Osmislila sam ovaj post sa idejom da dodatlno ispromovišem psihoterapiju na mrežama. Kao što sam već pisala na blogu, redovno idem na psihoterapiju i ponosna sam na to. Briga o sebi uključuje aktivnu brigu o telu, umu i duhu i kada je jedan deo zapostavljen ne može se kompenzovati viškom preostalih. Mentalna higijena je podjednako važna kao i higijena tela i duha. Nije lako naći odgovarajućeg terapeuta za sebe, ali ne treba odustati, jer kada nađete onog koji vam odgovara, to će zaista promeniti vaš život na bolje u svakom smislu. Uživajte u ličnim pričama ovih sjajnih žena i njihovom pogledu na ovu temu.
LIDIJA ĆULIBRK specijalista zdravstvene psihologije, urednica magazina Lepota i Zdravlje, osnivačica projekta NisteSami.
Kada je psihologija postala deo tvog života
Kao i većina drugih, psihologiju sam počela studirati da bih bolje razumela sebe i pomogla sebi. Nekada se govorilo da to nije dobra motivacija za studij psihologije a danas se smatra da činjenica da neko je dovoljno suptilan i senzibilan da i sam ima probleme i dileme psihološke prirode, nikako nije prepreka već prednost u psihoterapijskom zanatu.
Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu
Veoma je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu, jer samo kada se psihološka pomoć detabuizira svako će bez problema i srama odlaziti kod psihologa kao kod zubara. Mozak je veoma složen sistem i logično je da su “kvarovi” komplikovaniji i raznovrsniji a mi očekujemo, naprotiv, da svi uvek funkcionišemo bez greške što je jedno od iracionalnih uverenja na kojima se bazira zazor od psihološke ili psihijatrijske pomoći.
Koliko ulažete u rad na sebi
Rad na sebi nije kada odete u Indiju i provedete mesec dana u ašramu. Rad na sebi nije ako stalno čitate self-help knjige. Rad na sebi nije sakupljanje sertifikata po seminarima. Svaki dan kada ustanete i zahvalite se na svemu što imate je rad na sebi. Svaki trenutak u kom pokušavate da budete “ovde i sada” – dok čekate na semaforu, u redu u samousluzi, dok čekate da vaše dete uradi ono što tražite od njega. Svi ti trenuci su pravi rad na sebi. Sve ostalo je vrdanje. Naravno, treba i čitati, edukovati se i putovati. Ali ni novac ni vreme nisu izgovori da ne radimo na sebi i da ne napredujemo.
Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu
Pre svega je važno da znamo da psihološku podršku možemo pružiti sami sebi. To možemo naučiti. Možemo naučiti da mislimo racionalano, da se umirimo, da meditiramo i radimo jogu, da razvijamo optimizam umesto pesimizma, toleranciju na frustracije umesto netolerancije. Zatim, psihološku podršku daje nam naša “grupa” kojoj pripadamo – partner, porodica, prijatelji, kolege… I ukoliko to nije dovoljno, podršku bez oklevanja treba da potražimo od stručnjaka. Stavovi da svako treba sam da se bavi svojim problemima su iracionalni. Tu smo da pomognemo jedni drugima. Zato stolar uči svoj zanat, bankar svoj, a psiholog svoj.
Koliko smatrate da je bitno da psiholozi budu prisutniji na društvenim mrežama kako bi se približili mlađim generacijama
Veoma je bitno. Društvene mreže su medij putem koga mladi komuniciraju i psiholozi treba da im budu blizu. Ne treba da sede distancirani u kabinetima, na klinikama i fakultetima. To je vreme prošlo i sa radošću primećujem da je sve više mladih i veoma stručnih psihologa dostupno onlajn. U svetu je veliki trend da se psihoterapija radi skajpom ili putem mejlova i poruka. Postoje odlične aplikacije za to a nadam se da će uskoro tako biti i kod nas.
Koja je vaša omiljena metodologija
Već dugi niz godina istraživanja pokazuju da je najefikasnija terapija – racionalno – emocionalno – bihevioralna terapija ili REBT. I sama sam pohađaala tu vrstu edukacije kao i mnogo drugih kolega. Srećom REBT terapeuta je sve više. Ovo je moderna i efikasna terapija koja od klijenta ne iziskuje mnogo vremena i novca da bi se ostvario početni napredak i da bi klijent mogao da nastavi sa svojim životom. A to je najvažnije. Prihvatam da je u vezi određenih problema ili životnih kriza adekvatna i neka druga vrsta terapije kao što je sistemska-porodična, geštalt, egzistencijalistička psihoterapija.
Koliko vam je pomogao blog i društvene mreže da vaša poruka dođe do novih ljudi
Upravo razvijam Instagram profil i stranicu “Niste sami” koja ima za cilj ne toliko psihološku pomoć koliko prosvećivanje i uticaj na promenu stavova opšte populacije prema osobama sa mentalnim problemima. Tek sam na početku i malo me brine što je to jedna vrsta aktivizma a mladi ljudi danas ne mare mnogo za stvari koje se ne tiču lično njih već se tiču njihovog okruženja i samog društva. Zato je lakše ispromovisati svoju psihoterapijsku praksu nego imati ambicije da utičeš na čvrsto ukorenjene stavove. Ovo je za mene izazov i nadam se da ću zahvaljujući njemu načiti mnogo o društvenim mrežama i tome kako mogu da se koriste za aktivističke svrhe.
Šta biste poručili nekome ko se bori sa nekim teškim izazovom u ovom trenutku
Pre svega poručila bih mu da na svoj problem gleda kao ne trenutni problem koji ga neće mučiti uvek. Često kada nas nešto muči, ne vidimo svetlo na kraju tunela a ono uvek postoji. Zatim da izazov sa kojim se suočava nije ništa neprirodno niti strašno već da gleda na njega kao nešto što je možda trenutno loše ali ne i nešto što ne može da se podnese ili savlada. I da svakako o svom izazovu razmišlja kao o nečem što se dešava i drugima i što su mnogi ljudi tokom ljudske istorije uspeli da prevaziđu. Ovo je dobar početak. Zatim, potražiti pomoć stručnjaka – psihoterapeuta ali i farmakoterapijsku pomoć ako je neophodna. Nisam jedan od psihologa koji će reći da sve može psihoterapija jer sam radila više od 10 godina na Institutu za psihijatriju i uverila se da postoje porećeji kada je farmakoterapija spas. I to treba da nauče naši ljudi – da su lekovi za ovu vrstu poremećaja ponekad neophodni kao i lekovi za bilo koju drugu vrstu zdravstvenih tegoba.
TAMARA STOILJKOVIĆ psiholog, jutjuberka na kanalu Tammy Talks, trenutno živi u Sidneju, pa je kanal na engleskom jeziku.
Kada je psihologija postala deo vašeg života
Oduvek je bila prisutna u vidu intuitivne analize, preispitvanja, uzivanju u razgovorima koje teze da dodju do skrivenih odgovora i pomaganju bliznjima da prebrode teskobe. Zvanicno je postala deo mog zivota kada sam 2013. upisala osnovne studije psihologije u Beogradu.
Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu
Krucijalno je. Statistika vrlo jasno i ubedljivo dokazuje alarmatno visoku zastupljenost mentalnih poremecaja. No, uz to ne treba zaboraviti i visok broj populacije koja nema poremecaja, ali ipak zeli pomoc i podrsku kako bi funkcionisalo na najvisem nivou. Dakle, u oba slucaja psiholoska pomoc je od velikog znacaja. Ukoliko se izbegava ova vrsta pomoci zbog tabua ili stigmatizacije, poremecaj ili stanje se pogorsava, a osoba jos dublje razvija osecaje stida, bespomocnosti, slabosti, usamljenosti ili drugih tegoba sa kojima se bori. U takvom stanju osoba tesko ostvaruje napredak i poboljsanje samostalno, te tako ostaje u zacaranom krugu. Da bismo prekinuli taj krug, moramo da prihvatimo i sagledamo psiholosku pomoc kao lekarsku kada nas, na primer, boli stomak ili kao sto trazimo licnog trenera da dostignemo bolju fizicku formu. Ovim pristupom cemo osloboditi prostor za psiholosku pomoc onima kojima je potrebna.
Koliko ulažete u rad na sebi
Energiju i vreme ulazem svakodnevno, a novac u zavisnosti od prilike. Rad na sebi moze imati puno oblika i formi, pa tu spada mnogo aktivnosti poput ucenja o sebi, preispitavanju, citanju, pisanju, kreiranju vremena tokom dana sa samorefleksiju, meditaciju, pozitivne afirmacije ili molitvu. Srecom, u danasnje vreme uz par klika mozete naici na pregrst kvalitetnih blogova i tekstova, videa, intervjua, podcasta, online kurseva, te se cesto sluzim ovim savremenijim izvorima informacija. Posto je tesko nekad uociti koliko smo uradili na sebi, savetujem i evaluaciju svog zivota makar nekoliko puta godisnje, kako bismo lakse sagledali gde smo. Ne zaboravimo i na usku povezanost uma i tela, te zbog toga se trudim i svaki dan da pruzim makar malo nege svom telu, bilo u vidu kvalitetnog sna, hidratacije, zdravog obroka, istezanja, setnje ili treninga, a nekada je i pasivan odmor podjednako delotvoran.
Koliko smatrate da je bitno da psiholozi budu prisutniji na društvenim mrežama kako bi se približili mlađim generacijama
Smatram da je to veoma neophodno i hitno. Upravo zapaznje deficita pshiloga na drustvenim mrezama me je i inspirisalo da pokrenem svoje naloge. Pre svega, treba da razbijemo pogresno uverenje o psiholozima, psihijatrima i terapeutima kad krutim, staromodnim i sveznajucim bicima i izgradimo imidz obicnih ljudi, ali istovremeno profesionalaca koji imaju za cilj da pruze pomoc, bezuslovnu podrsku i podstaknu potencijale. Kada to ucinimo, oslobodicemo ljude da nam pridju kada smo im potrebni. Drugo, u danasnje vreme drustvene mreze i mediji opste zastupaju veliki deo naseg svakodnevnog zivota, i upravo kroz njih ravijamo teznje, ideale, vrednosti i one takodje postaju nase ogledalo kroz koje se posmatramo. Problem nastaje u tome sto se upravo u tim medijima predstavlju nerealni i nedostizni standardi i tu nailazimo na prepreku. Ukoliko ovo posmatramo kroz prizmu cuvenog Karla Rogersa (humanisticka psihologija), vidimo da nastaje velika razlika i udaljenost izmedju realnog i idealnog selfa. Ovo moze podstaci broje psiholoske nelagode i poremecaje. Kako ljudi provode sve vise vremena na drustvenim mrezama, cesto i lako zapadaju u ovo zamku. Dakle, psiholozi na drustvenim mrezama i te kako imaju posla, a to je
1. Da konacno predstave sebe na savremen i pristupacan nacin
2. Da dele sadrzaj koji ce biti koncipiran na realnim i svakodnevnim izazovima, kao i da podsecaju i osveste korisnike na razgranicenje realnih i nerealnih standarda
3. Da pomognu iskorenju stigmatizacije tako sto ce na prijemciv nacin iskomunicirati sa publikom o mentalnim poremecajima i tegobama
4. Da pomognu, izlece ili podrze mnoge kojima je potrebno. Ova lista se svakako moze nastaviti dalje, ali hajde da se zadrzimo na ovome kao osnovama.
Koja je vaša omiljena metodologija
REBT (Racionalno emotivno bihejvioralna terapija) – zbog svoje prakticnosti, raznosvrsnih i sveobuhvatnih metoda i primenjivosti u savremenom nacinu zivota. Jedna zanimljiva metoda koju sam bas nedavno naucila je EFT – Emotional Freedom Technique, koju sam primenila na sebi, i zaista sam prijatno iznenadjena rezultatima. Koliko vam je pomogao blog i društvene mreže da vaša poruka dođe do novih ljudi – Tek sam nedavno aktivno pristupila svojim mrezama te jos uvek imam malu publiku. Ovo mi ne predstavlja problem jer znam da ima ljudi i da ce naici upravo oni kojima je neophodno moje znanje i pomoc. Dovoljno mi je da mi stigne i jedna poruka zahvalnosti ili komentar da sam nekome pomogla da znam da sam na pravom putu i cinim pravu stvar. Smatram da se u ovoj profesiji se treba voditi cuvenom izrekom: “Helping one person might not change the whole world, but it could change the world for one person”. Bez obzira na trenutno stanje, zelim i radim na tome da moja publika raste kako bih imala pozitivan uticaj na sto vise ljudi.
Šta biste poručili nekome ko se bori sa nekim teškim izazovom u ovom trenutku
1. Oseti – jer kada nas snadju bolna, teska ili neprijatna osecanja mi ih potisnemo, branimo se od njih, borimo se protiv njih, kanalisemo ih u neke druge strane. U svakom od ovih slucajeva, ne resavamo se problema vec ga samo pakujemo u drugi oblik ili na drugo mesto. Dakle pre svega osetiti ono sto nas je snaslo i malo se prepustii tome, koliko god to tesko bilo.
2. Osvesti – da, i to mozemo sami da ucinimo – odvojite vreme da preispitate sebe na koji nacin taj izazov utice na vas i sta mozete uraditi po tome pitanju.
3. Trazi strucnu pomoc, razgovor, inspiraciju, motivaciju, podrsku, sta god sto mislis da ce ti pomoci i olaksati trenutni i naredni period u zivotu.
. Being a psychologist, I was especially curious about the impact which it makes on personality, emotions and mood. . In this video you can find 3 sections: . 1. Intro & Personal Observations 2. Emotional & Physical Scars which acne makes 3. Coping mechanisms and strategies which you may use to overcome the challenges. . Hope this video helps! Let me know if you have any questions 
FULL VIDEO 
LINK IN BIO 
. . . . . #acnesupport #acnecream #acneproblem #acnetreatment #acnesucks #acne #acnecare #pcosacne #acneserum #strong #acné #acnestudio #acneproblems #acnesoap #acneskincare #acnesolution #acnefree #acnescars #acnes #hormonalacne #acneclear #cysticacne #acnestudios #acneprone #acneproneskin #acneskin #acneseries #acnetips #adultacneSABINA KOVAČEVIĆ OLI terapeutkinja, blogerka i mama iz Subotice
Mislim da je oduvek bila deo mene. Još od tinejdžerskih dana za savet su me pitale kako moje drugarice tako i drugarice moje mame. A zvanično sam se zaljubila u psihologiju kao predmet u Gimnaziji i kasnije fakultetu.
Veoma. Pre par dana mi je jedna moja klijenkinja rekla kad je prvi put došla kod mene kako joj je jako teško što se našla u takvom stanju da je eto morala ovde doći. Bila je potpuno slomljena i razočarana sobom zbog te činjenice. Tek nakon što sam joj objasnila da dolazak ne znači da ona nije u redu, da sam ja nešto kao trener za uspešniji i srećniji život, potpuno se opustila. Za fitnes unajmimo trenera, za frizuru frizera, auto nam popravlja mehaničar, za sve u životu smo spremni da platimo stručnjaka, ali za lični razvoj i emotivne probleme smatramo da treba to da znamo sami i stidimo se potražiti pomoć.
Rekla bih stalno. Osim što najmanje jednom mesečno pohadjam neku edukaciju, radionicu, iz najraličitijih oblasti, čitam stručnu literaturu, pratim webinare, potkaste i rad mojih kolega.
Društvene mreže nam omougućavaju da se približimo publici na neposredan način, što svakako odgovara mladima. Postajemo neko koga poznaju, ko im je dopadljiv, kome veruju. Imaju mogućnost da čuju i vide da se otvoreno razgovara o problemima koji ih muče, ali i druge ljude. Uvidjaju da nisu sami i da postoji način da se problemi rešavaju.
OLI integrativni psihodinamski metod, koji integriše u sebi tehnike psihoanalize, geštalt terapije, transakcione, REBT-a, NLP-a… Osnovna postavka OLI metoda je da “nema alata bez zanata”, tj da se osoba ne može promeniti ako se ne razvijaju ili deblokiraju bazične sposobnosti za obradu emocija. Usmerena je na dve osnovne sposobnosti: sposobnost za ljubav i sposobnost za rad.
Rekla bih neizmerno. Putem društvenih mreža sve ono što pišem i govorim dotakne hiljade srca i domova. Svakodnevno odgovaram na pitanja ljudi koji traže pomoć za konkretne probleme.
Preporučila bih pre svega da se obrati za pomoć stručnom licu, da potraži podršku bliskih osoba, jer ne moramo sve sami, to ne znači da smo slabi. Potiskivanje, negoranje, ostajanje u otporu samo produžava agoniju, izlaz i olakšanje se nalazi u prihvatanju i rešvanju problema.
Kada je psihologija postala deo vašeg života?
Kada sam tokom adolescencije prolazila kroz prvu (za taj trenutak gadnu) emotivnu krizu koju je pratio konfliktan odnos sa majkom, tražila sam odgovore na pitanja smisla i ljudske duše. Nisam baš znala da formulišem pitanja, a nisam znala ni koga mogu da pitam. Tada su odgovori došli od Epikura, Ničea, Šopenhauera. Egzistencijalistička filozofija vodila me je do psihologije. Od tada sam zagledana u ljudsku dušu i nevidljive zakone ljubavi koji prožimaju naš život.
Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu?
Psihološka pomoć ne sme više da bude tabu. Ja verujem da će doći trenutak da pratimo šta se događa unutar nas, naših psihičkih, emotivnih procesa – isto kao što smo prihvatili da je normalno da odlazimo redovno kod zubara ili da imamo redovnu fizičku aktivnost. Postmoderna doprinela je prihvatanju mnogo toga što se nekada smatralo “nenormalnim”. Danas je svaki životni koncept moguć, i to je zaista snaga ovog doba. Nedopustivo je da pored svega što je danas normalizovano, odlazak kod psihoterapeuta bude tabu. Vreme je da naučimo da je snaga u autentičnosti i suočavanju sa slabostima – koje svako od nas ima.
Koliko ulažete u rad na sebi?
Ulažem puno. I vremena i novca. Možda nekada i preteram (ako je to uopšte moguće). Ipak, to je moj izbor jer mi nova saznanja i svesnost pomažu da živim kvalitetniji i smisleniji život. Pomažu mi da preuzmem odgovornost i pronalazim rešenja na svom putu. Kada osvestimo da smo sami najjači alat i resurs, to nas motiviše da iznova ulažemo i granice se pomeraju. Ono što dobijam radom na sebi jednostavno ne može da se plati.
Koliko smatrate da je bitno da psiholozi budu prisutniji na društvenim mrežama kako bi se približili mlađim generacijama?
Apsolutno. Moja misija je da pomognem ljudima da raskinu sa predrasudama koje nipodaštavaju pravo svakog ljudskog bića da bude uplašeno, tužno ili zaglavljeno u nekom periodu života, i da mu treba podrška. Nekada je vađenje zuba koji boli, bila jedina opcija jer nismo znali da može da se leči. Zbog paničnih napada ljude su zatvarali u ludnicu – a sve to iz straha i neznanja. Imamo odgovornost da moć društvenih mreža iskoristimo kako bismo na osnovu svih dostupnih iskustava i znanja koja imamo danas, makar nekome vratili samopouzdanje koje mu pripada (a koje mu određeni “fake” trendovi mogu poljuljati). Istina je da smo svi ponekad depresivni, anksiozni i imamo svoje padove. Hajde za promenu da se takmičimo u autentičnosti – a ne u (brendiranom) maskiranju.
Koja je vaša omiljena metodologija?
S obzirom da sam Geštalt psihoterapeut, u radu najviše koristim dijaloški metod (M. Buber), i sve više stavljam akcenat na relacioni aspekt i “polje” koje kreiramo klijent i ja. Sve mehanizme koje klijent “nosi” kroz život doneće i u odnos sa mnom. Tako mogu da dobijem najrelevantnije informacije o klijentovim nesvesnim sabotažama i pomognem mu da ih osvesti i napravi zdravije izbore za sebe. Naravno, obožavam nezamenljivi metod porodičnih konstelacija (Orders of Love, transgeneracijski metod kojim se iznosi na videlo i razrešava upletenost člana porodice u sudbinu i traume roditelja i prethodnih generacija).
Koliko vam je pomogao blog i društvene mreže da vaša poruka dođe do novih ljudi?
Ne vidim bolji način trenutno. Pored preporuke, ovo je zaista sjajan način da se približimo ljudima koji su u potrazi za podrškom. Moje iskustvo govori u prilog tome da mi ljudi više veruju kada me prate neko vreme, upoznaju me na neki način, čitaju moje tekstove ili me slušaju. Lakše mogu da vide da li moja ličnost i to što ja nudim, rezonira sa njima. Tako se osećaju sigurnije, i lakše će posegnuti (u ovom slučaju) za terapijom.
Šta biste poručili nekome ko se bori sa nekim teškim izazovom u ovom trenutku?
Priseti se prethodnih kriza. Kuda su te odvele? Seti se stvari koje se ne bi desile da nije bilo istih. Seti se sebe pre i posle kriza. Ja znam da se danas ne bih bavila ovim poslom da nisam prolazila kroz moju ličnu – iako mi ovaj epilog tada ne bi pao na pamet. Svaka kriza ima poruku i smisao. Kroz njih se raste. Ako ne možete sami, nemojte se suzdržavati da potražite pomoć. Treba da znate da nas rutina vodi ka jednoj vrsti umiranja, a kriza je šansa da se probudimo. Budite radoznali za ono što vam donosi i imajte poverenja u “polje”. Biće sve u redu. Obećavam.
tj. do one poze koja je “odgovarajuća”. Zanimljivo je videti sve naše oklope i maske za spoljni svet verujući da ono što je unutra (od prirode), nije dovoljno dobro. • Inače setila sam se onih čuvenih preslišavanja pred ispite, i to je bilo baaaš stresno. Danas nije tako strašno. Iako postoji uvek doza treme, podržanija sam i svesnija svega što znam i ne znam i onoga što jesam, pa tako je strah od greške mnogo manji. Dragi studenti, slobodno grešite i padajte, samo budite uporni. Greške su deo puta. Sve je iskustvo i praksa. Verujte u sebe i u proces iako vam sada možda deluje nemoguće mesto kome težite. Nije nemoguće. Samo idite korak po korak. • Odoh da se spremam! Poželite mi sreću 
NADA STEPANOVIĆ autorka bloga Veze i bezveze, zaljubljenica u psihologiju i pisanu reč, neverovatno talentovana spisateljica, britkog uma i sa mnogo humora bavi se temom veza pre svega.
Kada je psihologija postala deo vašeg života
Psihologija je deo mog života skoro od kad znam za sebe. Sad bi neko rekao – aj nemoj da tripuješ, ali zaista verujem u to da svi mi intuitivno od malih nogu osećamo šta nam je blisko. A čujte, nije me vuklo ni da sviram klavir ni da se bavim sportom. Zanimalo me je da posmatram i analiziram svet i ljude oko sebe. Da otkrijem zašto se ponašaju na određen način. Kako i zašto donose određene odluke. Vremenom je ta zaintrigiranost za pitanja naših naravi postala sasvim očita i time ju je bilo moguće kanalisati u konkretnije bavljenje psihologijom a što je u prvom redu vodilo čitanju knjiga.
Koliko je bitno da psihološka pomoć ne bude više tabu
Kad čujem ono – kod psihijatra hoćeš da ideš, kuku crna, nemoj ko boga te molim, šta će narod reći – samo se stresem. Da boli glava, to može, pa kod čika doce po lekić, al’ kad duša zaboli to nikako. Ćuti i trpi, nemoj da nas blamiraš, nije to ništa, svi imaju probleme, sve će to jednom proći, to su uobičajene reakcije. A ništa ne prolazi samo od sebe, samo se problem produbljuje i produbljuje. A često i eskalira.
U malim sredinama situacija je alarmantno loša jer je stigma svega sa prefiksom psiho i dalje ogromna. Mada, ona nije mnogo bolja ni u, uslovno rečeno, urbanim sredinama. Ogroman procenat ljudi svih generacija na pomen psihijatra spremno deklemuje – nisam ti ja lud pa da kod njega idem. Elem, situacija je veoma loša i zahteva ozbiljan pristup rešavanju problema i to na više frontova.
Koliko ulažete u rad na sebi
Kad od rođenja shvatite da vam najlešće prigovaraju ono – i bre, al’ si ti radoznala, onda pitanje rada na sebi postaje izlišno. Pre je pitanje kako naći vreme i energiju (dobro, ponekad i novac) za sve ono što se čini zanimljivim. Sem toga, ako sam život shvatate kao najbolji način da učite onda je svaki razgovor, svako putovanje, svaki posećen kulturni događaj rad na sebi. I sve ono što vidite i doživite nosi neku poruku.
U današnje vreme je možda mnogo veći problem kako se izboriti s morem informacija koje nam servira internet i kako se ne sludeti sa kontradiktornim porukama. Nije nimalo redak slučaj da neke metode rada na sebi jedni hvale a drugi nazivaju đavoljom rabotom. Takođe, u celoj priči nije uvek lako razdvojiti suštinu delotvornosti nekog prilaza od jako dobre reklame istog.
Koliko smatrate da je bitno da psiholozi budu prisutniji na društvenim mrežama kako bi se približili mlađim generacijama
Možda se neki neće složiti ali mislim da je emotivna nepismenost ogroman problem na našim prostorima. Ponekad je stvarno tužno videti ljude koji mnogo znaju o kvantnoj fizici ili arheologiji recimo a u isto vreme tako malo znaju o sebe. U tom smislu je prisustvo psihologa na društvenim mrežama jako bitno. Međutim, još bitnijim mi se čini iznalaženje inovativnijih i modernijih ali i suptilnijih načina da se priđe ljudima.
Dominantni refreni na pomen psihologije i dalje su: ne treba to meni, znam ja to sam, to je za slabiće, neće mene niko da uči pameti i životu. I to ne važi samo za starije i skeptičnije, već i mlade a, rekla bih, posebno za mušku populaciju.
Psihologiju treba tako prezentovatii da ona intrigira, da na neki način mami da je upoznamo. Da mladi u njoj vide neku konkretnu dobit po sebe, a ne da je doživljavaju kao način da im se nalepi etiketa paćenika. Međutim, treba posebno naglasiti da je nužno kloniti se senzacionalizma, velikih reči i jeftinih obećanja jer to nije psihologija.
Koja je vaša omiljena metodologija
Imam vrlo pozitivna iskustva sa klasičnom psihoterapijom ali ne mogu reći da imam omiljenu metodologiju iz razloga što me potreba za novim saznanjima vuče da stalno istražujem. Ono što ipak stoji je to da su mi neki pristupi bliski a sa nekima nikako ne rezoniram. Za mene je čitanje knjiga iz psihologije jedan od načina da stalno širim svoja znanja ali i da budem u toku s novim prilazima. U tom smislu postoji par knjiga koje doživljavam kao svoje bukvare i koje su temelji mojih uverenja. Ponekad meditiram, mada bih to pre mogla nazvati sopstvenom metodom opuštanja.
Koliko vam je pomogao blog i društvene mreže da vaša poruka dođe do novih ljudi
Pomogao je mnogo. Blog je definitivno moćno sredstvo da ljudima predstavite svoje ideje. Takođe da ih potencijalno nečemu naučite ili da ih inicirate da o nekim stvarima razmišljaju. Da im ubacite “crva”. Pri tome je jako bitno da svoje stavove izložite jasno i argmentovano a opet pitko i bez osude.
U prilazu psihologiji treba napraviti bitnu razliku između ljudi koji su osvestili to da im neki vid pomoći treba i onih kojima ta pomoć treba ali to ne žele sami sebi da priznaju. Njima valja prići izokola i nagnati ih da se bar s vremena na vreme preispituju. Blog u tom smislu igra značanu ulogu. Moj način je spoj aktuelnih životnih tema, psihologije i doziranog humora jer je to kombinacija koju su ljudi najspremni da prihvate. (I prihvataju). Sve što liči na suvoparna predavanja i moralisanje odbija ljude momentalno. Takođe, preterana intelektualizacija deluje da reaguju u stilu – šta ova umišlja, da smo mi budale. Opet, jeftino šlihtanje i banalizacija takođe izazivaju negativnu reakciju. Treba uvek biti svestan toga da je bavljenje pitanjima psihe vrlo klizav teren.
Šta biste poručili nekome ko se bori sa nekim teškim izazovom u ovom trenutku
Da nikada ne odustaje od sebe. Svaki problem može da se reši. Problemi ne nastaju iznebuha i bez razloga. Treba pre svega tragati za njima jer tu leži odgovor na pitanje kako se iz krize izvući. Treba biti svestan toga da mi imamo mnogo veću moć da se za sebe izborimo nego što nam se to čini kada se u problemu nađemo i kada nas ophrve gomila teških misli i beznađe. Treba takođe imati milosti i strpljenja za sebe. Oprostiti načinjene greške i propuste i otpustiti prošlost. Snažiti svoje potencijale i polako ići napred. Najbolje i najsigurnije uz stručnu pomoć.
DRAGANA STANKOVIĆ Psiholog u edukaciji Racionalno Emocionalne i Kognitivno Bihejvioralne psihoterapije i autorka popularnog bloga Psihologija Online.
Kada je psihologija postala deo vašeg života
Psihologija je postala deo mene još u srednjoj školi, 2. razred gimnazije kada sam sa nestrpljenjem očekivala svaki novi čas psihologije. Tada sam znala da će to biti ono čime ću se baviti u životu, i tako je i bilo.
Da svako ko ima problema, krene u rešavanje istih. Problemi su kao nesređena soba, što ih više trpamo, sve manje imamo prostora za ulazak i tako dođe do bolesti. Psihoterapija nije samo za ljude sa psihičkim smetnjama, već i za one koji se preventivno javljaju da do bolesti ne dođe.
Dragana StankovićThe post Psiholozi na mreži appeared first on Jovana Miljanović.