Prošlo je godinu dana od kada sam prestala aktivno da blogujem. Nema poente da vam pišem kako ne znam šta se desilo i gde je prošlo vreme, jer znam tačno šta se desilo i u kom trenutku sam prestala da pišem za javnost. Svako jutro počinjalo bi mi godinama logovanjem na WordPress, a sada je potpuno drugačije. Kada sam se ulogovala danas posle dugo vremena, imala sam čak dvanaest updejta, pa vi vidite. Jutra ovih dana kada me nije bilo na blogu počinjala su takođe pisanjem, ali na papiru. Uzmem svoje omiljeno penkalo i reči krenu da teku. Pisanje je za mene oduvek način da se održim u životu i kada mi do istog nije, da se osećam živom i da se osećam bezbednom kada sam suočena sa svojim najvećim strahovima. Pisanje je alat pomoću kojeg čistim um i dušu i podstičem svoju kreativnost.
U prethodnih godinu dana promenila sam svoj život za 180 stepeni i istinski verujem da sam trenutno na najboljem mestu u životu. Nemam više nikakve nerazjašnjene odnose, ljude s kojima se viđam eto tek tako, reda radi, ni obaveze u kojima ne uživam sto posto. Apsolutno sve aktivnosti u svom danu izabrala sam da radim i biram ih svaki dan iznova. Ništa nije zapisano u kamenu i sve je podložno promeni usled novog osećaja i intuicije. Nemam problem da pustim ili ostavim nešto što više ne rezonuje sa mnom, samo zato što bi stara Jovana bila srećna da to bude ili poseduje. Stara Jovana više ne postoji, a nova je definitivno u boljim odnosima sa samom sobom i više sluša sebe i osluškuje svoje potrebe više puta na dan, a ne samo kada doživi burnout kao ona stara. Nova Jovana ne doživljava burnout, jer radi samo nedeljom i to ono što najviše voli, drži radionicu. Radnim danima nova Jovana odmara, puni baterije, uči nove stvari, čita, piše, crta i provodi vreme u društvu koje joj oplemenjuje život, a ne crpi energiju i traži pomoć. Emocionalni vampiri, prijatelji koji stalno igraju ulogu žrtve, više nemaju prostor u njenom životu, jer nova Jovana više ne radi kao spasilac, ta služba je zatvorena. Nova Jovana provodi mnogo vremena u samoći, jer joj se tako hoće. Nova Jovana svaki dan trenira i radi na sebi, jer su telo i um hram i baza koja joj omogućava da ostvari sve svoje želje i ispuni sebi snove koje sanja. Nova Jovana postavlja jasne emocionalne granice, zna kako da sa osmehom kaže NE i njeno DA znači mnogo više, jer je 100% podržano od strane njenog celokupnog bića. Nova Jovana ne voli da putuje, ali obožava da avanture doživljava na dnevnom nivou otkrivajući nove delove sebe, ali i okruženja u kojem sada živi. Nova Jovana prokleto voli sebe i zahvalna je sebi i univerzumu što je stvorila sebi život kakvom se svaki dan raduje i što joj se može da bude baš ono što hoće, da uvek kaže ono što misli i radi ono što želi.
#joxyeats What is your biggest passion?https://www.instagram.com/p/BieF1dzAVmP/?taken-by=joxynyc
KAKO SADA IZGLEDA MOJ DAN
Često na Instagramu dobijam pitanja o tome kako sada izgleda moj tipičan radni dan. Radni dani su mi zapravo identični, ali radnim danima od ponedeljka do srede uglavnom ne radim, sem tu i tamo kada prihvatim neki marketing consulting na Skajpu sa stranim klijentima koji mi baš legnu. Vikend se razlikuje, jer je meni nedelja radni dan. Vikendom držim radionicu u drugom gradu svake nedelje, pa onda nekada moram da putujem u Zagreb, Podgoricu, Sarajevo, Skoplje, ili negde dalje preko bare. Iskrena da budem, taj radni vikend mi sve manje i manje prija zbog putovanja, u kojima više ni malo ne uživam, već u njima vidim stres, pa zato i planiram da izbacim online radionicu uskoro i da kompletno prebacim svoj biznis na pasivni prihod. Kada kažem pasivni prihod, prvenstveno mislim na onaj od digitalnih proizvoda, ebookova koje radim i da jedini izvor aktivnog prihoda bude marketing consulting i predavanja na konferencijama, ako i kada mi se želja za tim vidom eksponiranja vrati. Radni vikend mi poremeti rutinu, unese nemir, a da ne pričamo o tome što zbog stalnih aviona i zatvorenih prostorija već mesec dana ne mogu da povratim svoj glas, već govorim kao iz bunara 
Definitivno putovanja nisu više nešto u čemu uživam.
Radnim danima ustajem između 6 i 7, imam ritual pripreme omiljenog čaja i doručka, meditiram 15min do sat vremena, pišem dnevnik i tamo negde oko 9 ujutru upalim telefon i laptop i odgovorim na prispele poruke. Onda se ponovo ugasim i čitam priče ili pesme. Blogove već godinama ne čitam, niti me interesuju. Jedini sadržaj koji konzumiram je newsletter Setha Godina, Gapping Void i WaitbutWhy. U zadnje vreme dosta čitam pesme, posebno autora Rupi Kaur, R.H. Sin, Lang Leav, Samantha King Holmes…Prija mi poezija i ako imate neke dobre preporuke pišite mi na email. U slobodno vreme šetam napolju, boravim u prirodi i vodim duge razgovore sa prijateljima uz čaj u miru sopstvenog doma. Moj stan je moj hram. Jedini kafići u kojima sedim su Mandala, KLJUC i Jerry i to zbog sjajne usluge, zaposlenih koje obožavam i atmosfere zbog koje se osećam kao kod kuće. Možete me uhvatiti i u rano jutarnjim satima u Comunale-u ili Pržionici, ako je lep dan i ako nisam bila lenja do odem do centra. Pošto živim na Bežanijskoj Kosi, odlazak do centra zaista crpi moju energiju i više uživam u šetnjama oko bazena, sportskih terena na 11. aprilu, koji mi je blizu i šetnjama do Savskog keja, nego bespotrebnom vucaranju po autobusima i gužvama na putu do centra. Oko 16h odlazim na trening i uveče posle 18h uglavnom sam uveliko kod kuće i spremam večeru, jer ležem do 22h. Treniram u teretani Fitness World kod Novog Merkatora kod trenera Miće i veoma sam zadovoljna. Povremeno odem negde na jogu ili u Crown Plazu u SPA, ali zaista sam jedna od onih čudaka koji uživaju u teretani. Volim kod teretane što je uvek u mom terminu od 4 do pola 6 manja gužva, što je uvek ista temperatura i super ekipa oko mene, ljudi mnogo zgodnijih i zategnutijih od mene, sa mnogo dužim vežbačkim stažom, pa me to onda motiviše da dam svoj maksimum.
Dekorisala sam svoju sobu i kuhinju po svom ukusu do perfekcije. Tu je predivno keramičko posuđe domaćih brendova BoYa i Stang, magični kristali, knjige i kuvari koje trenutno čitam, himalajska lampa, umetnička dela koja sam dobila na poklon, mirišljave sveće, sveže cveće, omiljeni blender i aparat za kafu, sve te male stvari koje čine život lepšim i koju čine kuću domom…
ZAŠTO ME NEMA
Od prošlog maja, nakon operacije, okrenula sam se sebi, dragim ljudima i poslu. Odbila sam sve do jednog poziva na konferencije, događaje, izlaske i koještarije koje mi samo jedu energiju. Vrednost dajem preko svog Facebooka, YouTube i Instagram naloga i ljudi koji me tamo prate znaju da nikada nismo bili bliži, otvoreniji i iskreniji jedni prema drugima. Ne mogu da se okružujem ljudima sa kojima mi je jedina zajednička stvar broj pratilaca na Instagramu. Okružena sam isključivo ljudima koje volim i za koje živim, zbog kojih moj život ima smisla. Volim te ljude i uradila bih sve na svetu za njih, a oni čak ni nemaju Instagram Dugački razgovori i šetnje sa Ivanom, moja draga Alex i Andrijana, porodica, pas, to je to. Od koga je, mnogo je. I onako nikada nisam mogla da budem bliska sa previše ljudi, jer sam jako introvertna i uz to upijam tuđe energije, pa kada me neko ozrači, treba mi mnogo vremena da se regenerišem. Ima i tih nekoliko ljudi s kojima se vidim jednom u tri meseca i bude nam predivno i razumemo se kompletno, ali znamo da je ta dinamika viđanja baš ono što nam prija.
Dugački mejlovi i iskrene poruke podrške, čestitke i razglednice koje razmenjujem sa prijateljima iz inostranstva ugreju mi srce i navuku osmeh na lice uvek. Mnogo pišem u zadnje vreme, a još više čitam. Jednom ili dva puta nedeljno radim consulting na Skajpu i to volim, iako često imam tremu, jer su klijenti koji me zovu često mnogo finanijski uspešniji od mene, pa se nekada uplašim. Pre neki dan radila sam consulting za ženu koja zarađuje sedmocifrene sume i toliko sam se ufrkenisala da vam ne mogu opisati, a na kraju je ona bila baš zadovoljna i zakazala je opet sledeće nedelje. Tako da nema veze zapravo koliko neko ima nula na računu, sve dok nije iz naše branše, mi smo za njega ekspert u tome i itekako imamo šta da ga naučimo i posavetujemo. Ovo stalno govorim drugima, ali nekada je teško primeniti na sebi Svi smo mi ljudi i bijemo iste bitke i nesigurnosti.
ŠTA MI JE IZAZOV
Mnogo mi je teško da ućutkam unutrašnjeg kritičara i da mu ne dozvolim da me mentalno zlostavlja i šikanira što nisam u fazi hiperprodukcije kao pre. Kritičaru najteže pada što drugim ljudima pomažem da sumanuto skaliraju biznise, a gomilu toga ne primenjujem na sebi i onda me on razapne s vremena na vreme. Ali ja znam i verujem da moje vreme dok dolazi i da će svi alati i sve znanje koje imam itekako da se monetizuje u budućnosti. Od želja koje imam za ovu godinu primarna jeste da održim svoje zdravlje, da napišem knjigu, da kreiram brend dnevnika za devojčice i da redizajniram kompletan sajt. Želim da nastavim da radim na sebi i da poštujem svoje granice. Da nastavim da svaki dan biram iznova šta želim da radim, sa kim da budem okružena i čemu da težim.
Za mene je najteže ne raditi ništa, čekati i misliti, duboko disati i biti mirna. Još mi je teže vežbati strpljenje, toleranciju i razumevanje pre svega za sebe, a potom i za druge, jer kakav si sa sobom, takav si i sa drugima. Ali baš te stvari kao što su sedenje u tišini i nerađenje ničega, mnogo mi prijaju, one su hrana za moju dušu. Ali moj temperament je toliko drugačiji i onda se tu odvijaju svakodnevne borbe na krv i nož i do kraja dana se ne zna ko će izvojevati pobedu.
Pisanje knjige je nešto što me mnogo kopka. Zapravo mogu reći da sam već počela rad na knjizi kada sam imala 5.godina, jer od tada svakodnevno vodim dnevnik Imam ideju za dve knjige, ali videćemo koja će me uhvatiti prva. Jedna će biti na srpskom, a druga na engleskom. Ako i vi razmišljate o pisanju knjige, obavezno pročitajte Artists Way, Big Magic i Chicago Manual of Style, možda će vam koristiti. Neke super savete imate i kod moje drugarice Gordane, na blogu AnaGord.
Do kolena sam u umetnosti, istražujem, posećujem galerije, visim sa prijateljima umetnicima i to me hrani. Dobila sam na poklon sliku od polaznice moje radionice i okačila je na zid svoje sobe, iznad radnog stola i sada mi ulepša dan svaki put kada je pogledam.
Nova slika na mom zidu. Hvala @ciki_smŠTA NE RADIM
Ne dajem obećanja i ne pravim planove, jer sam naučila da samo slušam svoj osećaj, a sva sreća pa sam u prilici finanijski i vremenski da tako radim zbog posla koji sam za sebe odabrala i kreirala, koji mi daje slobodu da budem i radim ono što osećam u datom trenutku. Ne dogovaram se za kafe ni za sastanke sa klijentima, sve ide preko emaila što se tiče posla, pa to uštedi vreme i izbegne nesporazume i trošak energije na tehničke gluposti.
ŠTA VOLIM
Poeziju, umetnost, francuski, teretanu, yogu, teretanu, Bobs rocks kristale, moje rituale, zdravu ishranu, negu kože, domaće pisce, umetnike, kreatore, koreansku kozmetiku, crnu čokoladu karamela so, butere od lešnika i badema, lale, božure i ruže, jazz koncerte, koncerte klasične muzike, svedene i elegantne haljine za leto, silikonske slamčice za sok i kafu, prenosive šolje za čaj i kafu koje ne štete okruženju. Volim još i moj novi difuzer za vazduh, esencijalna ulja, svilene jastučnice i spavaćice ljubičanstvene boje, ručno rađene čestitke koje pravi Yelka, knjige Kreativnog centra za decu, magazin Liceulice, Bibi vunene šalove u mint plavoj boji, Dulsineja ručno oslikane svilene ešarpe, alex5rovski i naranča newsletter, nove domaće brendove dnevnika, Roccolessco jastučiće za dom, Mandarina Cake Shop kolače tj.umetnička dela, MEM ručno izrađene albume, nakit koji kreiraju Jacquie Aiche, VanCleef i Krystle Knight, Capsoul zeleni mediteranski čaj…
OMILJENO PIĆE MESECA
Piće u kojem sam najviše uživala ovog meseca je cappuccino u mom fazonu, pa evo recepta ako imate espresso aparat kod kuće i aparat za penušanje mleka (koristim Aeroccino 4 milk frother od Nespressa). Kupite konzervu kokos mleka, izvadite ga iz frižidera da ne bude hladno, da bi se napravila bolja pena. Spremite omiljeni espresso kao bazu, napravite penu od mleka, dodajte organski cejlonski cimet, malu kašiku coconut manna butera (koristim brend Nutiva) i ako koristite neki super prah ubacite i to (koristim Moonjuce). Sipate sve to u neku magičnu šolju, sednete na terasu i uživate u jutarnjem pogledu dok se grad polako budi. Oko šolje naređate omiljne knjige, kristale, cveće i vision board, ponovite naglas svoje želje da vas univerzum i komšije čuju i uživate punom parom 
Mine smels like cinnammon, coffee and frothy cacao coconut milk concoction…my magic potion 
#joxyeatsZa kraj da vam kažem da ako želite da pogledate moje nove video sadržaje, zapratite moj YouTube kanal ili Facebook stranicu. Neke od tema o kojima sam pričala na Youtube su o postizanju efektivnosti, efikasnosti, fokusu, disciplini, autentičnosti. Na Facebooku sam pričala o mom iskustvu u Njujorku, nezi kože, pripremama za putovanja, kursevima i seminarima koje preporučujem, FB grupama kao alatu za razvoj biznisa, kako do MBA studija, itd.
The post Bezimeni post appeared first on Jovana Miljanovic.