Biću iskrena, kao mala volela sam da jedem emocije. Jela sam ih toliko da sam redovno imala jedno 5kg više. Sva sreća pa sam se bavila sportom i izrasla u visinu, pa se to nije toliko primećivalo. Ali ta navika koštala me je živaca i energije i dan danas nisam je se potpuno rešila. Kada je neko koga volim bolestan, ja jedem. Kada slavim nešto, ja jedem. Kada sam tužna, usamljena, slomljena, srećna, vesela…šta god da je emocija ja imam hranu koja ide uz nju.
Evo na primer tuga, seta i usamljenost idu fenomenalno uz stari dobri čips. Ukoliko pričamo o sreći, onda se podrazumeva da uz nju ide čokoladni sufle. Kada slavim, vreme je za čašu vina uz slane indijske orahe, bademe, pistaće i masline. Kada se osećam slomljeno, vreme je za ugljene hidrate u svim bojama, oblicima i veličinama.
Ova navika nosi koren upravo iz detinjstva, kada sam provodila vreme kod babe, koja je uživala da ljubav izražava količinom hrane koju nam priprema i nudi. Imali smo obrok pre ručka, ručak i dezert posle ručka. A posle svega toga, možda je vreme za malo voća? Valja se, zdravo je! Ili nije?
Oaj nezdrav odnos prema hrani morao je da prestane i trenutak je bio kada sam pošla u srednju školu i počela da obraćam pažnju na to kako se hranim dosta drugačije od ostalih i kako nemam tri normalna obroka, već imam stalnu potrebu da jedem. Kao što rekoh već, posledice toga osećam i danas.
Nada Pliškić mi je otkrila da po istraživanja da treba sedam godina da ti telo zapamti novu kilažu. Međutim, ono što mene zanima je koliko vremena treba da um kreira novu naviku?
Navika je automatsko ponašanje; kada nešto radiš bez razmišljanja. Često se može naći podatak da je potreban 21 dan da se usvoji nova navika. Međutim, ovo nije sasvim tačno, a evo kako je nastala ova zabluda:
Pedesetih godina prošlog veka, jedan američki plastični hirurg (Maxwell Maltz) je primetio da je pacijentima potrebno oko tri nedelje da se naviknu na svoj novi izgled, i napisao da je umu potrebno minimalno 21 dan da bi se navikao na novu situaciju. Znači MINIMALNO 21 dan. Greška je nastala tako što je neko zaboravio da u daljim navođenjima preuzme tu jednu reč.
Minimalno 21 dan. A koliko maksimalno?
Po istraživanju jednog psihologa i doktora na University College London (Jeremy Dean) se ispostavilo da u proseku treba 66 dana (dva meseca!) da bi se stekla nova navika. U istraživanju je učestvovalo 96 dobrovoljaca kojima je bilo potrebno između 18 dana i osam meseci.
Bez obzira na istraživanja i statistike koliko traje promena navika, osnovno pitanje koje sebi treba da postaviš je da li zaista želiš da ih promeniš. Ako je tvoj odgovor potvrdan, najpre je potrebno je da postaneš svestan svojih navika koje te ne podržavaju u onome što želiš da postigneš.
Pitala sam moju prijateljicu i mentorku Nevu Rajković za savet i evo šta nam je ona poručila:
Ako si sklon analizi, eventualno možeš da pogledaš šta pokušavaš da nadoknadiš jelom; koju prazninu pokušavaš da popuniš? Da li reaguješ na određenu situaciju iz pozicije deteta, ili odgovaraš na nju iz pozicije odrasle osobe koja je odgovorna za svoj život?
Potom treba na pretvoriš svoju želju u ciljane akcije i da učiniš sve što je potrebno da te navike zameniš onima koje će ti doneti rezultate koje si spreman da kreiraš. Emotivno jedenje kod nekih ljudi može da bude razvijeno u tolikoj meri da zahteva pažnju stručnjaka, pa se u tom slučaju treba obratiti nekom od njih.
Ono što možeš da uradiš je sledeće:
- Postani svestan svog emotivnog jedenja. Mnogo toga što u toku dana pojedemo radimo potpuno nesvesno. Možeš da počneš da vodiš dnevnik u koji ćeš zapisivati šta si sve u toku dana pojeo. Da li si zaista bio gladan i koliko (na skali od 1 do 10)? Ili si jeo svoje emocije ili možda pak dosadu?
- Ne postavljaj sebi zamke. Izbaci sve iz kuće što može da te isprovocira. Ako ti je čokolada slaba tačka, izbaci je i zameni čeri paradjzom. Onog čega nema ne možeš ni da pojedeš.
- Uvedi zadršku od 10 minuta. Kad ti padne na pamet da nešto pojedeš, umesto da kreneš ka hrani, idi na neku drugu stranu i pozabavi se tamo desetak minuta nečim korisnim (raspremi policu sa kozmetikom, sredi papire na stolu ili bilo šta drugo).
- Promeni energiju. Ako si usamljen, tužan, besan ili ti je dosadno, ili ti nije ni do čega, pozovi nekog prijatelja ili prijateljicu telefonom, izađi i prošetaj, pospremi kuću, istuširaj se, arhiviraj fajlove. Pokreni se u svakom slučaju.
- Spavaj dovoljno. Nedostatak sna je pokretač prekomernog jednja. Takođe, ako si neispavan ili preopterećen, šanse da ćeš istrajati u usvajanju željenih navika su znatno smanjene.
Kreći se. Vežbaj, šetaj, trči, igraj.
I tako 18 dana, osam meseci ili koliko god da je potrebno.
Vežba stvara majstora.
Inspiraciju za ovaj tekst dobila sam između ostalog kada sam pogledala rezultate istraživanja o zdravlju i fizičkoj kondicji dece u Srbiji. Ako i vas to zanima, pogledajte inforgrafik ovde.
Ako vam se dopao ovaj tekst pogledajte još:
The post Koliko nas koštaju loše navike iz detinjstva? appeared first on Jovana Miljanovic.