Kako napisati knjigu od nule?

Danas na blogu imamo gosta, Anu Gord koja je odlučila sa vama podeliti savete kako da započnete knjigu od nule.

Ko je Ana Gord?

Ana Gord stoji iza bloga o (sajber) pisanju Act Nocturnal (www.actnocturnal.com) koji se bavi temama kao što su: kako objaviti elektronsku knjigu, spisateljska blokada, da li je moguće zaraditi kao pesnik itd. Ana je (kreativni) pisac i bloger iz Beograda i završila je master na Filološkom fakultetu na katedri za Opštu književnost i teoriju književnosti. Ana je delom izmišljena ličnost koja obožava pisanje i uživa u blogovanju, a pored toga voli i putovanja i sport. Objavila je 2 knjige, trenutno radi na novom romanu, a inače pruža i usluge konsulatcija u vezi sa pisanjem.

Ukoliko želite da saznate više, posetite blog na www.actnocturnal.com ili pronađite Anu na Facebooku ili na Amazonu!

Ukoliko bi se ovaj ceo post mogao svesti na tri reči, one bi bile sledeće:

Počnite.

Nastavite.

Završite.

Hoćemo još jednom?

Počnite! Nastavite… Završite

Iako na prvi pogled zvuči jednostavno, bili bi iznenađeni koliko ljudi odustane na prvom, drugom ili trećem koraku. A kako je svaka faza jednako izazovna sama po sebi, danas ću pre svega probati da vas odgovorim od pisanja knjige.

Da, tako je, da olakšam svima život, da ne mlatite praznu slamu dok ste još mladi. Čekaj bre, pa zašto?! – vičete vi. A da vas pitam nešto. Zašto želite da napišete knjigu? Evo odmah možete brzo proveriti da li ste stvoreni za pisanje uz pomoć kratke vežbice (pismene naravno) – prestanite sa čitanjem ovog teksta i napišite bar 5 razloga zbog kojih biste voleli da napišete knjigu.

I? Jeste napisali? Niste? Mrzi vas i uradićete to nakon čitanja ovog teksta? Ne znam da li razumete, ali upravo ste trebali da napišete nešto (toliko o vama kao piscu). Naravno, zaista nije strašno ako niste, ali morate shvatiti nešto. Odmah sad odmah izbacite iz glave ideju o romatičnom pisanju knjige! Tako je, pisanje knjige nije ni lako, ni simpatično i verovatno je najizazovnija stvar koju ćete u životu uraditi. A još plus ne možete nikoga da zamolite za pomoć – vi morate sve sami da uradite. Znači nema zvanja mame, nema guglanja pisanje u sopstveno ime, nema diktiranja kraljevskom beležniku. Nope. It’s just you and keyboard baby, it’s just you and keyboard.

Oh, sada ste ipak zapisali svojih 5 razloga?! Bravo za vas… Nego, kako je to izgledalo? Jeste proverili FB par puta da vidite kako stoji stanje na lajni? Stigla neka poruka možda? E pa jeste, za pisanje je potrebna koncetracija i mir. A kako pisanje dužeg teksta zahteva vreme, morate razumeti da kod pisca nema pravog opuštanja. Vi stalno imate potrebu da nešto “uradite”. I stalno nešto radite. Na žalost, spisateljstvo nije posao koji većina ljudi može da shvati. Pogotovo ne ljudi od 9 do 5. Oni se vrate iz svoje banke i upale da gledaju omiljenu seriju ili odu popiju pivo. A pisci sede i pišu. Tako da ne bi bilo loše da što pre odgledate seriju do kraja sezone jer od sada ćete imati nepresušnu potrebu da stvarate u slobodno vreme. A čak i da nemate, verovatno ćete morati da pišete da bi završili knjigu.

Znam, znam pitate se, zašto zaboga onda ljudi pišu?! Iz ljubavi. Tako je. Delovalo vama patetično ili ne, ljubav pokreće sve. A iskreno se nadam da je to bila jedna od stavki na vašoj listi. Čak bih bila toliko drska da izjavim kako talenat za pisanje uopšte ne postoji. Ono što mi nazivamo genijalnošću pre svega je neizmerna strast koja nas pokreće da uradimo nešto.

Fora je u tome što se čovek ne probudi jednog dana kao pisac. Nema onoga, dobro jutro svete, od danas sam spisateljica! Naravno niko se ne probudi ni kao fudbaler. Prosto, u životu ga nešto zanima i on krene tim putem. Srećom po vas koji još niste zavoleli pisanje, pored ljubavi ka pisanoj reči (kao i za fudbal) i za pisanje je potreban – trening, pa je dobro znati da se pisanje može naučiti.

Ono što je bitno je početi – od početka. Bez obzira da li ste pisac početnik, imate već nešto iza sebe ili se tek ubacujete u spisateljske vode, počnite tamo odakle ste. Ne možete preskočiti 100 stepenika u jednom koraku. Znam da je penjanje dosadno, ali je još gore sedeti na dnu i ne raditi ništa.

A pošto počinjete od nule, sa pisanjem treba krenuti bez mnogo razmišljanja. Tako je, sednete i pišete, no big deal. Da li ćete pratiti spisateljske trendove ili ne, samo je vaša stvar ali pišite o onome o čemu želite i na način koji se vama lično dopada.

Međutim, pošto ste odlučili da pišete knjigu a ne dnevnik zapamtite da ne možete pisati samo za sebe i da morate imati nekog čitaoca na umu. Šta ovo znači? Znate ono kada se dve najbolje drugarice dopisuju na društvenim mrežama pa se site ismeju jer samo one znaju o čemu se radi? E pa to nemojte da radite. Kada pišete, vi u stvari, pričate priču – pisanje knjige je osmišljavanje ideje i njeno sklapanje u celinu. Zato ne možete pisati samo ono što vam se dopada bez objašnjavanja, jer ako npr. volite da opisujete scene borbe ili ubistva, ne možete pretočiti celu knjigu u poglavlja gde se ubistva smenjuju jedna za drugim. Potpisujem vam da bi ovo svakom čitaocu – osim vas i bliže vam rodbine – bilo neviđeno dosadno. Jeste, to upravo znači da ćete morati da pišete o nečemu što vas zapravo i ne zanima, kao što su npr. dijalog ili atmosfera scene i svi oni nevidljivi prelazi koje običan čitalac ni ne zapazi. Tako da ne, neće svaki deo knjige biti super zanimljiv za pisanje. Zapamtite, ako pišete za sebe, to je hobi, a ukoliko pišete i za druge, to je karijera.

Ako ste i dalje zagrejani za ideju pisanja, čestitam tvrdoglavi pišče! Hajde sad konačno da vidimo kako to tačno napisati knjigu – od nule.

POČNITE!

• Ne treba vam originalna ideja! Za vašu knjigu potrebna je ideja, a dobra vest je da vam za pisanje knjige apsolutno nije potrebna dobra ili originalna ideja. Ako pojedinačno razmislite o svim remek delima književnosti, Ana Karenjina npr. zapravo je priča o ženi koja je prevarila muža a Čarobni breg opis dešavanja u jednom sanatorijumu. Mogu uzeti i banalnije primere kao što su 50 nijansi sivo ili Sumrak saga. Poenta je u tome da ideja nije toliko bitna koliko vaš način da ispričate priču.
• Nemojte pisati o onome u šta se odlično razumete. Tako je, pišite o čemu god hoćete – ali ne o onome o čemu znate mnogo, jer to možda nije ono o čemu volite da pišete. Ako ste ekpert u nekoj oblasti, to ne znači da o tome pišete sa strašću. Zapamtite da će vas kroz celokupni proces voditi l’amour, i stoga nećete odustati samo kada pišete o onome što zaista volite. 
• Nacrtajte mapu vaše knjige. Pre pisanja, obično ide crtanje, oduvek bilo i uvek će i biti. Zato pre nego što započnete sa pisanjem, napravite outline ili nacrt knjige. Outline je najlakše nacrtati na većem papiru ili tabli – brejnstormingujte i hronološki postavite sve ideje koje imate a zatim raspodelite poglavlja knjige. Ne preterujte u nastojanjima da dostignete Ticijanovu tehniku, jer ovaj nacrt će vam koristiti kao prost kostur tokom celokupnog spisateljskog procesa. Organizujte ideje na početak, sredinu i kraj; a nacrt može da izgleda i kao opis ili prepričavanje knjige iz koga izlaze poglavlja. Ovo je takođe sjajna faza kada možete da nažvrljate šta god poželite bez griže savesti, i odlična je za vežbanje.
• Obožavajte svoju “konkurenciju”. Povežite se sa drugim piscima preko foruma, socijalnih mreža ili blogova. Da je svet idealan, ni u jednom poslu ne bi bilo mesta sujeti i nadmetanju. Zato se potrudite da budete uzor za buduće naraštaje i znajte da vam vaši novi drugari po tastaturi mogu dati itekako korisne savete ili vas dodatno motivisati.

NASTAVITE…

• Pišite, a kad vam dosadi, opet pišite. Kada počnete pisanje knjige, trudite se da pišete svaki dan ili barem svaki drugi dan. Znam da vam se spava. Znam da vam se izlazi napolje. I znam da izgleda kao da nema nikakvog smisla, ali budite dosledni i ukoliko naiđete na prepreku, govorite sebi koliko vas pisanje ispunjava. Ili kako ćete zaraditi milion dolara, šta god vam lakše. Najbolje bi bilo da pratite kostur priče i da pišete po redu. Opet, bilo bi sjajno pisati ono o čemu vam se u datom trenutku piše ali imajte na umu da se delovi na ovaj način neće najbolje složiti i da može doći do mnogo više prepravljanja nego kada pišete knjigu od početka do kraja.
• Nemojte pisati celu knjigu. Pravite manje planove za pisanje. Npr. nemojte govoriti sebi da pišete knjigu već 4 strane knjige. 4 pasusa knjige. 4 rečenice knjige. Šta god vam je cilj, trudite se da ne razmišljajte previše o krajnjem rezultatu i umesto toga idite postepeno – poglavlje po poglavlje. Ipak, pravite liste ciljeva i postavljajte sebi stalne izazove.
• Bićete očajni tokom pisanja. I to je ok. Sasvim, sasvim ok. Verovali ili ne, možete biti nesigurni i uplašeni a ipak pisati. Pored toga, prirodno je da sumnjate u svoj rad. Ovo je vaša prva knjiga, zaboga! Brzo, vratite fokus na milionče ili pogledajte vašu listu od 5 razloga (valjda ste je dosad napisali), budite jaki i nastavite dalje – uprkos svim glupavim mislima koje vas opsedaju.
• Napisana strana ništa ne valja… Dok ne odleži. Iščitavanje je, po mom skromnom mišljenju, najbitniji deo spisateljskog procesa koji većina početnika nekako uvek preskoči. Isčitavanje je jednostavan proces koji se sastoji iz sledećeg: ostavite da vaš tekst “odleži” preko noći (ili idealno par dana) a onda ga ponovo pročitate. Znam, znam. Dok ste u trenutku samog pisanja mislili da će se Dostojevski sigurno povampiriti kako bi vam lično čestitao, sada vam dođe da sve napisano uništite. Ne brinite, sve je ok. Ovo zapravo i nije trenutak za konačne prepravke, već samo vreme kada ste nekoliko dana nakon pisanja bistra uma uvideli koje ste sve greške napravili. Ono što je važno da shvatite jeste da se knjiga ne piše u dahu. Na svakih par stranica ili poglavlja, vratite se na ono što ste pisali, iščitajte tekst i napravite potrebne izmene. 

ZAVRŠITE

• Radite pod pritiskom. Neki red se mora poštovati! Odredite vreme kada ćete završti poglavlje ili knjigu i naučite da poštujete rokove. Budite strogi i odaberite sebi nagradu ili kaznu ukoliko sve (ne) ide po planu ili se dodatno motivišite tako što ćete na socijalnim mrežama objavljivati deadline ili odlomke iz knjige – verujte mi, ništa gore od javnog blamiranja.
• Ovo nije moja rečenica! Po završetku knjige, na red dolazi uređivanje ili ispravljanje. To je ono kada se usredsredite na detalje, gledate šta ste sve napisali i krstite se u sebi kako ste vi, buduća reinkarnacija Andrića, napisali nešto tako glupo. Zato pažljivo čitajte knjigu deo po deo a onda pročitajte celu knjigu još makar dva puta. Ispravite greške i izbacite sve što se čini suvišno: dijaloge, rečenice itd. Često ćete uvideti da ćete izbacivati delove sa kojima ste incijalno bili oduševljeni ali ste na kraju shvatili da im zapravo uopšte nije mesto u knjizi. Ovo je proces koji traje dosta dugo i može vam oduzeti više vremena nego samo pisanje knjige, ali krajnji cilj je da imate što čistiji tekst.
• Ne postoji lektorska telepatija. Ako ste se zapitali zašto bi uopšte prepravljali knjigu kada možete dati lektoru da vam je sredi, vratite se na početak ovog teksta koji objašnjava da sami pišete svoju knjigu. Ukoliko niste sami sredili i očistili knjigu, urednik neće imati pojima šta ste je pisac želeo reći, a to će doprineti tome da vaša knjiga bude nerazumljiva i da opet treba da se, šta? Tako je, prepravlja! Zapamtite, urednički i lektorski posao nije da napiše knjigu umesto vas i zato ne možete samo nabacati ideje i otići na žurku. Sami očistite svoje delo i sami napravite da bude najbolje što može da bude.
• Savršenstvo ne postoji – niti će ikada postojati. Ovo će vas iznenaditi, ali u suštini nijedna knjiga na svetu nije savršena. Zato se na vreme pomirite se sa činjenicom da nećete biti perfektni, ali ćete se itekako poboljšavati uz stalnu vežbu i pogreške. Takođe, krajnji rezultat uopšte ne mora da odgovara početnoj ideji, jer se priča tokom pisanja stalno razvija.
• Tvoja knjiga je glupa. Ukoliko se vaša knjiga nekome ne dopadne, morate shvatiti da je to u redu. Ni vama se ne sviđaju sve knjige koje ste pročitali i svako ima pravo na sopstveno mišljenje. Ovo naravno ne znači da vi pišete loše već samo govori o tome da živite u svetu punom različitosti. S druge strane, lako se može desiti da vas ljudi spuštaju zato što žele da budete na njihovom nivou i negativni su zbog njih samih a ne zbog vas. Mnogi ljudi, opet naročito oni od 9 do 5, zadovoljni su sa onim što imaju i ne jure svoje snove, tako da vas oni zapravo i ne mogu razumeti. Naravno, nemojte biti sujetni i naučite da razlikujete konstruktivnu kritiku od zavidnih komentara.
• Neuspeh je fantastičan. Ako se vaša knjiga ne proda u milion primeraka, ne, ako se vaša knjiga ne proda ni u jednom jedinom primerku, to je sasvim ok. Znam da ste silno želeli onaj milion ali verujte mi, poraz nije nimalo strašan, naprotiv. Svi znamo da se na greškama uči. Mnogo je strašnije kajanje jer nešto niste ni započeli, nastavili ili završili.

Da sumiramo – tajna pisanja je sedenje i – pisanje. Koje morate izdržati do kraja. Kako to uraditi? Prosto: stavite gluteus na stolicu i prste na tastaturu, a zatim pronađite način kako da se zadržite u asani pisca-koji-piše što je duže moguće. Znam da ne zvuči zabavno ali vi pišete knjigu! Treba da budete ponosni. Jedan deo vas ostaje u amanet budućim generacijama. I to je sjajno! 

U suštini, sve se može naučiti. Disciplina. Strpljenje. Marketing. Pa i veštine koje uspešan pisac koristi – a samo je na vama da li ih zaista želite naučiti. Zato počnite! Nastavite… I završite Srećno!

Na kraju, nestrpljiva sam da saznam koji su to vaših 5 motiva za pisanje knjige pa slobodno ostavite komentar ili recite koje vi metode koristite pri pisanju knjige.

The post Kako napisati knjigu od nule? appeared first on Jovana Miljanovic.