Danas sam na blogu ugostila jednog tatu, Vladimira Anušića, profesora fizičkog vaspitanja i trenera plivanja. Tatu jedne ajkulice i jedne ribice! Više od 18 godina Vladimir je proveo u svetu sporta, plivanja, i radu sa decom svih uzrasta, počevši od beba. Ni iskustvo sa veteranima mu nije strano, kao i rad sa decom sa posebnim potrebama. Veruje u dobre, a ne u pametne ljude. Voli da svira saksofon, gitaru i peva pod vodom! Danas će nam ispričati priču o tome kako da prestanemo da izmišljamo izgovore da pobegnemo od vode i kako da svoje strahove ne prenesemo na malce u našem okruženju. Vladimir stupa na scenu.
Imate li izgovor da ne zaplivate danas?
16. oktobar 2018.
Plivanje i voda možda neće rešiti vaš trenutni problem, ali će vam dati prostora da ga sagledate iz drugačije perspektive…
Tišina i mir u vodi kroz trodecenijsko iskustvo pomogli su mi bezbroj puta da napunim baterije, bodrim sebe, u trenucima dok mi je otac bio teško bolestan i borio se za život. Dok mi je žena bila oba puta u porodilištu, a ja daleko, bespomoćan u isčekivanju. Verujte, plivanje odmara dušu i telo, zato je ono moje utočište za mir i tišinu.
Tada nisam smeo da imam izgovor, a da ne uđem u bazen i plivam. A Vi?
Zašto žene treba više da plivaju?
Da li žene danas imaju vremena za sebe, a kamoli još i za plivanje? Ili se utrkuju sve više sa mnogobrojnim «to do listama», koje same sebi nametnu od sumraka do svitanja.
Znam, imate uvek spreman neki izgovor: umorna sam; bole me leđa; decu treba pokupiti iz škole, odvesti od tačke A do tačke B; imam zakazano kod frizera, manikira; sutra rano je bitan sastanak sa klijentom; ko će ručak za sutra spremiti; jedva čekam da legnem, a ne još i da plivam; bojim se duboke vode; ne znam da plivam, pa me je sramota sa 30 da uopšte krenem na časove plivanja; hladno mi je, a još pada kiša; trudna sam; ko će bebu da čuva; mali mi je kupaći, a nemam nov; bazen mi nije blizu, kola su kod brata, ne ide mi se gradskim prevozom…
Čekaj malo «ženo, majko, kraljico», stani, udahni. Zaboravi na svaki izgovor i počni da plivaš već danas.
Zašto?
Zato što je plivanje kao i pisanje, čitanje, osnovna kultura življenja!
Zato što vi htele to ili ne, vašim primerom o zdravom načinu života utičete na decu, okruženje. Zato što ćete biti odmornije, svežije, raspoloženije za sebe, a onda i za sve oko vas… Volećete više sebe, a i mi vas. Manje će vas boleti leđa, ramena, vrat… I dok ste trudne možete da plivate i održavate zdravo stanje tela i uma. Ulaskom u vodu, korak po korak, možete savladati dugotrajan strah od vode, a ono što je još bitnije nećete ga prenositi na bližnje, decu. Bićete sigurnije, vratiće vam se samopouzdanje, bez obzira na stari ili novi kupaći… a imaćete nakon plivanja i vremena za frizera i kafu sa kumom!
Iz mog dosadašnjeg iskustva, ovo je šest najčešćih razloga koji često roditelje i decu znaju da udalje ili približe vodi i uživanju u svim njenim blagodetima:
Plivanje i pravilno držanje idu zajedno
Današnji način gradskog života ne pogoduje kičmi. Zato su voda i plivanje tu za sve. Nude fantastičan spektar aktivnosti, vežbi koje mogu pomoći i koje su deo neke terapije, koje uz trud mogu ublažiti određene fizičke, psihičke nedostatke. Međutim, ponekad je lakše reći nego uraditi. Priče iz mog iskustva, kako plivanje kontinuirano pomaže u jačanju leđnih, vratnih, ramenih mišića:
- U devetoj godini života dijagnostikovali su mu krivu kičmu. Izbegao je operaciju, zahvaljujući plivanju i redovnom vežbanju. Danas, nakon četiri decenije rekreativnog plivanja, teško može da zamisli život, a da ne uskoči u bazen.
- Petogodišnjem dečaku, doktori su nakon operacije oba kuka i nogu, zbog urođenog poremećaja kukova, tačnije LCPD – Legg-Calve-Perthes-Disease prognozirali da verovatno neće moći da hoda. Međutim njegova mama je bila potpuno staložena. Јedino u tom trenutku je bilo moguće kretanje u vodi, hidroterapija i plivanje, jer je mogao pomoću ruku da pliva i bez pritiska na zglobove i veze pravi pokrete nogama u vodi. Zahvaljujući njenoj pravovremenoj reakciji, redovnim časovima plivanja on je danas verovali ili ne vrhunski sportista, triatlonac, plivač, trkač i biciklista.
- Kada se rodila moja ajkulica, i napravila prve korake, primetili smo da gazi levim stopalom malo više ka unutra. Šta smo radili? Plivali smo. U vodi, deca ne mogu da se povrede, kao na suvom. Dok plivate nema naglih pokreta, zglobovi i ligamenti nisu pod opterećenjem kao što su van vode. Uz određene vežbice na suvom, uz pravilne pokrete u vodi, upornost, moja ajkulica danas je pravi delfin, i brzi Gonzales na terenu!
Strah od vode, kako ga mogu prevazići?
Strah od vode, ne bira godine, ni profesiju, a ni to da li ste plivač ili ne. Verovali ili ne i osvajači olimpijskih medalja bojali su se vode.
Kroz višegodišnju praksu, mogu vam reći šta je najviše pomoglo meni u radu sa odraslima i decom da prevaziđu stečen ili urođen strah od vode. Nije lako to je sigurno. Treba da znate da niste u tome sami. Za početak je potrebna samo jaka volja da biste pokušali. Naravno, u takvim situacijama je ponekad potrebno biti bolji psiholog, nego instruktor plivanja.
Neki od trikova:
- Pronađite iskusnog trenera ili obučenu osobu kojoj ćete verovati. Ne bojte se nećete odmah uskočiti u vodu. Dovoljno je da sedite na ivici bazena i uz priču sa osobom od poverenja da se opustite, i samo brčkate noge.
- Ono što je imalo efekta iz mog iskustva, pored ostalih trikova, je da u plitkom bazenu ubacite na primer trenažni bicikl. Smešno je, ali verujte mi deluje. Osoba koja se boji vode, može da mirno sedi, i vozi bicikl, a da pri tome ukoliko želi, siđe sa njega i nogama dodirne dno bazena.
Zapamtite, najvažnije od svega je da vi budete opušteni, strpljivi. Ne žurite i ne požurujte sebe, svako je pojedinac za sebe i treba da zavoli vodu i nauči da pliva svojim sopstvenim tempom. Počnite sa učenjem uplašenog «plivača» u plitkoj vodi, gde oni mogu imati samokontrolu. Bitno je da ne odustanete!
Trudna sam i plivam
Slažem se da treba biti na oprezu i uvek dobro informisan, ali za početak se opustite. Praksa i teorija se slažu da je plivanje odličan izbor za trudnice. Kroz iskustvo sa trudnicama i bebama sa kojima sam radio, slobodno mogu reći da je plivanje jedna od najlepših aktivnosti tokom devet meseci trudnoće. Čak i profesionalni sportisti to potvrđuju.
Moja žena koja je i pre trudnoće bila hiperaktivna, i tokom trudnoće je nastavila sličnim tempom. Naravno uz savet lekara. Plivala je i tokom trudnoće, sigurno jednom nedeljno, oko pola sata. Prsna tehnika joj je najviše prijala, a ponekad bi samo ušla u vodu i “leškarila”, bez neke velike akcije. Posle toga je uvek bila nasmejana i mirno je spavala.
Kada je došla druga trudnoća i tada je bila aktivna i vodila našu ajkulicu na časove bebi plivanja, gde su uživali oboje. Slobodno mogu reći, da joj je plivanje u trudnoći dodatno olakšalo, i pripremilo organizam kako za prvi, tako i za drugi porođaj, a verujte mi blii su i više nego ekspresni! Oba puta oporavak je bio brz kada su bebe stigle.
Ko je danas siguran u vodi?
Pre izvesnog vremena sedeo sam u malom bezenu sa decom, mojom ajkulicom (2.5 godine) i ribicom (od 13 meseci). Igrali smo se. Bio sam između njih. U nekom trenutku okrenuo sam se malo više ka sinu, da mu namestim naočare za plivanje koje su mu spale. Onda sam začuo ženin vrisak (bila je svega na dva koraka od mene).
Pogledao sam, a sa druge strane moja ćerka koja je sedela tik do mene, prevrnula se na glavačke. Virile su joj samo noge iz bazena. Izvukao sam je odmah. Nije joj bilo ništa jer sam reagovao vrlo brzo. Sreća je da se moja ribica nije uplašila niti nagutala vode, iako je u njoj od četvrtog meseca. Sada kada me pitate šta se desilo, teško da bih znao da vam objasnim. To je bio sekund moje nepažnje! Ko je danas siguran u vodi?
Potrebno je da budete koliko je moguće svesni šta sve može i vama da se desi, a ne nekom iz novina, komšiluka. Pogotovo kada su tinejdžeri u pitanju, i oni koji «znaju» da plivaju. Na nama roditeljima, tetkama, ujnama, stričevima, svima koji su u njihovom okruženju je da sa njima pričamo o ovakvim situacijama – da ih edukujemo. Naravno pored toga što već znaju da plivaju.
Šta sebi i deci treba da kažete kada krenete na bazen: Morate biti svesni da niste vi spasioci. Da u takvim situacijama treba da date svoj maksimum, ali da prvo zaštite sebe, kako ne bi bila dupla tragedija. Jeste na prvu ruku sebično, ali ako nema spasioca, stručne osobe koja može da pomogne, prvo što treba da uradite jeste da pronađete neko plutajuće sredstvo (daska, lopta, plastični kanister za vodu) ili kanap (majica, pantalone, kajš, grana) kako biste dobacil osobi koja se davi.
Nije teško biti fin!
Pravila ponašanja, kako postoje u svakom domu, tako postoje i na bazenu. Na prvom mestu da bi postojao neki red, a zatim radi bezbednosti svih.
Verujem da svaki roditelj izdvoji vreme da svom detetu na ličnom primeru pokaže, objasni kako se ponaša za stolom, kako se drži kašika, da li se srče supa, da li se mljacka ili priča dok su nam usta puna hrane, da li se nakon jela ruke i usta obrišu. Želim da verujem da smo ih naučili da se papirići i smeće ne ostavljaju svuda po stanu, da se žvaka ne lepi na tepih, niti na stolicu, da se ne pljuje na pod, da se voda nakon toaleta pusti, a zatim operu ruke. Stvarno želim da verujem!
Zvuči luckasto, ali na bazenu se nosi kupaći i kapica za plivanje! Zamislite sve one dugokose devojčice i žene (da, imate divnu kosu), ali jednostavno zbog čistoće a i vašeg bezbednog plivanja neophodna je plivačka kapica. Evo samo jednog primera zašto: Jednom prilikom dok sam bio sa drugarom na plivanju dok smo neobavezno ćaskali kraj ivice bazena, kraičkom oka posmatrao sam devojčicu od nekih 10tak godina duge i puštene kose koja je pokušavala da pliva kraul… U jednom trenutku okrenuvši se na stranu da uzme vazduh sva ta kosa uletela joj je u usta i naravno toliko se zagrcnula, ali srećom bila je blizu ivice, tako da se sve dobro završilo… Sreli smo se naredne nedelje na istom mestu, imala je divnu roze kapicu!
Predah
Danas ste plivali. Odlično!
Naravno, osećate se odmah bolje, ispunjenije. Međutim, nemojte odmah preći na drugu aktivnost. Udahnite, predahnite, jer telo nije spremno odmah da uskoči u novu avanturu. Nije više izazov «umoriti» telo, već kako ga u što kraćem periodu odmoriti, pripremiti za nove poduhvate!
Imate li sada još koji izgovor, ili ste već u bazenu i plivate…Pišite mi!
New blog, link in bio
Open water swimming, challenges for children and their parents – 5 suggestions for beginners! The post Koji je vaš izgovor da uspešno ne zaplivate? appeared first on Jovana Miljanović.