Rubrika DAN NA POSLU kreirana je od marta 2017.godine sa idejom da predstavi čitaocima uvid u to kako zapravo izgleda neki posao. Želja mi je bila da predstavim neke ljude sa kojima se družim ili sarađujem, a koji uspešno grade svoju karijeru, kako bih inspirisala one koji trenutno studiraju ili rade ono što ne vole i možda razmišljaju o karijernom zaokretu. Mislim da je informacija najbitnija valuta u 2018, jernam pomaže da steknemo nove uvide i brže donesemo bolje odluke o našem životu i budućnosti. Obrađivaćemo razna zanimanja od fitnes blogera do programera, od novinara do dizajnera, od kreatora do vozača.
Današnji gost u rubrici DAN NA POSLU je Nemanja Nikolić, po zanimanju pijanista.
01. Kada si znao da je muzika ono što će biti tvoj poziv?
Praktično od malena, pošto sam rastao u muzičkoj porodici. U periodu kada su se moji vršnjaci igrali žmurke i provodili dane na igralištima, ja sam se dvoumio kojim putem da pođem. Prelomio sam u 14.godini kada sam sazreo i krenuo u muzičku školu, gde sam bio okružen vršnjacima sa istim interesovanjem. Tada sam shvatio da je muzika moje glavno sredstvo izražavanja i moj životni poziv. Posle toga, ni jedno odricanje nije mi teško palo.
02. Koje su sve opcije za muzičare danas?
Muzička industrija se danas baš kao i tehnologija razvija brzo i munjevito, samim tim i mogućnosti su mnogo veće nego kada sam ja počinjao. Svako bira muzički pravac kojim želi da se bavi, a digitalni mediji nam danas omogućavaju globalnu vidljivost. Divna stvar je što danas vaš nastup bez problema može da gleda neko dok se u metrou vraća sa posla u Njujorku i da na njega momentalno reaguje, prokomentariše ga ili podeli sa prijateljima, pa su granice prostora brišu.
03. Uspevaš da uskladiš pedagogiju, korepeticiju i javne nastupe. Šta te najviše ispunjava?
Nemoguće je odlučiti se. Uživanje je stečeno znanje i iskustvo prenositi deci, a podjednako neprocenjivo osetiti razmenu energije prilikom javnog nastupa sa publikom koja kao ogledalo vraća dobru emociju ka vama. Ono što je meni najbitnije je da iz rada sa učenicima, baš kao i na nastupima stičem nezamenljivo iskustvo i gradim sebe.
04. Sarađuješ sa mnogim umetnicima i radiš sa raznovrsnim sastavima. Uz to, veoma uspešno izvodiš ne samo klasične kompozicije, vec i jazz, mjuzikl, Dizni melodije, pa i filmsku muziku. U čemu je razlika i šta je potrebno kako bi se ovladalo svim tim stilovima?
Najbitnije je da se muzičar pronađe u tome što radi i da to zbilja voli. Zahvalan sam što imam prostor i mogućnost da kreiram jedinstvene aranžmane i da improvizujem na licu mesta u zavisnosti od mog trenutnog raspoloženja i osećaja.
U nešto sto je mainstream implementiram delove klasičnih kompozicija, i samim tim kreiram zadovoljstvo kod publika koja to prepoznaje, i kod sebe kao izvođača kome je dopušteno da tako nešto stvara. Time se publici približava i nešto iz klasične literature što im je možda do tada bilo nepoznato, a onda kada to uživo čuju požele da saznaju više. Publika prepoznaje i ceni tu vrednost i nagrađuje lepim rečima i aplauzom.
05. Koji su to trenuci zbog koji sve vredi i koje pamtiš sa svojih nastupa?
Nekad se za koncert i nastup pripremam i po godinu dana svakodnevnim višečasovnim vežbanjem. Sav taj trud i odricanje se isplati kada publika sve to prepozna, i uzvrati svojom energijom i gromoglasnim aplauzom. Pre dve večeri je bio jedan takav trenutak, gde sam pomislio da po prvi put razumem kakav može biti osećaj fudbalera kada se nađe u grotlu ogromnog stadiona i čuje huk navijanja sa tribina. Ovih stotinak ljudi – koliko je moglo da stane u klub, podigli su energiju prostorije do tačke usijanja i učini da zaista budemo ponosni na emociju koju smo kreirali putem muzike.
06. Bavio si se i humanitarnim radom i svirao za decu bez roditeljskog staranja, za decu obolelu od raka i za udruženje Debra…Koliko umetnost uspeva da osvesti ljude i ukaže na neki problem i pokrene društvo?
Muzika svojom lepotom i izrazom podstiče ljude da dodju na takve događaje i samim tim se budi empatija i podiže svest. Osećanja koja muzika može da pokrene i dočara, po mom mišljenju su nemerljiva sa bilo čim drugim. Ona je svuda oko nas i stalno je u nama, iako mi ponekad ne budemo svesni toga. Nastupanje na humanitarnim koncertima takvog tipa vraća mi još dublju veru u vrednost muzike. Kada smo za decu koja, na nesreću, nemaju mnogo kontakta sa drugima i svetom koji ih okružuje svirali, a oni počeli da se, poneseni muzikom gibaju i pevuše, pred nama se pomeralo i kretalo nešto novo i veličanstveno. Kao da je za decu, u tom trenutku, počeo da postoji i svet na koji dotada nisu reagovali…
07. Koji ti je omiljeni nastup i gde si sve nastupao?
Jedan od najdražih koncerata mi je solistički koncert na Kolarcu. Mogu reći da mi je svaki nastup drag, jer se na svakom trudim da dam deo sebe i da bude jedinstven.
Nedavno sam nastupao na jednom koncertu na platou ispred Hrama Svetog Save gde smo između ostalog svirali Diznijeve pesme i oraspoložili mališane koji su tu došli sa roditeljima. Sam hram, povod, Božić, sneg i ljudi učini su ovo iskustvo nezabravnim.
Pošto volim da putujem, radujem se svakom pozivu koji dobijem da nastupam u inostranstvu. Uvek je lepo upoznati nove kulture, ljude, i gradove. Do sada me je put odveo u Litvaniju, Francusku, Italiju, Englesku, a videćemo šta mi nosi ova godina.
08. Pamtiš li neki poseban peh i kako se snalaziš kada uslovi rada nisu baš idealni?
Kada nastupam na koncertnim klavirima u akustičnim salama uglavnom nemam nikakvih problema. Međutim, kada sviram sa ozvučenjem, gde su tehnički uslovi znatno komplikovaniji, ume da bude neprijatno. Na jednom od nastupa u Litvaniji, gde smo sleteli samo nekoliko časova pre samog koncerta i sve je trebalo da bude spremno, ispostavilo se da organizatori nisu postavili instrumente na tačnu poziciju i niko od njih u tom trenutku nije bio prisutan, tako da je sve bilo na nama. Na svu sreću, nas bubnjar je izuzetno svestran i upoznat sa tehnikom, pa je na licu mesta od tri kabla napravio jedan – prespojio, produžio i koncert je mogao da počne na vreme. Kad zaboravite na stres u tom trenutku, sve postane – samo muzika.
09. Koji je to loš savet koji mladi muzičari na početku dobijaju?
Ne znam za druge, ali ja sam imao sreću da me od detinjstva prati prijatelj i profesor koji ima dosta koncertnog iskustva i svaki njegov savet sam mogao da iskoristim u svojoj karijeri.
10.Da li imaš neke čudne rituale, navike ili hobije?
Ranije sam se bavio origamijem. To kreativno savijanje papira me je oduvek smirivalo, a danas baš volim da kuvam. Uvek možete da ubacite neki novi sastojak, neku svoju ideju i na kraju da to podelte sa svojim prijateljima. Što se rituala pred nastup tiče – nemam ih. Draži su mi oni posle…
The post DAN NA POSLU Pijanista Nemanja Nikolić appeared first on Jovana Miljanovic.