Milica Fazekaš je vaspitačica po zanimanju, ali spisateljica po opredeljenju. Baš kao i meni, reči su joj bile i ostale prva ljubav i najlakši način da se izrazi. Život je Milicu odveo u Stravanger u Norveškoj, a novi hobi polako joj postaje posao, jer Milica pored posla vaspitačice zarađuje i od konsultacija gde pomaže našim ljudima koji žele da emigiriraju da to učine na najlakši i najbezbolniji način. Milica piše zanimljiv blog o emigraciji, a često daje besplatan koristan sadržaj i na svom Instagram profilu u lajvovima, kao i u svakodnevnim objavama. Pozvala sam je da za blog sa nama podeli svoje viđenje emigracije i nadam se da ćete u ovom tekstu uživati koliko sam i ja.
Neretko možemo čuti ljude koji su nezadovoljni uslovima u kojima žive, ali su i dalje tu. Svaki dan idu na posao koji ne vole, koji im pruža prihode tek da prežive, ili im donosi odličan novac, ali ih ne ispunjava iznutra. Upravo to je bio motiv za moju emigraciju u Norvešku – pronalazak sredine u kojoj ću moći da se razvijam na profesionalnom i ličnom planu. U Srbiji sam radila u različitim državnim i privatnim ustanovama na poziciji vaspitača i došla sam do onog momenta kada je u pitanju ili sistem ili zdravlje. Danas, u Norveškoj, takođe zavisim od sistema, samo onog koji više odgovara onome ko jesam. Kao i u svakoj zemlji, postoje stvari koje mi se sviđaju, ali i one koje mi se manje sviđaju. Međutim, za mene je emigracija donela spoznaju koju bih poželela svima.
Malo nakon što sam promenila sredinu u kojoj živim, spoznala sam da bi promenu kojoj težimo trebalo potražiti u nama samima, a ne u sistemu ili državi. Izbor države je tu da nam pomogne da što lakše dođemo do cilja, ali tako što ćemo svojim radom ići ka njemu. Trenutno, moji dani izgledaju tako što radim dva posla, jedan stalni i jedan sa strane, dok uporedno razvijam hobi u vidu pisanja, koje predstavlja moju prvu ljubav. Drugi ljudi emigriraju iz različitih razloga: finansijski, društveni, socijalni, lični i sl. a najčešće je to skup udruženih razloga. Koji god da je motiv za emigraciju u pitanju, potrebno je razmotriti očekivanja koja imamo od tog procesa, ali i koje su akcije koje ćemo morati da preuzmemo da bi došli do ostvarenja.
Kako bih vam pomogla da sagledate da li emigracija jeste promena kojoj težite, dajem vam moje stavke o tome šta emigracija nije:
Emigracija nije za svakoga. Ukoliko niste spremni da budete otvorenog uma, prihvatate novine, razlike u kulturi, tradiciji i običajima, emigracija nije za vas.
Emigracija nije put do brzog bogatstva. Da biste emigrirali, u zavisnosti od izbora zemlje, neophodno je uložiti dosta novca. Mogu proći godine dok ne stanete na nulu ili dok ne steknete finansijsku stabilnost i uslove za razvoj u novoj domovini.
Emigracija ne predstavlja napuštanje bliskih ljudi. Kako kaže Mika Antić ,, Ti za koren nisi stvoren, ceo svet ti je otvoren’’ . Osobe koje emigriraju bi trebalo biti svesne da iskreni odnosi nikada nisu sebični i da ćemo za važne ljude uvek naći vreme i način da ostvarimo kontakt.
Duh iz čarobne lampe koji će rešiti sve vaše probleme iz Srbije. Dosta ljudi teži emigraciji kako bi pobegli od loših uslova na poslu, niske plate, porodičnih problema i sl. Međutim, greška većine je ta što od nove države očekuje da će im sama kao takva pružiti rešenje za sve probleme. Emigracija može doneti promene, ali te promene kreirate vi, a ne država u koju emigrirate.
Emigracija nije delimična integracija. Potpunom emigracijom se može smatrati samo situacija u kojoj je osoba formirala društveni i socijalni život, stvorila dom, adaptirala se na novu okolinu i zadovoljila sve uslove za normalno funkcionisanje.
Emigracija nije samo tuga ili sreća. Kao i kod ostalih promena, u toku ovog procesa ćete imati različita osećanja. Nekada ćete biti srećni jer upoznajete novu okolinu, stičete nove prijatelje, a nekada će vas drmati nostalgija za najglupljom sitnicom, za koju ne biste pomislili da će vam nedostajati – kafići na svakom ćošku kao u Novom Sadu.
Razlike koje donosi emigracija nisu loše, već samo drugačije. Naći ćete se u mnogim situacijama koje su različite od situacija u vašoj izvornoj domovini. Neke će vam se svideti, a neke i neće. To ne treba da vas plaši, već bi trebalo prihvatiti da je drugačije u redu.
Emigracija nije zaborav svog jezika i kulture. Ne mislite da ćete prihvatanjem novina zaboraviti svoje korene. Posmatrajte sebe privilegovanim što govorite dva jezika (maternji i jezik nove zemlje) kao i to da imate širinu koju vam donosi poređenje dveju kultura.
Emigracija nije crna ili bela. Kao i kada je reč o bilo kojoj drugoj promeni, tako će emigracija doneti i dobitak i gubitak u vaš život. Npr. neko teži da bude glumac, prati poznate glumce na društvenim mrežama i događajima, divi se imovini koju poseduju, slavi, stilu života i mašta o življenju istog. Međutim, ako u tu priču ne uvrsti drugu stranu medalje, cenu koju slava donosi sa sobom, neimanje privatnosti, odgovornost koju glumac ima prema publici, ta osoba dovodi sebe do velikih emotivnih i psihičkih problema, koji se odražavaju na celokupan kvalitet života. Ista situacija je i sa ljudima koji emigraciju vide samo kao posudu punu novca iz inostranstva, ili kao nepresušan izvor napretka i razvoja. Budite svesni da se svakim izborom menjate na određenom polju i automatski neke stvari iz vašeg dosadašnjeg načina života gubite, a neke dobijate. Prilikom emigracije dobitak može biti nova okolina, novi kontakti, bolji životni standard, bolji uslovi za porodicu. Gubitak može biti udaljenost od dragih ljudi, napuštanje trenutnog doma, finansijski izdaci, teška daptacija na novu okolinu i dr.
Ne znači da nakon emigracije više nećete imati omiljeni kafić, restoran ili vaše mesto. Potrebno je vreme nakon kojeg ćete vrlo brzo platu trošiti na najbolju kafu u gradu.
Emigracija nije samo za mlade. Poznajem dosta žena, majki sa troje dece, koje su u svojim četrdesetim usvojile novi jezik i emigrirale. Onaj ko neće nađe izgovor, a onaj ko hoće nađe način.
Emigracija nije stagnacija. Onog trenutka kada se preselite mogu vam se otvoriti različite prilike, koje čak niste ni planirali, ali zbog novih kontakta i širih vidika vaš se životni ritam može promeniti.
Emigracijom ne stvarate samo srpsku porodicu (porodicu poreklom iz vaše izvorne zemlje). Deca rođena u novoj zemlji će mnogo više biti pripadnici te zemlje, jer tu provode najviše vremena, stvaraju socijalni život i sl. Ukoliko kod kuće pričate na jeziku vaše izvorne domovine, a u spoljašnoj okolini pričate jezikom sredine, kao i učite decu obema kulturama, vašem detetu automatski dajete odskočnu dasku za dalji život.
Emigracija nije samo za probati. Ona predstavlja dugotrajan i kompleksan proces, koji se sastoji iz niza faza i kriza. Preporučujem vam da dva puta merite, a potom sečete kada je reč o odluci da emigrirate.
Emigracija nije savršenstvo. Zemlja u koju emigrirate je po mnogo čemu bolja od vaše izvorne zemlje i zadovoljava vaše najvažnije životne vrednosti. Međutim, napravite granicu između nečega što je za vas bolje i savršenog. Ne postoji savršen sistem. Dobrih i loših ljudi ima u Srbiji, ali ih ima i u Norveškoj. Isto tako, jedna zemlja će imati odličan obrazovni sistem, dok će joj zdravstvo biti loše. Na vama je da pre same emigracije razmotrite koja zemlja zadovoljava najveći broj vaših životnih vrednosti.
Emigracija ne utiče samo na vaš život, već i na ljude koji idu sa vama, ali i na živote onih koje ostavljate za sobom. Razmislite i o tome kada budete pravili računicu.
Emigracija nije za lenje. Neophodno je dosta učenja, usvajanja novih znanja i veština, nadogradnje CV-a, truda i rada kako bi se do emigracije stiglo.
Emigracija nije za one koji ne znaju da utvrde svoj cilj. U Norveškoj često srećem ljude koji su ogorčeni na sistem i okolinu, a najviše na sebe, kukaju na ustanove, ogovaraju stanovništvo, tumače kako zemlja emigracije nije bolja od izvorne zemlje. To je posledica neadekvatno postavljenih ciljeva i nerealnih očekivanja. Svako ko teži emigraciji treba odvojiti dovoljno vremena da spozna prave razloge i ciljeve, a potom, šta je to što će trebati da uradi da do tih ciljeva dođe. Nakon toga sledi odluka da li će prihvatiti ceo paket koji taj izbor donosi.
The post Emigracija za i protiv appeared first on Jovana Miljanović.