

Ovo su samo proizvodi koje pomažu nekim ženama da saniraju problem, ali saniraju posledicu, a ne uzrok i to je bitno razumeti. Meni nisu pomogli znatno ni šamponi ni suplementi, kao što sam rekla iznad. Moj uzrok je bila kombinacija bolesti, stresa, lošeg imuniteta i katastrofalne ishrane. Kada sam krenula da napadam problem sa više strana i da rešavam uzrok, a ne posledicu, tada sam počela da vidim trajna rešenja. Ishranu sam promenila na leto 2018 i celu priču oko toga možete videti ovde.

Sada je februar i ciklus mezo i prp terapija planiram da ponovim od juna ove godine. To je nešto što u cugu odradiš koliko ti kažu da ti je potrebno, meni je rečeno 6 PRP tretmana i 8 mezo tretmana u Eterna klinici. Zavisno od problema, kada odeš na konsultaciju dobićeš prognozu koliko ti treba, a onda svake godine ideš ponovo, jer ako imaš genetski problem, neće ti ništa za uvek rešiti problem, sem transplantacije, koju su neki moji prijatelji prošli, pa ću ih zamoliti da podele svoju priču i ubaciću je u ovaj post naknadno. Tokom tretmana kosu nisam farbala, samo sam koristila posebne šampone i losion, a onda sam nakon šest meseci ofarbala kosu u svoju boju koju sada puštam, iako redovno idem na šišanje krajeva i održavanje.

Pošto kod kuće koristim samo fen, ne peglam kosu nikada, oduševila sam se kada sam pronašla na netu recenzije za BabyLiss četku sa jonima, koja za nas žene sa tankom kosom izgleda kao feniranje kod frizera, a odradi se kod kuće za 5 minuta, nakon što fenom osušiš kosu. Eto i neka prednost za nas sa tankom kosom, što sa dobrim alatom možemo da se kod kuće poigramo frizerskim zanatom. Koristan opis performansi četke napisala je beauty blogerka Dijana Golubović, pa možete to pročitati ovde, jer verujem da svima znači da čuje više iskustva kada ulaže novac u nešto. Proizvod ima da se nađe u Tehnomaniji, Emezzeti i na njihovom sajtu. Četka je prevazišla moja očekivanja, jer je ovih dana vreme u Beogradu kišno i vlažno, a kada prođem četkom i odem na trening busom, kosa je i dalje ravna posle treninga i fino sija. Ako neko ima gustu kosu, kapiram da neće imati tako moćan efekat kao mi sa tankom, ili će imati, ali će mu biti potrebno mnogo više od pet minuta kao meni. Da li je ovo tema sa kojom ste se i vi mučile i naučile nešto novo? Ako je vaš odgovor da, pišite mi na email sa savetima i ja ću ih ubaciti u ovaj post.

The post Kako se nosim sa opadanjem kose appeared first on Jovana Miljanović.

Osmislila sam ovaj post sa idejom da dodatlno ispromovišem psihoterapiju na mrežama. Kao što sam već pisala na blogu, redovno idem na psihoterapiju i ponosna sam na to. Briga o sebi uključuje aktivnu brigu o telu, umu i duhu i kada je jedan deo zapostavljen ne može se kompenzovati viškom preostalih. Mentalna higijena je podjednako važna kao i higijena tela i duha. Nije lako naći odgovarajućeg terapeuta za sebe, ali ne treba odustati, jer kada nađete onog koji vam odgovara, to će zaista promeniti vaš život na bolje u svakom smislu. Uživajte u ličnim pričama ovih sjajnih žena i njihovom pogledu na ovu temu.

LIDIJA ĆULIBRK specijalista zdravstvene psihologije, urednica magazina Lepota i Zdravlje, osnivačica projekta NisteSami.

Kada je psihologija postala deo tvog života
Kao i većina drugih, psihologiju sam počela studirati da bih bolje razumela sebe i pomogla sebi. Nekada se govorilo da to nije dobra motivacija za studij psihologije a danas se smatra da činjenica da neko je dovoljno suptilan i senzibilan da i sam ima probleme i dileme psihološke prirode, nikako nije prepreka već prednost u psihoterapijskom zanatu.

Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu
Veoma je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu, jer samo kada se psihološka pomoć detabuizira svako će bez problema i srama odlaziti kod psihologa kao kod zubara. Mozak je veoma složen sistem i logično je da su “kvarovi” komplikovaniji i raznovrsniji a mi očekujemo, naprotiv, da svi uvek funkcionišemo bez greške  što je jedno od iracionalnih uverenja na kojima se bazira zazor od psihološke ili psihijatrijske pomoći.

Koliko ulažete u rad na sebi
Rad na sebi nije kada odete u Indiju i provedete mesec dana u ašramu. Rad na sebi nije ako stalno čitate self-help knjige. Rad na sebi nije sakupljanje sertifikata po seminarima. Svaki dan kada ustanete i zahvalite se na svemu što imate je rad na sebi. Svaki trenutak u kom pokušavate da budete “ovde i sada” – dok čekate na semaforu, u redu u samousluzi, dok čekate da vaše dete uradi ono što tražite od njega. Svi ti trenuci su pravi rad na sebi. Sve ostalo je vrdanje. Naravno, treba i čitati, edukovati se i putovati. Ali ni novac ni vreme nisu izgovori da ne radimo na sebi i da ne napredujemo.

Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu
Pre svega je važno da znamo da psihološku podršku možemo pružiti sami sebi. To možemo naučiti. Možemo naučiti da mislimo racionalano, da se umirimo, da meditiramo i radimo jogu, da razvijamo optimizam umesto pesimizma, toleranciju na frustracije umesto netolerancije. Zatim, psihološku podršku daje nam naša “grupa” kojoj pripadamo – partner, porodica, prijatelji, kolege… I ukoliko to nije dovoljno, podršku bez oklevanja treba da potražimo od stručnjaka. Stavovi da svako treba sam da se bavi svojim problemima su iracionalni. Tu smo da pomognemo jedni drugima. Zato stolar uči svoj zanat, bankar svoj, a psiholog svoj.

Koliko smatrate da je bitno da psiholozi budu prisutniji na društvenim mrežama kako bi se približili mlađim generacijama
Veoma je bitno. Društvene mreže su medij putem koga mladi komuniciraju i psiholozi treba da im budu blizu. Ne treba da sede distancirani u kabinetima, na klinikama i fakultetima. To je vreme prošlo i sa radošću primećujem da je sve više mladih i veoma stručnih psihologa dostupno onlajn. U svetu je veliki trend da se psihoterapija radi skajpom ili putem mejlova i poruka. Postoje odlične aplikacije za to a nadam se da će uskoro tako biti i kod nas.

Koja je vaša omiljena metodologija
Već dugi niz godina istraživanja pokazuju da je najefikasnija terapija – racionalno – emocionalno – bihevioralna terapija ili REBT. I sama sam pohađaala tu vrstu edukacije kao i mnogo drugih kolega. Srećom REBT terapeuta je sve više. Ovo je moderna i efikasna terapija koja od klijenta ne iziskuje mnogo vremena i novca da bi se ostvario početni napredak i da bi klijent mogao da nastavi sa svojim životom. A to je najvažnije. Prihvatam da je u vezi određenih problema ili životnih kriza adekvatna i neka druga vrsta terapije kao što je sistemska-porodična, geštalt, egzistencijalistička psihoterapija.

Koliko vam je pomogao blog i društvene mreže da vaša poruka dođe do novih ljudi
Upravo razvijam Instagram profil i stranicu “Niste sami” koja ima za cilj ne toliko psihološku pomoć koliko prosvećivanje i uticaj na promenu stavova opšte populacije prema osobama sa mentalnim problemima. Tek sam na početku i malo me brine što je to jedna vrsta aktivizma a mladi ljudi danas ne mare mnogo za stvari koje se ne tiču lično njih već se tiču njihovog okruženja i samog društva. Zato je lakše ispromovisati svoju psihoterapijsku praksu nego imati ambicije da utičeš na čvrsto ukorenjene stavove. Ovo je za mene izazov i nadam se da ću zahvaljujući njemu načiti mnogo o društvenim mrežama i tome kako mogu da se koriste za aktivističke svrhe.

Šta biste poručili nekome ko se bori sa nekim teškim izazovom u ovom trenutku
Pre svega poručila bih mu da na svoj problem gleda kao ne trenutni problem koji ga neće mučiti uvek. Često kada nas nešto muči, ne vidimo svetlo na kraju tunela a ono uvek postoji. Zatim da izazov sa kojim se suočava nije ništa neprirodno niti strašno već da gleda na njega kao nešto što je možda trenutno loše ali ne i nešto što ne može da se podnese ili savlada. I da svakako o svom izazovu razmišlja kao o nečem što se dešava i drugima i što su mnogi ljudi tokom ljudske istorije uspeli da prevaziđu. Ovo je dobar početak. Zatim, potražiti pomoć stručnjaka – psihoterapeuta ali i farmakoterapijsku pomoć ako je neophodna. Nisam jedan od psihologa koji će reći da sve može psihoterapija jer sam radila više od 10 godina na Institutu za psihijatriju i uverila se da postoje porećeji kada je farmakoterapija spas. I to treba da nauče naši ljudi – da su lekovi za ovu vrstu poremećaja ponekad neophodni kao i lekovi za bilo koju drugu vrstu zdravstvenih tegoba.

View this post on Instagram

Mozda nam ponedeljkom mozak funkcionise ovako :(. Ipak, osvrnite se na ljude oko sebe. Na one koje su za vikend bili bolesni ili sami, na one za koje znate da trpe zbog tegoba psihicke prirode ili prolaze kroz zivotne krize. #mentalnozdravlje #psihoterapija #psihologija #mentalhealth #psychology #psychotherapy #help #lifequotes

A post shared by Niste sami (@nistesami) on Oct 15, 2018 at 12:48am PDT

TAMARA STOILJKOVIĆ psiholog, jutjuberka na kanalu Tammy Talks, trenutno živi u Sidneju, pa je kanal na engleskom jeziku.

Kada je psihologija postala deo vašeg života
Oduvek je bila prisutna u vidu intuitivne analize, preispitvanja, uzivanju u razgovorima koje teze da dodju do skrivenih odgovora i pomaganju bliznjima da prebrode teskobe. Zvanicno je postala deo mog zivota kada sam 2013. upisala osnovne studije psihologije u Beogradu.

Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu
Krucijalno je. Statistika vrlo jasno i ubedljivo dokazuje alarmatno visoku zastupljenost mentalnih poremecaja. No, uz to ne treba zaboraviti i visok broj populacije koja nema poremecaja, ali ipak zeli pomoc i podrsku kako bi funkcionisalo na najvisem nivou. Dakle, u oba slucaja psiholoska pomoc je od velikog znacaja. Ukoliko se izbegava ova vrsta pomoci zbog tabua ili stigmatizacije, poremecaj ili stanje se pogorsava, a osoba jos dublje razvija osecaje stida, bespomocnosti, slabosti, usamljenosti ili drugih tegoba sa kojima se bori. U takvom stanju osoba tesko ostvaruje napredak i poboljsanje samostalno, te tako ostaje u zacaranom krugu. Da bismo prekinuli taj krug, moramo da prihvatimo i sagledamo psiholosku pomoc kao lekarsku kada nas, na primer, boli stomak ili kao sto trazimo licnog trenera da dostignemo bolju fizicku formu. Ovim pristupom cemo osloboditi prostor za psiholosku pomoc onima kojima je potrebna.

Koliko ulažete u rad na sebi
Energiju i vreme ulazem svakodnevno, a novac u zavisnosti od prilike. Rad na sebi moze imati puno oblika i formi, pa tu spada mnogo aktivnosti poput ucenja o sebi, preispitavanju, citanju, pisanju, kreiranju vremena tokom dana sa samorefleksiju, meditaciju, pozitivne afirmacije ili molitvu. Srecom, u danasnje vreme uz par klika mozete naici na pregrst kvalitetnih blogova i tekstova, videa, intervjua, podcasta, online kurseva, te se cesto sluzim ovim savremenijim izvorima informacija. Posto je tesko nekad uociti koliko smo uradili na sebi, savetujem i evaluaciju svog zivota makar nekoliko puta godisnje, kako bismo lakse sagledali gde smo. Ne zaboravimo i na usku povezanost uma i tela, te zbog toga se trudim i svaki dan da pruzim makar malo nege svom telu, bilo u vidu kvalitetnog sna, hidratacije, zdravog obroka, istezanja, setnje ili treninga, a nekada je i pasivan odmor podjednako delotvoran.

Koliko smatrate da je bitno da psiholozi budu prisutniji na društvenim mrežama kako bi se približili mlađim generacijama
Smatram da je to veoma neophodno i hitno. Upravo zapaznje deficita pshiloga na drustvenim mrezama me je i inspirisalo da pokrenem svoje naloge. Pre svega, treba da razbijemo pogresno uverenje o psiholozima, psihijatrima i terapeutima kad krutim, staromodnim i sveznajucim bicima i izgradimo imidz obicnih ljudi, ali istovremeno profesionalaca koji imaju za cilj da pruze pomoc, bezuslovnu podrsku i podstaknu potencijale. Kada to ucinimo, oslobodicemo ljude da nam pridju kada smo im potrebni. Drugo, u danasnje vreme drustvene mreze i mediji opste zastupaju veliki deo naseg svakodnevnog zivota, i upravo kroz njih ravijamo teznje, ideale, vrednosti i one takodje postaju nase ogledalo kroz koje se posmatramo. Problem nastaje u tome sto se upravo u tim medijima predstavlju nerealni i nedostizni standardi i tu nailazimo na prepreku. Ukoliko ovo posmatramo kroz prizmu cuvenog Karla Rogersa (humanisticka psihologija), vidimo da nastaje velika razlika i udaljenost izmedju realnog i idealnog selfa. Ovo moze podstaci broje psiholoske nelagode i poremecaje. Kako ljudi provode sve vise vremena na drustvenim mrezama, cesto i lako zapadaju u ovo zamku. Dakle, psiholozi na drustvenim mrezama i te kako imaju posla, a to je
1. Da konacno predstave sebe na savremen i pristupacan nacin
2. Da dele sadrzaj koji ce biti koncipiran na realnim i svakodnevnim izazovima, kao i da podsecaju i osveste korisnike na razgranicenje realnih i nerealnih standarda
3. Da pomognu iskorenju stigmatizacije tako sto ce na prijemciv nacin iskomunicirati sa publikom o mentalnim poremecajima i tegobama
4. Da pomognu, izlece ili podrze mnoge kojima je potrebno. Ova lista se svakako moze nastaviti dalje, ali hajde da se zadrzimo na ovome kao osnovama.

Koja je vaša omiljena metodologija
REBT (Racionalno emotivno bihejvioralna terapija) – zbog svoje prakticnosti, raznosvrsnih i sveobuhvatnih metoda i primenjivosti u savremenom nacinu zivota. Jedna zanimljiva metoda koju sam bas nedavno naucila je EFT – Emotional Freedom Technique, koju sam primenila na sebi, i zaista sam prijatno iznenadjena rezultatima. Koliko vam je pomogao blog i društvene mreže da vaša poruka dođe do novih ljudi – Tek sam nedavno aktivno pristupila svojim mrezama te jos uvek imam malu publiku. Ovo mi ne predstavlja problem jer znam da ima ljudi i da ce naici upravo oni kojima je neophodno moje znanje i pomoc. Dovoljno mi je da mi stigne i jedna poruka zahvalnosti ili komentar da sam nekome pomogla da znam da sam na pravom putu i cinim pravu stvar. Smatram da se u ovoj profesiji se treba voditi cuvenom izrekom: “Helping one person might not change the whole world, but it could change the world for one person”. Bez obzira na trenutno stanje, zelim i radim na tome da moja publika raste kako bih imala pozitivan uticaj na sto vise ljudi.

Šta biste poručili nekome ko se bori sa nekim teškim izazovom u ovom trenutku
1. Oseti – jer kada nas snadju bolna, teska ili neprijatna osecanja mi ih potisnemo, branimo se od njih, borimo se protiv njih, kanalisemo ih u neke druge strane. U svakom od ovih slucajeva, ne resavamo se problema vec ga samo pakujemo u drugi oblik ili na drugo mesto. Dakle pre svega osetiti ono sto nas je snaslo i malo se prepustii tome, koliko god to tesko bilo.
2. Osvesti – da, i to mozemo sami da ucinimo – odvojite vreme da preispitate sebe na koji nacin taj izazov utice na vas i sta mozete uraditi po tome pitanju.
3. Trazi strucnu pomoc, razgovor, inspiraciju, motivaciju, podrsku, sta god sto mislis da ce ti pomoci i olaksati trenutni i naredni period u zivotu.

View this post on Instagram

After suffering from cystic acne for almost 3 years, I have learned a lot about the challenges which acne brings along with it. . Being a psychologist, I was especially curious about the impact which it makes on personality, emotions and mood. . In this video you can find 3 sections: . 1. Intro & Personal Observations 2. Emotional & Physical Scars which acne makes 3. Coping mechanisms and strategies which you may use to overcome the challenges. . Hope this video helps! Let me know if you have any questions FULL VIDEO LINK IN BIO . . . . . #acnesupport #acnecream #acneproblem #acnetreatment #acnesucks #acne #acnecare #pcosacne #acneserum #strong #acné #acnestudio #acneproblems #acnesoap #acneskincare #acnesolution #acnefree #acnescars #acnes #hormonalacne #acneclear #cysticacne #acnestudios #acneprone #acneproneskin #acneskin #acneseries #acnetips #adultacne

A post shared by TamyTalks (@tamytalks) on Oct 8, 2018 at 2:38am PDT

SABINA KOVAČEVIĆ OLI terapeutkinja, blogerka i mama iz Subotice

Kada je psihologija postala deo vašeg života?
Kada sam tokom adolescencije prolazila kroz prvu (za taj trenutak gadnu) emotivnu krizu koju je pratio konfliktan odnos sa majkom, tražila sam odgovore na pitanja smisla i ljudske duše. Nisam baš znala da formulišem pitanja, a nisam znala ni koga mogu da pitam. Tada su odgovori došli od Epikura, Ničea, Šopenhauera. Egzistencijalistička filozofija vodila me je do psihologije. Od tada sam zagledana u ljudsku dušu i nevidljive zakone ljubavi koji prožimaju naš život.

Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu?
Psihološka pomoć ne sme više da bude tabu. Ja verujem da će doći trenutak da pratimo šta se događa unutar nas, naših psihičkih, emotivnih procesa – isto kao što smo prihvatili da je normalno da odlazimo redovno kod zubara ili da imamo redovnu fizičku aktivnost. Postmoderna doprinela je prihvatanju mnogo toga što se nekada smatralo “nenormalnim”. Danas je svaki životni koncept moguć, i to je zaista snaga ovog doba. Nedopustivo je da pored svega što je danas normalizovano, odlazak kod psihoterapeuta bude tabu. Vreme je da naučimo da je snaga u autentičnosti i suočavanju sa slabostima – koje svako od nas ima.

Koliko ulažete u rad na sebi?
Ulažem puno. I vremena i novca. Možda nekada i preteram (ako je to uopšte moguće). Ipak, to je moj izbor jer mi nova saznanja i svesnost pomažu da živim kvalitetniji i smisleniji život. Pomažu mi da preuzmem odgovornost i pronalazim rešenja na svom putu. Kada osvestimo da smo sami najjači alat i resurs, to nas motiviše da iznova ulažemo i granice se pomeraju. Ono što dobijam radom na sebi jednostavno ne može da se plati.

Koliko smatrate da je bitno da psiholozi budu prisutniji na društvenim mrežama kako bi se približili mlađim generacijama?
Apsolutno. Moja misija je da pomognem ljudima da raskinu sa predrasudama koje nipodaštavaju pravo svakog ljudskog bića da bude uplašeno, tužno ili zaglavljeno u nekom periodu života, i da mu treba podrška. Nekada je vađenje zuba koji boli, bila jedina opcija jer nismo znali da može da se leči. Zbog paničnih napada ljude su zatvarali u ludnicu – a sve to iz straha i neznanja. Imamo odgovornost da moć društvenih mreža iskoristimo kako bismo na osnovu svih dostupnih iskustava i znanja koja imamo danas, makar nekome vratili samopouzdanje koje mu pripada (a koje mu određeni “fake” trendovi mogu poljuljati). Istina je da smo svi ponekad depresivni, anksiozni i imamo svoje padove. Hajde za promenu da se takmičimo u autentičnosti – a ne u (brendiranom) maskiranju.

Koja je vaša omiljena metodologija?
S obzirom da sam Geštalt psihoterapeut, u radu najviše koristim dijaloški metod (M. Buber), i sve više stavljam akcenat na relacioni aspekt i “polje” koje kreiramo klijent i ja. Sve mehanizme koje klijent “nosi” kroz život doneće i u odnos sa mnom. Tako mogu da dobijem najrelevantnije informacije o klijentovim nesvesnim sabotažama i pomognem mu da ih osvesti i napravi zdravije izbore za sebe. Naravno, obožavam nezamenljivi metod porodičnih konstelacija (Orders of Love, transgeneracijski metod kojim se iznosi na videlo i razrešava upletenost člana porodice u sudbinu i traume roditelja i prethodnih generacija).

Koliko vam je pomogao blog i društvene mreže da vaša poruka dođe do novih ljudi?
Ne vidim bolji način trenutno. Pored preporuke, ovo je zaista sjajan način da se približimo ljudima koji su u potrazi za podrškom. Moje iskustvo govori u prilog tome da mi ljudi više veruju kada me prate neko vreme, upoznaju me na neki način, čitaju moje tekstove ili me slušaju. Lakše mogu da vide da li moja ličnost i to što ja nudim, rezonira sa njima. Tako se osećaju sigurnije, i lakše će posegnuti (u ovom slučaju) za terapijom.

Šta biste poručili nekome ko se bori sa nekim teškim izazovom u ovom trenutku?
Priseti se prethodnih kriza. Kuda su te odvele? Seti se stvari koje se ne bi desile da nije bilo istih. Seti se sebe pre i posle kriza. Ja znam da se danas ne bih bavila ovim poslom da nisam prolazila kroz moju ličnu – iako mi ovaj epilog tada ne bi pao na pamet. Svaka kriza ima poruku i smisao. Kroz njih se raste. Ako ne možete sami, nemojte se suzdržavati da potražite pomoć. Treba da znate da nas rutina vodi ka jednoj vrsti umiranja, a kriza je šansa da se probudimo. Budite radoznali za ono što vam donosi i imajte poverenja u “polje”. Biće sve u redu. Obećavam.

View this post on Instagram

Sedim ja u dvorištu i preslišavam se na pauzi za odbranu svog rada, i dolazi koleginica da me slika. Naravno moja reakcija je “nee stani da se namestim” – i evo kako je izgledao čitav proces od spontanosti do narcizma tj. do one poze koja je “odgovarajuća”. Zanimljivo je videti sve naše oklope i maske za spoljni svet verujući da ono što je unutra (od prirode), nije dovoljno dobro. • Inače setila sam se onih čuvenih preslišavanja pred ispite, i to je bilo baaaš stresno. Danas nije tako strašno. Iako postoji uvek doza treme, podržanija sam i svesnija svega što znam i ne znam i onoga što jesam, pa tako je strah od greške mnogo manji. Dragi studenti, slobodno grešite i padajte, samo budite uporni. Greške su deo puta. Sve je iskustvo i praksa. Verujte u sebe i u proces iako vam sada možda deluje nemoguće mesto kome težite. Nije nemoguće. Samo idite korak po korak. • Odoh da se spremam! Poželite mi sreću

A post shared by Psihoterapija – Dunja Vesić (@psihoterapija.dunja.vesic) on Sep 29, 2018 at 5:36am PDT

NADA STEPANOVIĆ autorka bloga Veze i bezveze, zaljubljenica u psihologiju i pisanu reč, neverovatno talentovana spisateljica, britkog uma i sa mnogo humora bavi se temom veza pre svega.

Kada je psihologija postala deo vašeg života
Psihologija je deo mog života skoro od kad znam za sebe. Sad bi neko rekao – aj nemoj da tripuješ, ali zaista verujem u to da svi mi intuitivno od malih nogu osećamo šta nam je blisko. A čujte, nije me vuklo ni da sviram klavir ni da se bavim sportom. Zanimalo me je da posmatram i analiziram svet i ljude oko sebe. Da otkrijem zašto se ponašaju na određen način. Kako i zašto donose određene odluke. Vremenom je ta zaintrigiranost za pitanja naših naravi postala sasvim očita i time ju je bilo moguće kanalisati u konkretnije bavljenje psihologijom a što je u prvom redu vodilo čitanju knjiga.

Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu
Kad čujem ono – kod psihijatra hoćeš da ideš, kuku crna, nemoj ko boga te molim, šta će narod reći – samo se stresem. Da boli glava, to može, pa kod čika doce po lekić, al’ kad duša zaboli to nikako. Ćuti i trpi, nemoj da nas blamiraš, nije to ništa, svi imaju probleme, sve će to jednom proći, to su uobičajene reakcije. A ništa ne prolazi samo od sebe, samo se problem produbljuje i produbljuje. A često i eskalira.

U malim sredinama situacija je alarmantno loša jer je stigma svega sa prefiksom psiho i dalje ogromna. Mada, ona nije mnogo bolja ni u, uslovno rečeno, urbanim sredinama. Ogroman procenat ljudi svih generacija na pomen psihijatra spremno deklemuje – nisam ti ja lud pa da kod njega idem. Elem, situacija je veoma loša i zahteva ozbiljan pristup rešavanju problema i to na više frontova.

Koliko ulažete u rad na sebi
Kad od rođenja shvatite da vam najlešće prigovaraju ono – i bre, al’ si ti radoznala, onda pitanje rada na sebi postaje izlišno. Pre je pitanje kako naći vreme i energiju (dobro, ponekad i novac) za sve ono što se čini zanimljivim. Sem toga, ako sam život shvatate kao najbolji način da učite onda je svaki razgovor, svako putovanje, svaki posećen kulturni događaj rad na sebi. I sve ono što vidite i doživite nosi neku poruku.

U današnje vreme je možda mnogo veći problem kako se izboriti s morem informacija koje nam servira internet i kako se ne sludeti sa kontradiktornim porukama. Nije nimalo redak slučaj da neke metode rada na sebi jedni hvale a drugi nazivaju đavoljom rabotom. Takođe, u celoj priči nije uvek lako razdvojiti suštinu delotvornosti nekog prilaza od jako dobre reklame istog.

Koliko smatrate da je bitno da psiholozi budu prisutniji na društvenim mrežama kako bi se približili mlađim generacijama
Možda se neki neće složiti ali mislim da je emotivna nepismenost ogroman problem na našim prostorima. Ponekad je stvarno tužno videti ljude koji mnogo znaju o kvantnoj fizici ili arheologiji recimo a u isto vreme tako malo znaju o sebe. U tom smislu je prisustvo psihologa na društvenim mrežama jako bitno. Međutim, još bitnijim mi se čini iznalaženje inovativnijih i modernijih ali i suptilnijih načina da se priđe ljudima.

Dominantni refreni na pomen psihologije i dalje su: ne treba to meni, znam ja to sam, to je za slabiće, neće mene niko da uči pameti i životu. I to ne važi samo za starije i skeptičnije, već i mlade a, rekla bih, posebno za mušku populaciju.

Psihologiju treba tako prezentovatii da ona intrigira, da na neki način mami da je upoznamo. Da mladi u njoj vide neku konkretnu dobit po sebe, a ne da je doživljavaju kao način da im se nalepi etiketa paćenika. Međutim, treba posebno naglasiti da je nužno kloniti se senzacionalizma, velikih reči i jeftinih obećanja jer to nije psihologija.

Koja je vaša omiljena metodologija
Imam vrlo pozitivna iskustva sa klasičnom psihoterapijom ali ne mogu reći da imam omiljenu metodologiju iz razloga što me potreba za novim saznanjima vuče da stalno istražujem. Ono što ipak stoji je to da su mi neki pristupi bliski a sa nekima nikako ne rezoniram. Za mene je čitanje knjiga iz psihologije jedan od načina da stalno širim svoja znanja ali i da budem u toku s novim prilazima. U tom smislu postoji par knjiga koje doživljavam kao svoje bukvare i koje su temelji mojih uverenja. Ponekad meditiram, mada bih to pre mogla nazvati sopstvenom metodom opuštanja.

Koliko vam je pomogao blog i društvene mreže da vaša poruka dođe do novih ljudi
Pomogao je mnogo. Blog je definitivno moćno sredstvo da ljudima predstavite svoje ideje. Takođe da ih potencijalno nečemu naučite ili da ih inicirate da o nekim stvarima razmišljaju. Da im ubacite “crva”. Pri tome je jako bitno da svoje stavove izložite jasno i argmentovano a opet pitko i bez osude.

U prilazu psihologiji treba napraviti bitnu razliku između ljudi koji su osvestili to da im neki vid pomoći treba i onih kojima ta pomoć treba ali to ne žele sami sebi da priznaju. Njima valja prići izokola i nagnati ih da se bar s vremena na vreme preispituju. Blog u tom smislu igra značanu ulogu. Moj način je spoj aktuelnih životnih tema, psihologije i doziranog humora jer je to kombinacija koju su ljudi najspremni da prihvate. (I prihvataju). Sve što liči na suvoparna predavanja i moralisanje odbija ljude momentalno. Takođe, preterana intelektualizacija deluje da reaguju u stilu – šta ova umišlja, da smo mi budale. Opet, jeftino šlihtanje i banalizacija takođe izazivaju negativnu reakciju. Treba uvek biti svestan toga da je bavljenje pitanjima psihe vrlo klizav teren.

Šta biste poručili nekome ko se bori sa nekim teškim izazovom u ovom trenutku
Da nikada ne odustaje od sebe. Svaki problem može da se reši. Problemi ne nastaju iznebuha i bez razloga. Treba pre svega tragati za njima jer tu leži odgovor na pitanje kako se iz krize izvući. Treba biti svestan toga da mi imamo mnogo veću moć da se za sebe izborimo nego što nam se to čini kada se u problemu nađemo i kada nas ophrve gomila teških misli i beznađe. Treba takođe imati milosti i strpljenja za sebe. Oprostiti načinjene greške i propuste i otpustiti prošlost. Snažiti svoje potencijale i polako ići napred. Najbolje i najsigurnije uz stručnu pomoć.

View this post on Instagram

#ljubav #radost #razumeti #srce #citati #misli #mudrosti

A post shared by Veze ili bezveze (@veze_ili_bezveze) on May 8, 2018 at 11:18am PDT

DRAGANA STANKOVIĆ Psiholog u edukaciji Racionalno Emocionalne i Kognitivno Bihejvioralne psihoterapije i autorka popularnog bloga Psihologija Online.

Kada je psihologija postala deo vašeg života

The post Psiholozi na mreži appeared first on Jovana Miljanović.

The post Kako zarađujem online i kako to možeš i ti appeared first on Jovana Miljanović.